Sjećam se da sam kao klinac izbjegavao ubijati paukove, čak ih nisam uopće smatrao nečim lošim.
Dapače, smatrao sam ih korisnim.
Znam da sam im znao i pomagati, par puta sam gledao te mreže i većinom su bile prazne.
Izgledale su kao savršene sačekuše.
Iako pauk nije trebao moju pomoć, ja sam ipak znao ulovljenu muhu ili neku drugu bubu ponekad bacit u mrežu i pričekati da vidim što će biti.
A onda se odjednom pojavio vlasnik te šačekuše i počeo omotavati svoj plijen.
Ne znam jel skužio da sam mu ja to dobacio ili nije skužio, ali nije bilo važno.
Nisam mu ništa govorio........
Niti dan-danas ne ubijam paukove. Ne znam zašto.
Da li je to prznovjerje zbog one priče da je to nesreća !?
Ali kad se vratim u doba kada sam im pomagao oko plijena tada nisam znao za donošenje sreće ili nesreće.
I sad kad čujem u stanu povike : imamo pauka u sobi !!, dođem sa papirićem i pokupim ga pažljivo i odnesem ili bacim na balkon.
Tko zna, možda sam kojeg i ubio nesvjesno, ali do sada sam imao poprilično sreće u životu i to baš onda kad mi je bila najpotrebnija.........
Ubijate li vi paukove !?
|