20 do asa
03.05.2014., subota
Čudo od djeteta
|
Upravo pripremajući ovaj post, jer htio sam već pisati o "čudima od djece", saznao sam da se nekako slučajno poklopilo da je taj post baš danas na redu. Još jučer sam naumio pisati o tome, a tek maloprije se sjetimo da je danas nekome i imendan. Naše čudo od djeteta ima danas imendan. No htio sam pisati o tome kako su mi oduvijek one priče o vlastitoj djeci išle na živce. Još od nekad kad i nisam bio roditelj. Znao sam često čuti od roditelja kako neprekidno počinju rečenice sa : " joj, moj mali/mala je tak pametno dijete, on/ona je stvarno najbolji i bla, bla. Takve rečenice znaju biti naporne i govore puno o ljudima koji to izgovaraju. Jednom sam tako i pisao o tome u svom rokovniku ( prije nekih 13 god) jer sam tada često trčao rekreativno na jednoj trkaćoj stazi. Tamo je bilo puno roditelja sa djecom, a osjetilo se najviše neko nezadovoljstvo. Neka od djece su bila tužna, ali to njihovi roditelji nisu vidjeli, ili nisu htjli vidjeti. Možda nisu ni mogli vidjeti od svojih ambicija da možda preko svog djeteta naprave nešto što oni nisu mogli. I često sam slušao i tada :" ajde, daj malo jače, više , brže, pa neće biti ništa od tebe ak se ne potrudiš" !- i takve slične rečenice. A promatrajući to dijete dalo se iščitati po izrazu lica da to dijete nije tamo u mislima i da je zapravo tužno. Tako da to sve skupa smatram pogrešnim i nikada, ali nikada ne želim i neću svoje dijete prisiljavati na ništa pod svaku cijenu. Nemam takvih ambicija. Tak je naše "čudo od djeteta " samo izjavilo i izrazilo želju za treniranjem nogometa nedavno. Rekao sam ženi da mi se čini još prerano za to, ali njegova je želja bila jaka. Ok, makar nismo sigurni da je to pametan potez, on je baš to htio. I išli smo jedan dan vidjeti ima li uopće tako malih da treniraju, i vidjeli da ih ima....  ...upitali smo ga : i jel želiš zaigrati !?...on naravno odgovara : daaaaaa!.... Pitamo trenera i veli : može, najbolje odmah u vatru, pa da vidite jel hoće.....i tako je i bilo.....igraj sine.....   ...bio je umoran nakon treninga......ali nije to bio samo umor....nešto mi je rekao njegov izraz lica......kad je došao dan da treba ići na drugi trening rekao je da baš i nebi išao....pogađate, nisam se previše iznenadio, vidio sam i tada po njegovom licu kako se osjeća. Nije nikoga poznao, sve skupa mu nije baš leglo najbolje, loptu u igri nije skoro ni dotaknuo, ali kao što kaže i trener, dobar je , sluša i trči. Naravno da nema forsiranja, probao , vidio i to je to. Ako za par godina bude htio nek ide, ili bilo što drugo, samo da vidim drugačiji izraz lica nakon toga, izraz zadovoljstva. ********************************************************* Da onda i ja budem dio tih roditelja koji se hvale : eto, moj mali je za sada anti- nogometaš, čudo jedno :)) Ali zato on čita sebi priču prije spavanja, ma da ne zna pola slova, hahahaaa.......  I kak svi vole svoje hvaliti, tak je i moj čudo od djeteta. On npr. ima nadnaravne sposobnosti, a između ostaloga je izvrstan šaptač labudovima i ima svoj posebni ritual koji sam on kuži.....   ...i ubrzo nakon njegovog rituala, gle čuda....oko njega odjednom mnoštvo labudova......   .....kuže se oni, i druže......   ....imaju već i svoje neke tajne pozdrave.....  .....iako se najbolje " razumije" sa labudovima, prilaze mu i ostale ptice....    ....taj njihov ples i druženje bi moglo potrajati.....  ..ali ipak bi valjalo poći, jer uskoro će noć....još da se pozdrave.....   .....svojim tajnim pozdravom......  ....i krenu na počinak....    Sad bi možda ovi ambiciozniji roditelji rekli : pa kakav je to talenat - "šaptač pticama" ????? A ja bih rekao : o da, to je za nas ogroman talenat ! Ali dobro, imamo mi još veće čudo, nadnaravno.......kao što je lebdenje zrakom......levitiranje....... I tu idu prvo lagane pripreme odvajanja od tla.....  ...i krećemo......    .....pozdrav od levitirajućeg Fiche......  Čudo si ti ! -velim mu ja. Sad mi još samo reci da se možeš i okupati u čaši vode. Niš ti ja to ne vjerujem :) Ficho : pa mogu i to, hoćeš vidjet !? Ajde, da vidim i to.....  A joj, odmah mi je i nebo ljepše, pa ti si stvarno čudo od djeteta......   ******************************************************************************* Ovo je bilo malo zezancije (priča sa slikama) na temu hvaljenja djecom. U redu se nekad pohvaliti, ali nisam ljubitelj toga da svaka rečenica jednog roditelja počinje onako kako sam napisao na početku posta. I ne valja preko djece pokušati ostvariti i neke svoje davne neuspjele ambicije. Moj stav je da je svako dijete posebno i da je čudo. A mi ovo naše čudo jako volimo ! I čestitamo ti imendan!! Budi i dalje naše čudo, voli i dalje životinje. I jednog dana i ljude. Imat ćeš slobodu odlučivanja i odrastanja kao što ju je i tvoj tata imao. Ne moraš biti ništa specijalno, samo budi i dalje " šaptač pticama" odosno voli prirodu, čini dobro i imaj ljubavi. Volimo te tvoja majka i ja !! Oznake: čudo od djeteta, djeca, roditelji |
