|
|
srijeda, 20.06.2007.
- 10:54 -
Komentari (5) -
Isprintaj -
#
nedjelja, 17.06.2007.
palmica, sad več velika
malo riba
zamislite malu palmicu pedalj visoku sa 2 i pol listeka izraslu na divlje na pol pogaženu. pošto smo uređivali ispred kluba, okopali smo ju, opljevili i zalili. to je bilo prije 3 godine. JAKOJAKO sam se razveselil kad sam videl da raste ko blesava. prvo kaj sam napravil prije 7 dana kad sam došel-zalil sam ju. samo nek raste, sad je valjda dovoljno visoka pa se valjda nebu posušila. a i neko od domačih (otočana, ne onih iz priče) je odsekel suhe grane. dobro je
slika niš posebno no slikal sam prijatelja pa mi je zato draga
yo svima i sunčanice se čuvajte
|
- 14:28 -
Komentari (3) -
Isprintaj -
#
subota, 16.06.2007.
napokon je neki veliki fotič u mojim rukama
OVAK ZGLEDA E-330
i to je samo četvrtina cijele priče
2/4 podvodno kučište (tu se fotič stavi da ne pokisne u moru)
3/4 blic, klasični, za na fotič
4/4 podvodno kučište za blic
to je puno nofcih. znam. no svaki bedak ima svoje veselje i ja sam svoje pronašel
-Kad ste zadnji put vidli morsku zvijezdu da jede? a kad se najede?
ja znam. i pokazal bum vam
zdravi bili
ljeti bevandu pili
i malo sreče imali
p.s. od sad sve slike sa još neimenovanog novog fotiča
|
- 19:02 -
Komentari (3) -
Isprintaj -
#
subota, 09.06.2007.
Trsat, danas, prije ronjenja sutra
Majka Božja Trsatska
iz dvorane zavjetnih darova
iz dvorane zavjetnih darova
Dvorana zavjetnih darova je zaista predivna, pogotovo ove dvije slike. Štake ljudi koji su prohodali i brodovi koje su napravili ili nacrtali pomorci koji su se izvukli iz oluje jer Majka Trsatska je zaštitnica mornara.
S pravom, mogao bih dodat
ode ja ronit, kad bu net-a, javim se
yo
|
- 20:35 -
Komentari (4) -
Isprintaj -
#
utorak, 05.06.2007.
IPAK NI SVE TAK CRNO!!
ima i zelenoga
zanimljivo je kak u moru stvari dobe zelenkasti premaz. odmara me ta boja. jako. a nemoram nosit sunčane naočale
bili smo u Senju opet na tradicionalnoj Eko- akciji čiščenja podmorja od smeča.
dali su si truda. pohvalno je i to kaj je bilo zaista minimalno novog smeča, no i starog ima preveč
jako su se trudili. za razliku od nekih puno razvikanijih gradova, i turistički i inače, u Senju govna ne plivaju uz rivu. napravili si ljudi kolektor. i u samo godinu dana, razlika je drastična!!!
BRAVO SENJANI, SAMO TAK NASTAVIT
a sad malo slika brače i sestara ronioca i ronilica (?) koji su zajedno zmenom odradili taj posao
njima velika hvala a posebno onima koji nisu iz kluba Geronimo. Naime, pridružilo nam se još par klubova.
E A SAD ONO PO KAJ SMO IŠLI U INAČE PREDIVNE DUBINE NAŠEG MORA. Našeg...? hmmmm
Moram ovo reč, a to i mislim: Svaki onaj ko je bacal to a i ostalo smeče u MOJE more je tovar- i to u onom pravom purgerskom i uvredljivom smislu te riječi. Ti i takvi su daleko od toga da bi se mogli zvat ikak drukčije.
e a sad ono po kaj smo zaronili i izronili. dok gledate ove slike, znajte da Senjska luka izgleda još i čisto..........................
i uz ovu zadnju sliku- brom i ostali teški metali iz jedne baterije, raspršeni, mogu toliko zagaditi jedan hektar zemljišta da ljudi više nesmiju jesti kaj je tam uzgojeno. Pa sad zamislite kaj napravi akumulator od 10kg....
