bdsm_blog

četvrtak, 22.06.2006.

E-mail na adresu BDSM prijatelja (the final chapter)

Ma, ni blizu to nije bilo gotovo. Sad sam tek, ostala bez haljine (a vec sam se pitala koji je vrag u pitanju, zar ne zeli da vidi kako izgledam skorz gola, i sta meni to fali). Svlacila sam se polako, skoro kao strptiz, samo sto nisam bas imala mnogo sto sta da skidam sa sebe, ali dobro, nije to ni bitno. Na stolu. Uz muziku. Pod punim svetlima. Uh, bre! Zenama, ionako, nije bas lako da pokazu tela, uvek mislimo da nam neki vrag fali, a jos kad treba da to radis pred nekim, pa jos da to izgleda kao zavodljivo, odnosno, treba da se svlacis bas pred onim X-ray pogledom koji meri svaki milimetar na tvom telu, odmerava ti svaki pogled, svaku oblinu, komentarise ono sto se polako otkriva... Jebeno! Mada... Cuci, izgleda, u nama neki mali egzibicionista, jer ne mogu bas da kazem da sam to radila protiv svoje volje. U pocetku, da, bilo mi je neprijatno, svakako, ali... Kako je vreme odmicalo... I jos, uz sve to, dobijem naredbu da se mazim. Svuda. E, sad, ne znam kako je njemu to izgledalo (valjda dobro, nije se bunio, i nije me mnogo prekidao) ali u jednom trenutku, naredi mi da sednem na sto ispred njega, rasirim noge i zadovoljim se do kraja. Uh, kako ja to ne volim... (sad tu dodje onaj svizac, hehehehe). Ali, stvarno, uvek mi je to, bas ono, kocnica do bola i nazad. I onda tek shvatim kako je sa njim sve lako, jer mi ni to nije bilo bas strasno. Uzivala sam i u tome, ali, najvise od svega, uzivala sam u njemu, u njegovom pogledu, i onome sto je pogled govorio. Koliko mu je lepo. A posle me je samo privukao sa tog stola i samo smo se ljubili i mazili.

I onda opet onaj pogled, ono suzenje ociju. Ali sad sam vec znala sta znaci. I bila pripremljena na to. Al’ kad bi se zezali. Iz svog tog ljubljenja i mazenja, samo osetim ostar bol kad me je ustinuo za bradavicu, samo sto nisam otskocila do plafona. Fuck! Kako to boli. Znas da sam ga cisto mrzela u tom trenutku? Mislim, kakav vam je to fazon, opustite devojku da pocne da se topi, i onda... TRAS! Samo je ubacite u neznanje da vise ne zna sta ju je snaslo. Suze su mi krenule na oci. Uhvatio me je za kosu i samo me je podigao na noge pa spustio na kolena i jos nize, sve do zemlje. U takvim trenutcima, stvarno, ni ne stizes da nesto mislis. Samo instinktivno reagujes, i samo se povinujes. Samo predjes u drugo stanje svesti, samo podpadnes pod vlast, i uopste ti nije jasno kako se to dogodilo. „Sad ce droljica da mi pokaze koliko moze da izdrzi, zar ne?“ Ne mogu ni da klimam glavom, samo cutim. Uh, bre. Sad vec postaje ozbiljno... Samo sam se ususkala sama u sebe i cutim i cekam, i drhtim, pomalo, jer ne znam sta me ceka, odnosno, sta je mislio pod time. „Ostani tu i da se nisi ni mrdnula dok se ne vratim. Jasno?“ Pa, naravno da je jasno. Kao da bih se usudila, uopste, i da se mrdam. Slusam kako se vrti tamo negde iza mene i ne usudujem se cak ni krisom da bacim pogled da vidim sta radi. Samo osetim kako mu se ruka uvlaci u moju kosu i kako me za kosu podize u klececi polozaj. Gospode... Gde nestade onaj fini covek od malopre? „Ruke na ledja.“ i onda mi vezuje ruke na ledjima. Uh, kako mi je sve to falilo... Kako mi je falio taj osecaj da sam vezana i bespomocna... Opet me povlaci za kosu i podize me na noge i vodi me do fotelje, one klasicne fotelje (nista bez starog, dobrog, soc – realistickog, temeljnog namestaja. Sve ove moderne gluposti su... :o)))))))) ) i prebacuje me preko naslona iste. I sad visim oslonjena jedino na vrhove prstiju i na svoj struk, dok je sve ostalo slobodno. I da me je neko pitao u tom trenutku sta osecam, mogla bih mirne duse da kazem da osecam samo kako postajem sve vlaznija i vlaznija i vlaznija... Sta sad? Mislim, sta ce sad da mi radi? Pa, nije mi ostavio bas puno vremena da razmisljam o tome sta sledi, jer sam cula onaj poznati fijuk i osetila bic na guzi. Uh, kako je peklooooooooooooooo. Znas, nisam bila pripremljena. A i dugo nisam bila bicevana, a i nisam bila zagrejana, a i taj prvi udarac nisam bas ocekivala, a i... a i bilo je dobro :o))))))))))))) A taj prvi, to je bilo samo upozorenje. Posle toga je poceo bas polako da me spanka. Malo po malo, prvo lagano, posle sve jace, tako da nije bilo strasno. I ne samo da nije bilo strasno, nego je bilo bas dobro. Svako malo, ruka bi mu zavrsila u mojoj ribici, i izgleda da mu se svidelo kakav ucinak uzrokuje time. Serija od pet udaraca, pa bi me dugo mazio po guzi, pa prsti u ribici, pa opet serija od pet udaraca. A i ja se bas nisam bunila mnogo. Naprotiv. Sve sam cesce uzdisala. Dok nije krenula jedna ozbiljna serija od desetak udaraca kada sam bas nesto i prestala da uzdisem mnogo, u stvari, vise je zvucalo kao cviljenje. Jebote, stvarno tesku ruku ima covek. Uopste ne bih zelela da saznam kako to izgleda kad se bas otkaci, ili kako bi izgledala neka kazna. Suze su mi krenule na oci, odistinski, nije bilo, ono, od nekog unutrasnjeg zadovoljstva, stvarno je bolelo kao sam vrag. No, i to je deo svega, znam. Ne bunim se. Samo konstatujem. Imala sam osecaj da mi je guza bas upaljena, da bas gori. Samo sto to uopste nije sprecilo poplavu medju nogama. I jos kad si u takvom polozaju, sa rasirenim nogama, ajde sakrij ti to. I onda je samo doslo u jednom trenutku, bez najave, prosto je i mene iznenadilo, jedan neplanirani orgazam. Neplaniran bar sto se mene tice, jer on ga je, ocigledno, ocekivao, jer se samo sagao do mog uha i prosaputao „Droljice, sad znamo kako stvari stoje, zar ne?“ Otvori se majko zemljo! Da sam mogla da se sakrijem u neku misiju rupu, bih sto posto, ali nisam. Mogla sam samo da umirem od stida tamo, bez ikakve nade da se sakrijem. A njemu se bas to svidelo. I onda mislim, kako mozete da budete i tako divni i takve stoke u isto vreme? :o))))))))))))))) Ali, sto jeste jeste, posle toga me je odvezao i opet me ljubio, a to je tako brzo popravilo sve. Sta popravilo? Tako mi vise nije ni bilo vazno sta se desilo malopre. Samo sam se topila kao led u caju. Uh, kako tako lako mozete da nas vodite iz stanja u stanje, to ce mi ostati misterija dok sam ziva.

