Moj sin me skoro svaki dan iznenadi.
Ono, začudim se, pa otkud mu to sve, a onda se sjetim da su djeca ko spužve.
Uskoro će napunit 5 godina, al kad mu čujem spiku ne mogu vjerovat.Nije to samo on ,vidim ja da je to generacijski.
Kao da su generacije iz godine u godinu sve pametnije ili zrelije,ili mi se to čini.
Danas iz čistog mira započne temu.
Ficho :Znaš tata,ja ću se zaljubit!
tata : ??kak misliš sine ,zaljubit?
Ficho : pa zaljubit ću se u Josipu iz vrtića!
tata : pa ne kužim ,jesi se zaljubio ili ? Kak to misliš da ćeš se zaljubit?
Ficho : pa tak ,ljepo.Pričao sam s Josipom i reko sam joj da ću se zaljubit u nju !
tata :dobro sine, vidim da ti to ozbiljno ,al nije mi bilo jasno da to tak ide sad.Znači ti najaviš curi da ćeš se zaljubit!?Ok.
I kaj misliš ozbiljno s njom?
Ficho : Da, mi ćemo se ženit !
tata: ?Da? I kad bu svadba ?Valjda ćeš mi reć na vrijeme ,da se znam pripremit? Moram ti reć da nisam to sad očekivao.
Ficho : ma neee tata, ne sad. Kad porastemo!
tata : :))) ok sine! kako vi odlučite!
I tak ja vidim da zaljubljivanje sada ide s najavom ,ono tipa : "slušaj mala ,ja ću se zaljubit u tebe ,ok?"
E moj Ficho ,a gdje žuriš ,pa još nisi bio ni na fejspuku. Al ljepo za čut !Treba ljubit ,treba se zaljubit ,al ne glavu gubit!Oznake: zaljubljenost
|