20 do asa
09.07.2014., srijeda
Dvije priče u vremenu
|
20 do asa - 2014. Sjećam se kad sam bio klinac, povraćali smo u autu do Zagorja. Tata nas je uvijek vozil brzo i sjekao zavoje. Prvo smo mislili da su krivi zavoji, možda auto ili vremenske prilike. A onda kad bi se vozili istim putem sa tetkom, nismo povraćali. Kad smo bili malo veći skužili smo da naš tata vozi tak da nam se povraćalo. I teško da je negdje htio zastati, ili na kavu. Ma kakva kava, i kad nam se pišalo pital je kaj baš sad vam se piša !?? Ili smo imali vrećice za povraćanje. Onda kad smo išli svako ljeto na Korčulu ( a nije bio baš mali put), stara cesta, nema autoputa, mama je znala reći : bumo stali negdje !?? A tata je znal reći : budemo, tu nemrem zbog ovoga ili onoga ! I tak bi mama pitala preko nekoliko puta , a tata je imao svoj odgovor. Al. dobro, stali smo tam na trajektu ( ionak se čekalo nekad i više od sat vremena), pa smo i pišali, malo se protegnuli ali i okupali. Ne znam zašto moj tata nije usporio niti na godišnjem. Ili stao par puta do Korčule. Ne znam jel sam ja takav zbog te nazovimo "traume" iz djetinjstva ili mi je stvarno gušt stati. Tak da ja ak idem do Paga ili Zadra stanem i po par puta. Nemam pravila, nekad stanem na kavu, nekad radi pogleda, nekad radi wc-a. Idem isto starom cestom ( obično do Udbine), pa se prešaltam na autoput. Dobra mi je ta stara cesta, i već stanem oko Slunja, pogledam i pozdravim slapove. Na godišnjem i prema moru puževim korakom.......  ********************************************************** Ficho - 2044. Evo moje blogerke i blogeri da vam se javim pred odlazak na more. Ove godine ne idem podzemnom željeznicom do Zadra, nego ću izabrati put automobilom. Znam, reći ćete kaj si lud ??. pa nitko više ne ide autom. Meni baš došla želja da malo vratimo stare običaje. Sjetil sam se neki dan kak nas je naš stari nekad vozil na more, pa nikak doć !! Taj je moral stat kraj svake bandere, pa sad kava, pa sad gledaj tam neke prirode. Katastrofa, znali smo stat po 17 puta do Zadra. Valjda i nisam išao autom sve ove godine, valjda sam imao "traume " iz djetinjstva. Ali bit će mi zanimljivo ponovo prolaziti tom cestom. Vremenski gubim, jer sad vlakom dođeš dok popiješ kavu i proguglaš vijesti. Jedino je stvarno sreća da mi stari recimo nije vlakovođa !! Kad god vidim puža, sjetim se starog i njegove vožnje do mora......  Evo dvije priče. Moramo vas malo zatrpati pričama prije mora. Da imate kaj čitati :)) Oznake: put do mora |