Nakon toga... Nakon toga smo se bas dugo valjali po krevetu uz grickalice i vino. I tako pricali skroz kojesta, i smejali se kao blesavi. Sve dok nije postalo jako „ozbiljno“. Nije mu se suzio pogled, samo me je uhvatio za ruke i stavio mi ih iznad glave i... Vatromet! (drugi detalji ti nisu potrebni :o))))))))))))))))) )

I znas sta je bilo najbolje od svega? Jutro. Prvo, cudan je osecaj kada se ujutro probudis u tudjem krevetu, a kroz glavu ti proleti sta smo sve radili protekle noci. Cisto zagnjuris glavu u jastuk i samo crvenis. Drugo, zapitas se gde je persona u cijem si zagrljaju tako blazeno zaspala prosle noci. Trece... Osetis neke divne mirise, i shvatis kako imas rupu u stomaku. I onda vidis njega kako donosi dorucak u krevet. I to ne kupovni. Pravi dorucak. Przenice i svasta nesto pored toga, i mleko i jogurt, i cvetic mali, obicni maslacak, ali, eto, sisao je po to da ti donese, potrudio se da ti sam pripremi dorucak, i jos ti ga je doneo u krevet... Wow! Ali, dorucak je sacekao malo, jer smo se prvo tusirali, samo nam nesto nije bas uspelo da se „ocistimo“ mnogo, jer... Tus je tako zgodno mesto za razne igrice, posebno za igrice toplo – hladno, i onaj sirovi seks kad ti je bas samo stalo do samog cina. Tako da sam za „pravo“ tusiranje ipak morala da sacekam da dodjem kuci :o)))))))))))))))))))))))))))))))


Mislim, nije neka „love story“. Ne ocekujem nista. Naravno, zakazali smo sledeci „sastanak.“ Mislim, srecna sam, ali nisam zadovoljena ni izbliza :o)))))))))))))) Ima on jos jako puno da radi da bi do toga doslo. A vidim da se ne plasi rada. Naprotiv. Lepo mi je rekao da ne ocekujem da ce sledeci put da bude ovako, i da cu tako jeftino proci. Drzim ga za rec. :o)))))))))))))))))))))))



Pozz
colombina

- 13:04 - Komentari (4) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

< lipanj, 2006 >
P U S Č P S N
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30    


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

  • Domu se možete javiti na :
    bdsm_bloger@yahoo.com
    a suurednici na:
    colobina2006@yahoo.com











  • OBAVEZNO ŠTIVO
    Branko Čopić
    Ježeva kućica

    Po šumi širom bez staze puta,
    Ježurka Ježić svaki dan luta.
    Lovom se bavi, često ga vide
    S trista kopalja na juriš ide.

    Vuk i Medo pa čak i Ovca,
    Poznaju Ježa slavnoga lovca…

    …Jež se veseli, na gozbu veli,
    Tu šale nema hajd da se sprema….

    …Kućica glupost, veli vuk zao,
    Pa ja bi svoju za janje dao.
    Idem sa vama, baš sam za šalu,
    Hoću da vidim Ježa budalu…

    I kad ste zadnji put imali u rukama Ježevu kućicu? To je obvezna literatura. Kakav Marquise, kakva Story of O :)))
    Prvo apsolvirati Ježurku Ježića a tek onda možemo dalje :))