svejedno sam užival u tom vikendu. I ne samo zato kaj sam ronil i smeče vadil. Nego i
ZATO JER SAM NAPOKON DOŠEL DO TOGA DA PEČEM ROŠTILJ JA!
|
- 23:00 -
Komentari (4) -
Isprintaj -
#
novi zaostaci (stari?... nekaj)
fakat je počelo lagano srati još pred kraj prošle godine kad sam razbil auto. iskreno se nemrem setit di sam bil za Novu godinu.... sigurno je bilo jako upečatljivo
zimu sam provel nikak. moram priznat da spadam u one ljude koji trebaju psihički odmor, ne fizički. to znači da po zimi treba pasti snjeg, ja skuham vina, pozovem si frendove, narežem "nekaj pod 45" (stupnjeva) i gledamo zimu kroz prozor. Ovaj put ni bilo tak, konstantno je bilo dovoljno toplo za nekaj delati. A kad je vani debeli minus, ja idem na bazen, igram badminton, tekuće se hranim i tak održavam liniju več godinama. smršavit mi je i inače skoro nemoguče a ovu zimu sam i nabacil još koju kilu... Stanje je postalo alarmantno kad sam skužil da mi je ronilačko odijelo knap. Pa sam po hitnom postupku smršal tih par kila. Očito se može kad je frka...
Kolinje je bilo u banani jer su mi smijene padale jako čudno tak da sam jedva stigel i doma nekaj pomoč. Skoro nigdi nisam ni bil.
E a onda je moja draga došla i rekla: Sprema se ekspedicija, idem na Himalaju. I počela se manijakalno spremat, trenirat, trčat po medvednici i ostalim planinama u zemlji a i dalje. Vikendima naravno. Pratit ju bilo je samoubojstvo. Primjer- dojdemo do Grafičara (dom na Medvednici), meni i gače mokre. onak zaozbiljno. ona... na čelu nekaj kaj liči na kaplju znoja. i to je to. U nastavku je išla sa svojim pacjentima koji su ju mogli pratit. i nije nijednom zaronila zmenom, uvjek je bilo neko novo brdo na koje je trebalo trčat. pa nek joj bude
Flakserica mi je umrla. nakon 13 godina. i baš tad je pala napokon kiša i trava je podivljala. dok sam kupil novu, trava bila do koljena. jako sam se zmučil dok sam to sve napokon pokosil.
Nije sve crno. Nikako.
No samo još dvije stvari, da završim sa jagodom i šlagom
Premještal sam u Zagorju kutiju zalatom, otviril se poklopac i zabil u koljeno. Spašavajuči ga, napravil sam neki čudni pokret, spustil kutiju, uspravil se. i to je bilo to. više se nisam mogel sagnuti, okrenuti, hodati. ni me preseklo u klasičnom smislu no istegnul sam mišiče u križima. ne sečam se kad me zadnji put tak bolilo. 2 tjedna kaosa. sjest na školjku da. obavit posel- ne! nije bilo nimalo smiješno. i tak neoporavljenom mi doktorica veli, samo 2 tjedna bolovanja za ovu vrstu ozljede. I ode ja delat. Dva dana. Treči dan ujutro sam jedva došel do telefona da javim da mene nebu. danas je tri (3) tjedna... i nisam zdraf
Zanimljivo je to da mi je mob samo par puta zazvonil- zakaj je to tak- u nekom drugom postu sa sociološkim razmatranjima.
I veli ona meni- bum ti došla (2 dana nakon ozljeđivanja)
bok, kak si? stravično me boli
e onda bu te bolilo još jače kad ti velim da sam te došla ostavit. ne boli niš manje
nisi me dovoljno ozbiljno doživio. e to je bolilo. pomaknul sam se.
tjedan dana nakon toga, kad sam se mogel napokon posvetit zaključil sam da je bolje da me ostavila sad nego za 5 mjeseci kad se vrati sa Himalaje
u subotu idem na Trsat. Svake godine prije ljetnog ronjenja odem tam. Nekak se sigurnije osječam i mirnije ronim kad se prisjetim ko me čuva. u ned u 11.40 stupam na tlo čudnog otoka. meni čudesnog. O otoku Šipanu sljedeči tjedan, sa friškim dojmovima
yo
|
- 08:07 -
Komentari (3) -
Isprintaj -
#
|
