krik
|
kao neki imaginarni roj komaraca koji ti leti oko glave i misliš si... možda nisam trebala namazati kosu bananama... mlataraš rukama, ali oni su i dalje tu.. kruže. kažeš osjećam se ko drek... roj je velik i ponekad zakriva sunce. ako pogledaš iza sebe, možda ćeš vidjeti da se približavaju komarci sa još većim kapacitetom ispijanja krvi iz tvojih plavih potočića. vidiš zelene brežuljke i male bubamare. osjećaš miris jabuka i pokošene trave. razmišljaš koje je godišnje doba. duga ti kaže dođi. ti kažeš zaboravi, čitala sam dugu u osnovnoj školi. nećeš me zajebati. od tada je prošlo puno vremena, misliš si. sva sreća, kaže ti bubamara na lijevom ramenu. desna bubamara me čudno pogledala. nešto joj nije jasno. nasmiješ se.. misliš, te bube.. u glavi ti počinje dumiti jeff jeff jeff i pomisliš aleluja... prelazi ti preko usana i nesvjesno se ugrizeš za jezik. sunce nije još zašlo, ali ti ga i ne vidiš i čudiš se kako ovaj sumrak dugo traje. čula si negdje da komarci popadaju na zemlju kad padne mrak. dezinformacija. skačeš u lokvu i ispireš banane. sva sreća što je padala kiša, prolazi ti glavom u jeff jeff jeff stankama. komarci su i dalje tu i samo čekaš da ti se zapiče u guzicu. refleksnim pokretima prolaziš rukama kroz njih i psuješ im mamu nek te ostave na miru. izazvali ste me, doveli na rub živaca, izboli ste me i smijete se mojim ranama. sve je to zbog banane. ja nemam ništa s tim. mogla si odmah reći, čujem iz roja. tisuće glasova kaže mogla si odmah reći... kao da su oni borg, a ti matica. odlaze, a ti pomisliš ... možda će mi faliti.  |
