balkansko-prokletstvo

20.12.2005., utorak

”Grad prokletih”

Vodic kroz Brcko Distrikt

Grad na obali rjeke koja je u mnogo navrata pecatila sudbinu ljudi .Mali gradic koji lezi na obali Save I na maloj pritoci Brki koja protice kroz njega.Ima svojih kad bi uracunali I sve izbjeglice I sve povratnike koji su se vratili u njega sada broji priblizno 55 000 do 60 000 stanovnika. Kao grad nije posebno velik, jebo vaki grad jer kad si u centru gde god da krenes treba ti deset minuta pa da izadjes iz njega. Male usorene ulice u kojima iz dana u dan nikne neprimetno jedna nova zgrada. Grad korumpirane policije I grad gde je mafija legalizovana. Na prvi pogled reko bi covek isto je u svakom gradu, zivi se radi se I prezivljava. No ovo je tipican grad ratnih profitera koji su do pre rata bili niko I nista a danas milijunske budze koji se na svakom koraku sepure kao pauni svojim skupocenim autima po sistemu “ima se moze se”. Sto se tice politike grad poseduje prekaljene politicare koji se redovno smenjuju dali zbog nelegalne dodele stanova da li zbog utaje neke vece kolicine novca zgrnutih na plecima siromasnog sloja gradjana. Mada da budem iskren ima I radi se ponesto, iako procenat siromasnog siromasnog sloja iznosi nekih 60 posto. Ceste se peru nekoliko puta dnevno I nekoliko puta nocu, da nam grad bude lep,a toliko ljudi ne moze da plati vodu. Nekih 10 procenata zivi na ulici,evo na primer sa zadnje strane moje zgrade ispod balkona zivi porodica sa troje dece potpuno na otvorenom. A ja sam bio beskucnik skoro godinu I po dok nisam dobio stan preko stele od visokog predstavnika. Elektrodistribucija je odavno zavela red pa je neurednim platisama poiskljucivala struju tako da se moze videti da u nekoj zgradi na vise spratova u blagi sumrak gore svece ili fenjeri. U moj zgradi zivi samohrana majka sa dvoje dece, jedno ide u skolu osnovnu a druga ima 3 i po godine a iskljucili im struju,I jos mi se zale da im je stigao sudski poziv da ako ne izmire dug u navedenom roku da ce im nadlezni organi izvrsiti zaplenu stvari. Niko medjutim ne pita ima li sada ta zena na cemu da podgrije detetu flasicu, I da li ima cime da zagrije prostoriju jer zima ne bira ni pol ni starost. Ne moze ona uzeti decu I staviti u zamrzivac I na leto kad opet bude toplo odmrznuti I nastaviti ziviti. Na sred grada nalazi se jedan park koji sluzi ucenicima prije skole da se sakupe ili eventualno da se pregrupisu za tucu,svako ima svoj deo parka I neko neoprezno svrljanje po tudjem delu nece biti tolerisano. Uvece posle skole ili pak vikendom park sluzi za okupljanje zaljubljenih parova ili narkomana. Treba ili vam sto od derivata slobodno mozete zaustaviti bilo koga u parku I pitati da vam srede. Tada su vam svi prijatelji. Ja licno ne poznajem nikoga u gradu ko se ne drogira, ili ih ima toliko ili ja imam uzak krug poznanika. U Brckom moze sve za pare, ali pri tome morate biti jako oprezni jer postenih nema u tom poslu pa ako unapred date pare posle izvesnog vremena ce vam biti jasno da ste ostali bez njih. Jebiga treba jebat budale,kazu iskusni lopovi. Inace sve u svemu u parku je dobra zabava sem ako nije kisa pa nema raje, mada moze se videti pokoji zutac(ovisnik o heroinu) kako cuci ispod drveta ili sjedi na klupi nesvestan da uopste pada kisa. Navece bi u parku bilo raje svih uzrasta,cugala se piva, pusila trava ili se samo ubijalo vreme. Zbog cestog dernjanja pojedinaca ili sukoba policijske patrole su bile ceste,ali to samo da zamazu oci,koliko puta sam pusio djoint a oni bi prosli pesice pored mene na metar dva I samo me prezrivo pogledali ali bilo je I onih koji su pozudno upijali svaki miris dima marihuane. Niko nece zbog gluposti da izgubi glavu.
Izlasci su bili zasnovani na odlasku u lokalni disko ili kafice. Tu bi sve svi sjatili da ne moze covek da dise, jedno drugom preko glava se hoda. Tu bi se mogle naci lokalne drolje koje ste mogli da imate za jednu pivu I krug u golfu dvici, ali I nacifrane mamine I tatine kcerkice koje su mislile da ako imaju lepe majice I tole da imaju svet pod nogama, glumeci neke nedostizne intelektualke koje bi se kasnije u tmini nekog coska saginjale da ga socno popuse ili da na zadnjem sedistu odglume orgazam. Secam se jedne dobre Natase,bila je starija od mene jedno godinu dve,mozda I tri nije bitno. Bila je prelepa I prezgodna,bogata, cale joj je drzao jednu od vodecih benziskih pumpi na izlazu grafa. Bila je plavusa prelepih oblina I savremene lepote. Sam pogled na nju