20 do asa
06.12.2014., subota
Izlazak vs. zalazak
|
Nekima je ljepši zalazak sunca, nekima pak ranojutarnje sunce. Ali čini mi se bez obzira tko što više voli, da trenutno svima fali malo sunca, ili malo topline. Jesen je na zalasku, obično tada nestaju one boje koje krase tu jesen. Volim jesen, već to vrapci znaju. Ali kad zarunda sivilo, tada čekam zimu, snijeg, neku novu priču. Bojim se da prave zime neće biti. Eto, nudim vam jednu borbu koja i nije borba, jer na kraju svi dobivamo. Svi dobivamo malo boje, i od jednog zalaska negdje na sesvetskim krovovima......  i od jednog buđenja krovova bundekovih.....  Nek se bore tko je "jači", jer svi time dobivamo, toplinu, boju :)) Oznake: zalazak sunca, buđenje |
- 17:38 - Komentari (8) - Isprintaj - #
28.03.2014., petak
I smetlari su ljudi !
|
Kad smo mali onda nas znaju filati svakojakim lažima. Neke su manje štetne. Od mace papučarice, do kave i repa. Al kad je bila škola u pitanju onda su nas znali plašiti : "ak nećeš učit bit ćeš smetlar !" I nije ni čudo da onda to usade u ljude, pa kasnije gledaju na to kao nešto loše. To je samo jedna sitnica od ukupnog odgoja. Tada, kad je bilo više posla, nitko nije ni htio pomisliti da bi čistio ulice. Na to zanimanje se gledalo sa podsmjehom. Nisu razmišljali da bi bili smetlari ili poštari ili naplaćivali parking i sl. Sada bi mnogi dali novce samo da upadnu u recimo Holding (Čistoću) i da čiste ulice. E sad ne može. Imam prijatelja koji radi na onom biciklu, ima jedan kvart i čisti. I da ga pitate kak mu je na poslu, rekao bi vam da ga ne bi mjenjal za nijedan drugi. A radil je od bauštele, bravarije, praone i svega i svačega. Dobra je plaća, ne naradiš se nešto efektivno, a usput radiš dobro djelo. I meni je u jednom trenutku došlo da bi htio taj posao. Nema stresa, sam si svoj gazda. Možeš zapet i nabrzinu rješit, pa odmorit ili nešto obavit. Ali nema mjesta. Nigdje, ne samo u Čistoći. Ipak su to gradske firme pa je naučna fantastika upast tamo. Zašto pišem o čistačima ili popularno "smetlarima"!? Kad radim noćnu jedva čekam da stignem doma i da budim Fichu. To mi je fora. Ne budim ga nešto bučno, nego onako pomalo. Ako vidim da nešto sanja, tada pokušam pričekati da mu ne prekinem san. Pogotovo ako vidim da ima smješak na licu. Jedno jutro ga nisam mogao lagano probudit, čvrsto je spavao. Onda sam se sjetio da je srijeda, pa sam iskoristio to. Isto je u ponedjeljak, srijedu ili petak. Tada imam najlakše buđenje. Samo mu šapnem : Ficho, danas ide smeće. Tek što izgovorim tu rečenicu eto ga brzinom munje na prozoru u boravku.....  ...idu smektari, kako ih on zove. To su mu od kad zna za sebe ipak " najbolji prijatelji ". On im se divi. I kamionu i kantama, kontejnerima. Jednom kad smo slučajno išli ranije pa se susreo s njima oči u oči i kad im je mahnuo ,a oni mu uzvratili, mislim da mu je to bio najsretniji trenutak u životu. Voli i bagere, mješalice za beton, vlakove, tramvaje. Kao i većina klinaca, ali smektari su nešto posebno. Pa ima i pravo. Nije to ništa loše, to je plemenito zanimanje. Nekad ga budim i sa buci-guci pričom, jer je jednom kod buđenja nešto sanjajući mrmljao i izgovarao nešto slično tome buci- guci. Sad se tako zezamo i zovemo se međusobno buci- guci. Ali buđenje sa smektarima je ipak jače......  Oznake: buđenje, smetlari, čistači |
