20 do asa
02.06.2023., petak
Blagajnica ne želi na more
|
Kada sam tek stigao u Njemačku , trebalo mi je vremena da u Aldiju ili u Lidlu uđem u sistem pospremanja robe sa blagajne. Mislio sam si : "koji im je k..., pa nemaju valjda plaću po artiklu , ili sekundi scenera kad i koliko provuku ...Nisu valjda na nekim drogama ,možda im nešto daju da tako rade .. Pa nisam došao na Olimpijadu se takmičiti tko će biti brži, samo sam došao po par stvari kupiti, da napravim ručak -večeru hodajući gladan s posla i čekajući U bahn " Majke mi. To je prvo na što sam se morao priviknuti . Ta neka brzina na blagajni . Sjetio sam se da kod nas doma je normalno bilo da stigneš pospremiti ili u vrećicu , ili kolica , bez neke brzine . Sada je obratno. Neki dan sam bio u Konzumu u HR. Popizdio sam od sporosti , kao da su na blagajni ljudi na nekim tebletama za smirenje. Ili ih boli k... A ja spreman i napet ko puška čekam . Da spremim te artikle koje mi pobaca. Kad ono, sporo da ne može sporije. Pa onda još žena prije mene plaća režije , struju , vodu , plin na blagajni. Trake su kratke , jedva jedan čovjek izloži svoju robu I onda se opet sjetim da sam se to ja promjenio, sve drugo je ostalo isto. Nekad mi je ta sporost bila normalna, dok nisam navikao na ove njem blagajne koje sam smatrao psihodeličnima u početku . Uf Mi ljudi smo bića navike. Stalno se na nešto navikavamo. Navikujemo. Adaptiramo. Adaptiravamo. Blagajnamo A onda ipak razmislim. Što kada ne bude više radnika, ljudi koji ti provlače Artikle na blagajni i za to dobivaju plaću ?! Već sada žalim i za njem i za hrv blagajnama. Bilo spore ili brze . Na kojima su radili ljudi . Ipak su to bila vremena A ne ove self - blagajne Sve će postati self . To nije dobro za čovječanstvo Za nas ljude . Oznake: Robotika, self- blagajna, tehnologija |