dovodio bi mog “stojka” u ratno stanje. Imala je sve sto pozeli pa tako I najbolje momke. I et jednom ja magarac ispo poceo ja da nju muvam, al vidim ja nema vajde od tog nikako, ko da mi kaze kupi sebi grob I umri. Svojim visoko uzdignutim nosom parala je nebesa. Al eto I cudilo bi me da je pristala to bi bilo kao da se bajka ostvarila,ipak imamo mi svi neke snove a ona je bila jedan od mojih. Ne mogu reci da sam bio zaljubljen u nju jer tesko je razlikovati danas ljubav od strasti I zelje. I proslo je od tad nesto vremena kad sam se vracao jednom kasno kuci iz grada. Bilo je mozda tri sata ujutru. Prolazim kroz park stazicom prema fontanici kad vidim neka cura sedi na klupi u to doba I place. Aj da ne budem supak pridjem da vidim mogu li da ponudim pomoc ipak red je da se pita. Kad ja ona-Natasa. Pozdravim je pitam sta je ,nista nece da kaze samo smrca, brise suze ,jeca. I malo po malo poce ona da cvrkuce. I znate li sta mi je rekla ?
-“Gorane jesam lepa,zgodna, I bogata al I mene zajebu”.
Boze ima pravde…….!
Toliko o Natasi,da se vratimo malo na disko. Nalazila se blizu usca Brke u Savu na samoj obali Brke. Diskoteka je bila jedna prostorija omedjena sa 4 zida polepljena ogledalima I secijama paralelno poredanim. Nema te secije u disku koja jednom nije bila mjesto zlocina, zadnji put se desilo to da su jednog decka pred obezbedjenjem cija je svrha da flertuje sa zenama pretukli na smrt. Obdukcija je pokazala da pretuceni osim falangi (clanaka) u saci nije imao vise nijednu citavu kost . Bilo je slucajeva kada je neki momak sa motorkom napao grupu navijaca ispred diska iz nepoznatih razloga Zavrsio je tako sto su ga na kraju dvojica navijaca onako unesvescenog i krvavog od batina uzeli za ruke I noge I bacili u hladnu I uzburkanu Brku . Neki su gledali zapanjeno kako brka nosi telo a neki su se samo smijali. Zatim na techno partyju napadnut je jedan gostujuci DJ SPANK I zavsio je tako sto su mi flasom razrezali grkljan sto je branio nekog klinca –svog poznanika kad su domaci hteli da mu skinu zlatnu kajlu. Na srecu preziveo je I ostali su samo oziljci na nemio dogadjaj u gradu u kojem on vise nikada nece gostovati. Izaci u disko znacilo je vise zavrsiti bolnice nego provesti se dobro , sem ako nisi imao neko jako drustvo iza ledja. Ipak ratovalo se, ljudi ocelicali na krv,ogreznuli I ne gledaju kako ce te udariti ,vazno samo da te ubiju. “E je raja ko ostala marva dobre duse kad joj rebra pucu”. U disku je bilo toliko zagusljivo da je znoj izbijao iz svake pore,pa te nije trebalo biti sram kad prilazis curi da li smrdis, ona smrdi vise. Dj iz diska je imao smisla za muziku ali nije imao I sluha. Sad bi pustao metal,pa onda udario narodnjak pa neku baladicu pa rave. Taman da te digne pa te onda spusti. Napomena : U disku se ne isplati drogirat!!!!
U Brckom malo ko da je radio posao za sta se je skolovao. Svi su radili nesto drugo a kineza je dolazilo sve vise sa svih strana tako da su pokupili najbolje poslove kao nacionalna manjina. Jos malo pa ce I kineska cetvrt da nikne,osecam ja polako da ce oni da preuzmu grad samo niko ne obraca paznju. Svi gledaju svoja posla. Brcko je umno jako zaostao I pust grad. U Brckom nije postojalo nista u cemu bi se neko mogao da izrazi. Grad nije prihvacao umetnike ni napredke osim ako nisu slot masine. . Ovo je malo po malo postajao grad ludila.Stariji bi umirali, mladji bi ginuli, vecina bi ih poludila kao Zox. Vecinu mojih skolskih drugova vise nema, neki il su pobegli, neki izginuli, neki senuli. Neki moji prijasnji drugari su se jedan se obesio a drugi se je raznio bombom. Jedan Bato se je popeo na elektricni voz I udarila ga struja I na mestu je bio mrtav, Kadric iz mog razreda se je udavio zvakom koja mu je zapala u dusnik I udavio se na casu. Jedan momak iz Potocara, sela nadomak Brckog slavio je jedne veceru svoju momacku vecer sa drustvom, a sutra umjesto slavlja I veselja dan je bio tmuran I kisovit,poginuo je u saobracajnoj nesreci pri povratku kuci sa jos dva prijatelja.Takodje jedan metalac od svojih 19 godina umro je na Vermontu (igraliste) od napada astme.Isto jedan je mali od svojih 17-18 god umro od pticjeg gripa. Jedan jedini slucaj te bolesti u gradu,a da ne nabrajam sve one mlade zalutale duse koje su zivot izgubile predozirajuci se, ili koji su na taj nacin osudili sebe na propast. Sve su to likovi koje sam do juce vidjao ali vise ne, oni su nasli svoj spokoj na nebu. Oni su pobegli iz Brckog na neko sigurnije mesto.

