15

četvrtak

kolovoz

2019

Timski igrači

"Šta to ti sad radiš?"
"Radim, oćeš ti đir?"
"Je li ti to nešto ispalo ili mi se učinilo?"
"Nije ti se učinilo, ispalo je, digni."
"Šta ne kažeš da ne možeš da ti pomognem?"
"Ko Boga te molim nemoj mi pomagat, ili uzmi pa radi sve, ja ti u timu
ne znam ništa, tek tad zabrljam."
"Onda dobro, odo' ja vanka, triba li ti šta donit?"
"Samo ti ajde, ne triba mi ništa, sve imam i nemoj se odma vraćat:"

Svaki dan počinje i završava na isti način..., "triba li ti šta pomoć, šta ti
triba, polako nemoj da ti ispadne, vidi kako će se ispeć, vidi kako ovo..., ono"

Ostanem lipo sama, nikakvih problema, sve polako, sve odrađeno, ne triba
meni tim, nisam u Amerikan, najbolje sam uključena kad sam od svih isključena.
Nekad je možda bilo drukčije, opet..., za radnim stolom ne volim više pari ruku,
svaki par vodi svoju politiku, a znamo šta je politika.

Kad ostanem sama opet sam u problemu, počme mi se spavat, a kauč blizu.
Kapci teški, glazba svirka, privalim se malo, mislim samo ću "ubit oko". Ne ostane
samo na oku, proširi se na oba i zakomila. Ništa nije pod ključom, slobodno mi
mogu prebjeglice uć' odnit me, pronosat, vratit, ja ništa ne bi čula. Ne bi tako.
Uplovila sam u neki san, k'o ja Angelina Jolie, ma ista Bože, govorin amerikanski,
a sve se nešto čudim, ja sam ja, a opet sam ona. U polusnu pipam prazno misto
na kauču, tražim Brada, kad on pita: "potrala si me vanka da bi mogla spavat,
šta nisi rekla kad san te pita triba li pomoć." Teška srca vraćam se u normalu,
ništa od Angeline, Brad je davno diga sidro, osta' je samo ovaj šta stalno nešta
pita... Kad sam se unormalila shvatim da nije tako loše biti timski igrač kad
imaš posla priko glave a nisi baš u naponu. Prihvatila pomoć budna, svjesna
kako nije važno imat uzase Pitta, samo neka je ne'ko 'ko stalno pita "triba li
šta", tribalo, ne tribalo. A drago mi šta nisam Angelina, k'o da je njoj jadnoj sve
"pod crtu".

<< Arhiva >>