20 do asa
04.12.2014., četvrtak
Krečenje, pituranje, farbanje, bojanje
|
Kako god zvali to, još uvijek ne znam u koju točno kategoriju spadam. Stariji ljudi su znali još za bojanje zidova reći : treba zidove obijeliiti. Naravno, to je i logično, jer boja je uobičajena : bijela. U novije vrijeme ima svega, puno zidova je obojano u razne boje. To u današnje vrijeme nije toliko rijetko. Tako da obijeliti zidove baš i nije doslovno više. Ne znam kako vi razmišljate o krečenju, da li to volite, mrzite ili se jednostavno ne želite upuštati u to. Također u novija vremena ljudi zovu majstore, malere, piture da im okreče stan, kuću. Znam da dosta ljudi zazire od toga. Nisam puno puta farbao po zidovima, krečio i to, jer kod mene je to drugačije. Jednom kad ofarbam, onda to stoji i po 20 godina. Nikad mi nije bilo fora kupit bijelu boju, uzet valjak i lupaj sve u isto. Jer ipak kad gledaš, najjednostvnije je i najjeftinije. Ne treba one pik ili krep trake, puno je brže tako. Ali pošto ne krečim često, volim si zakomplicirati stvar. Što više posla, što više trake. To sam ja. Jednom ako i kada budem odlučio da ću krečiti kao svi normalni ljudi, ili bijelo ili slično, onda ću zvati majstora, jer ne mogu ja to. Ne mogu bez šaranja po zidovima :)) Prvo me zgrabilo tamo kasnih 90-tih, u sobi je bio ormar, smeđi, boje kenje, ( i još je tamo), pa sam odlučio malo kamuflirati tu smeđu boju. Imao sam samo tempere ( nisam imao pojma da postoji nešto drugo, kao akril, a možda ga i nije bilo tada), tako da ak se ide mokrom krpom ode sve . Obično se događalo da nešto započnem i to nikad ne završim, nego se prebacim na nešto drugo. Najjednostavnije je bilo crtati neke crtane likove....  ...naravno, boja se isprala, istrošila...tempere nisu za ormar :)))  ...i kao što sam rekao, nikad dovršeno....  Sad je u toj sobi sin od buraza. Kako sam je ostavio, tako je i sada. Nakon ormara prebacio sam se na zidove, također kombinacijom tempere i boje za zid, tako da moje prvo krečenje još uvijek stoji....... ...iznad kreveta tigar, ili tigrica.....  ..na jednom zidu jezero i zaljubljeni labudovi ( ne vide se jer je zatrpano)......  ...na zidu do njega je neka snježna planina, ali isto ztrpana policama..... Nije ni plafon imao mira, tamo su još uvijek moje šape.....  Shvatili ste, puno kaosa, puno šaranja :) Ali jednom pokrečiš i miran si par desetljeća :)) U ovom stanu gdje sam sad, također je nakon useljenja trebalo krečiti. Što sad, poznavajući sebe, odmah sam kupio puno pik-trake. Ovaj put su već druga vremena, a i ne mogu baš sad onako sve ušareniti, da bude nešto minimalno, a opet komplicirano. Ovaj put sam kupio gotove boje, onaj dulux što kila dođe koliko 20 kila obične bijele. I još piše na duluxu da će trebati dva puta najmanje proći, a ja ih mislio zeznut, kao, što oni znaju, ja ću to isprve. Na kraju je stvarno trebalo barem po dva puta, tako da sam tri puta išao nadokupit boje. Ništa strašno ovaj put, ali ipak malo igre....    Naravno , i tu se nekad stvari zakompliciraju, jer ako se ne boja zid skroz do plafona, treba zapravo pratiti ravninu samog plafona, jer nikad nije plagon baš skroz u vagu. Prvo sam povukao crtu pomoću vage i onda obojio, a poslje skužio da to ne ide tako i da treba pratiti razmak od plafona, inače izgleda sve aus-vinkl.......  I one lagane mukice sa skidanjem trake, nikad ne znaš kakva je kvaliteta same trake i da li će ti odlijepiti već ofarbani zid, ali u tome i je čar takvog krečenja, iščekivanje :))  I opet ostaje nedovršeno, ostavio sam nekakve kvadrate, ni sam ne znam, mislio sam nešto unutra ubacit, ali čeka tako već 5-6 godina......  Nije ni Ficho ostao bez mog potpisa, njemu smo naslikali neku sliku koju smo našli na omotu od drvenih bojica. Ovaj put nisu bile tempere, saznao sam da postoji akril. Pitao sam Fichu jel može, veli on može.....  ...i da ima uspomenu od bratića, sestrični, prijatelja....svaki od njih mu je ostavio otisak.....daj pet !!.....  I krečite li i vi i uživate li u kompliciranju !? :)))) Oznake: krečenje, pituranje, bojanje |
