20 do asa

08.04.2014., utorak

Dobro jutro

Znate ono kad neko dijete dobije igračku !?
Ta nestrpljivost, oduševljenje !

Mislio sam da me to prošlo, da sam prestao biti dijete.
Ali nisam, sva sreća.

Jučer se vozim po gradu, gužva kao i obično, išao sam potpuno neplanski malo u jedan centar(šoping), bio mi je usput.
Kad sam već tu, idem vidjeti za fotić, šta se nudi i kakve su cijene.
Kad sam ušao u dućan, za pet minuta sam izašao van sa novim fotićem. Jeeeeeeeeeeee!!!!

Tu sam se još ponašao kao normalan odrastao čovjek.
Nosio sam vrećicu prema autu, sjeo u auto.
Malo me vuklo da sad odmah počnem tu slikat, ali si mislim pa nisi dijete, kaj ne možeš pričekat da dođeš doma i onda otvoriš igračku !?
Suzdržavao sam se, ali ipak sam otvorio kutiju, na parkingu, vruće, gužva je, al baš me briga.
I onda sam se sjetio da nisam kupio memorijsku karticu, i da nemam kabel za računalo.
I trk u dućan po to.
Evo me opet kod auta. Vrećicu gledam krajičkom oka, ali više ne otvaram nego krećem.
Negdje na pola puta me opet zgrabi : gledam vrećicu i ona mene.
Mislim si , pa daj više, budi strpljiv, pa voziš se, promet je to.
Osim toga, nit ti je kartica u fotiću, nit možda nije baterija napunjena a i voziš, helloooooo !!
Bio sam negdje na pola puta, kolona autiju bila je sve veća, baš kao i moja želja da rastrgam taj omot oko memorijske kartice, ubacim u fotić, upalim ga i napravim taj prvi klik !!

U jednom trenutku svi su počeli trubiti !!
Kaj vam je, mislim si, pa u koloni ste ??
I onda shvatim da su auti ispred mene već dosta odmakli, dok sam ja u međuvremenu stavljao karticu u fotoaparat.
Ipak je dijete u meni bilo jače.
Tko će čekat da dođem doma, kaj ste ludi !??

I negdje nakon što su me istrubili ( kao da me bilo briga) okinuo sam prvi "hitac".
Slučajno se nekako dogodilo da sam bio kod one (ne)popularne Sanaderove Hypo banke, al nije aparat za to kriv.
Htio sam isprobat taj zum, jer mi je on riknuo, i naciljao sam na vrhu zgrade onaj njihov znak koji se vrti ........

Nisu toliko meni sad slike važne, pa nemojte uzimat to kao važan dio ovog posta.
Meni ionako slike služe za priču neku.
Ova je baš istinita. A koja nije?
I tak u vožnji na nekih 70km/h opalim još koju, tek tol'ko.......

Oduvijek sam volio slikat i pričat neku priču uz to, ali ovak još na blogu mi se ta volja pojačala.
Kad sam nazvao Fichu da sam kupio aparat, on mi veli prek telefona : blago tebi !
Zna da sam to htio, baš koliko on hoće legiće.

I da mi je netko rekao prije godinu dana ću ujutro slikati " nekakve " maslačke i to još prije nego popijem kavu,ne bih mu rekao da je lud, ali bih rekao vidjet ćemo, jer sam se uvjerio da ono što vam je danas "normalno" ne mora vam to i sutra isto bit normalno.
I tak sam ujutro malo isprobavao fotić i pozdravljao sunce.
....pozdrav suncu......

.....razmišljao sam koji bi bio najbolji test ovako na brzinu, i sjetim se maslačka....nisam ja Nisa@ ili V@ pa nemojte zamjeriti......nije to moje područje i ne može to svatko, zato znajte da njihove fotke zbilja imaju težinu....ja se igram, djetetu u meni je ovo dovoljno, bitno da to ne pokušavam za volanom......

...prepuštam te zanimacije ipak istreniranim i kondiciono pripremljenim ljudima za to.....ipak treba tu čučati, šuljati se, i paziti još da ti fotić ne padne u mokru travu.......idem ja na visinske, to mi je sigurnije.....