20 do asa
08.01.2014., srijeda
Jesam li normalan ?
|
Ima u nekim novinama na jednim od zadnjih stranica odgovora jedne osobe koja čitateljima objavljuje svoje odgovore. Nekad sam znao i to malo pročitat onako usput. Ne znam sad točno tko trenutno "glumi" dežurnog stručnjaka i odgovara. Stvarno zna biti pitanja da se iznenadiš, nasmiješ ,zgroziš. Najčešće na kraju tih pitanja stoji rečenica : je li to normalno ? Jesam li normalan/normalna ? Jesu li on ili ona normalna ? Ili se znaju čuditi svom partneru kako ih iznenade, uglavnom neugodno. Ili pišu o tome da uopće ne prepoznaju nekoga s kim žive. Nisam ja te stranice nikad shvaćao ozbiljno, al ponekad nas sve interesiraju tuđe stvari, makar neki i ne priznali to. Možda pitanja smišljaju sami urednici novina ili kolumni, otkud ja znam jesu li to stvarna pitanja ljudi. Da li ljudi stvarno šalju pitanja nekim novinama da im onda netko preko novina odgovori.? Nisam to shvaćao ozbiljno sve dok nisam osjetio i ja potrebu poslati svoje pitanje u novine. Ali nitko mi nije oglasio pitanje u novinama a kamoli i odgovorio jesam li ja normalan. Napisao sam pitanje i poslao : Na poslu imamo plaćeni gablec i svakog dana možemo birati između 3 različita gableca. Možemo uzeti topli i svakog dana kuhani obrok, ili paket sa dva sendviča ili pak lunch-paket koji se sastoji od sendviča,jogurta,soka, tortice i nekog voća (jabuka, mandarina....). Ja sam nekako počeo uzimati taj lunch-paket, jer je praktičan i mogu jesti kad hoću, kad imam vremena. Ali mamilo me i to što mogu onda svaki dan sinu donijeti doma sok i torticu, onak da se razveseli.....   Meni ionako dosta taj sendvič, jogurt i voće, a ovo ostalo donesem doma, kad se već dobije. I tak ja već neko vrijeme Fichi donesem doma njegov dio paketa i svi smo sretni, ja, jer mogu vidjet kak se veseli tome a on, jer voli torticu i sok....  Nisam znao da ću jednog dana zapravo odlučiti pojesti torticu, jer taj dan mi došla neopisiva želja. Gledam i slinim, i onda se sjetim i one reklame kojoj sam se nekad smijao kak je bezveze- nemoj misliti na torticu, nemoj misliti na torticu, nemoj misliti na torticu... I onda vidim da ta reklama nije bezveze. I ja sam tada stvarno mislio na torticu......  I gledao sam je, i na kraju sam je pojeo, nisam je donio doma. Nisam odolio tortici. Muči me to i pitam vas jesam li ja normalan ? ************* Poslao sam pitanje ali nikako da ga objave. Sad stvarno znam da je to namještaljka i da urednici izmišljaju ta pitanja. Jer kako inače objasniti zašto mi nitko ne odgovori, a odgovaraju svakome tko ima ozbiljno pitanje. Ma....... Oznake: tortica |