Za sve vas one koje jednom put nanese kroz Grad prokletih nemojte da vas zanese njegova lepota I njegov sjaj,samo pogledajte na desnu stranu grada tamo gde je groblje-mozda ste bas vi te srece…..

- 15:41 - Komentari (14) - Isprintaj - #

Ni na nebu ni na zemlji

Bilo nas je svakakvih. Nase drustvo se sastojalo iz samo muskih clanova,slabo ko da je imao I curu,imas levu I desnu ruku pa cuti i d….…j!U drustvu sam bio ja , zatim jedan Bane (Djujin sin), onda Zoran B. zvani Zox, Adnan zvani Bucko te Ljubo S. Svi su bili posebni na svoj nacin ali cu ovaj put izdvojiti Zorana B. zvanog Zox. Rodjen je 16.02.1986 godine u Prijedoru. Vec proklet po rodjenju taj decko je odisao nekom posebnom svjezinom. Bio je cetvrto djete u siromasnoj kuci. Ko mu je otac to se sigurno ne zna ali za ovu pricu I nije bitno. Pocetkom rata bezi iz Prijedora na Kosovo,joj ne mogu se tacno setiti koji ono bese grad ja mislim da je bio Orahovac ili nesto tako slicno.Tamo je ziveo u nekom prihvatilistu odakle je kasnije zbog najezde siptara morao da bezi dalje samo sa dzemperom pod miskom.Tada je stigao u moj grad. Bila je to ja mislim 1998 kad sam ga upoznao ispred diskoteke Fantazy. Pitao me je imam li mozda pola marke da mu pozajmim za ulaz u disko. I tako smo se upoznali. Bio je naocito lep ali ne I lepotan, nadprosecno inteligentan I lepo gradjen. Ziveo je u maloj kucici u Ciganluku koja cak ni prozore ni vrata nije. Ziveo je sa majkom I dve sestre I bratom. Bili su tipicna siromasna porodica koja je prezivljala pomocu Crvenog Krsta.Majka mu je bila luda-sizofrenicar koja ponekad nije birala nacine da iskali bes na njemu ili malenoj deci, tada bi on skakao pred nju stiteci svojim telom svoju krv.Voleo je da slusa rap muziku I uvijek se je oblacio kao reper. Znao je sve pesme napamet I pisao je rime. Kao I svuda u svetu gde dodje neko novi I ovde je bio tesko prihvacen. Bili mladji ili stariji svi su bjes iskaljivali na njemu. O njemu postoji izreka “zasto vise niko ne udara Zox-a??-isfurali ljudi. Stariji su ga tukli a mladji su ga sutali.Gledao sam par puta kad ga cisto iz zajebancije izvode iz diska I njiih tridesetak udaraju do krvi. Kao da je bila fora izudarati Zox-a. Ali I on je bio srcan,branio se je uvijek do zadnje I uvijek ama bas uvijek bi posle tuce usao ponovo u disko onako krvav I uz inat stao do onih malopre koji su ga tukli I igrao I pevao. Nije imao ni snagu ni muda ali imao je neki ponos I dostojanstvo I ja mislim da bi pre pogino nego da padne na koljena. Sto su ga muski vise tukli to su ga sve cure u gradu vise voljele.Imao je sve najbolje cure u gradu I zbog toga bi puno puta nadrapao.Mozda je samo imao srece sa curama a mozda ga je spasavala ona njegova bolesna iskrenost. Bio je iskren do ludila doduse samo sa curama, ovako je I muljao ponesto.Kad bi pricao sa curom,mislim bario je rekao bi joj odma nacisto “nemam nista ,sirotinja sam,drugi me tracaju,udaraju oces neces?”Valjda je to I privlacilo ove gradske ovcice I mamine I tatine curice ,to da imaju momka koji je ulicar ili kao u bajci sirotan,ko ce ga znati.Furao je rap kada niko u gradu I nije ni znao sta je to a kamoli sta drugo. Nema mesta u gradu gde Zox nije obiljezio svoju teritoriju ,svoju rimu ili svoj znak. Koliko je puta sedeci kod mene zakucala na vrata policija I pisala mu kazne zbog toga ,vodili ga da sve to opere I jos mnogo muka. Bio je tvrdoglav I narcis iznad svega,bio je zaljubljen sam u sebe. Nije znao primiti pridiku nikada,kad god bi mu neko nesto rekao odma bi se pokazao onaj osorni Zox “Boli me k…c za sve ja imam svoje sne!” Svi su govorili ruzno o njemu,muski su mu zavideli a stariji ga ruzili zbog skrabanja po zidovima ili zbog tola do po dupeta. Desavalo se ponekad da izadjemo u neki drugi grad posto nam je ovaj nas bio dojadio a I kako ne,ziveli smo dvesta na sat,tad je trava bila u trendu pa smo pratili modu. On bi nam pokupio najbolje cure ali smo I zato redovno batine dobijali zbog njega.Igrao je dobro,znao je vrtet dupetom ko neki profesionalac I mamio zenske uzdahe.Uvek bi se razbacao u disku kao da je sva njegova al ne mozes ti doci u drugi grad I glumit da si neko a ne popit batina,ima da se zna neki red, pa ja……! Inace bio je dobar drug,znao je saslusat,posavjetovat,koliko sam se samo puta sa njim napusen do bola onako iskreno ispricao-procistio,to sam mogao samo sa njim. A bio je jako nepouzdan mogao si hladno da ga posaljes po lekove (samo dajem primer) I on bi otisao al nedo bog da usput sretne kakvu curu ode on sa njom pa te ispali.Tako me je bar mali milion puta ispalio. Neke od tih svari nemaju cenu, a I nekoliko puta me je duboko povredio. Nailazili su I takvi periodi kada je se sastav drustva menjao,danas valja ovaj ,sutra ne valja taj pa je Zox znao nekad iza ledja da zabode noz ko sto kazu. Sve u svemu nije bio cvecka. Eh kad se samo setim koliko me je samo kostao para,suza,muke,bjesa krvi…………..eh!
Osim rapa imao je I jednu cudnu opsesiju,gotivio je egipatsku civilizaciju I vjerovao je u vjecnost. Sa 16 je vec imao prvi u drustvu tetovaze,imao je Ankh (egipatski simbol vjecnosti-simbol vjecnoh zivota)na pupku,pa zatim ankh na ruci, I svakojake
Ankh privjeske. Znao je o egiptu vise nego iko,o njihovim bogovima obicajima I dr. Ali ono sto citavo vreme zelim reci je to da je osim siromastinje imao jako mnogo problema.Glad,majka luda,bjezi vamo-tamo,ovde medju dusmanima, izbjeglica svud, bez svog doma . Sve je to ostavilo puno traga na njemu, iako je on imao najvise energije od svih koje sam poznavao. On ce otici peske za beograd ili Zagreb samo ako zeli , imao je celicnu volju, jednom je otisao u Bg na rolama. Problemi u kuci su ga kidali na komade, deo po deo,bjezao je od kuce,vracao se zbog brata I sestri, plakao ,cupao sebi kosu, grebao se I sta sve ne. Dok nije………..
Da, da
Ni sam dan danas evo dok sedim I pisem ne mogu da povjerujem,nemojte pomisliti najgore nije se ubio,neg je eto samo poludio.Zar on koji je imao toliko zivota u sebi,imao tolike snove da postane reper.Bolest mu je dosla iznenada . Mnogo je da da kazem definicija zbog cega je poludio. Neki kazu posto mu je I majka luda mozda je to nesto prelazno,sa gena na gen, opet neko kaze mozda mu je jednostavno doslo sve preko glave I jednostavno je pukao. Iako je imao jako telo I zilavo oguglalo od udaraca mozda mu je dusa bila mila I slabasna na sve nijanse ovog opakog sveta. Neki opet kazu ,zox ko zox nije bio cvjecka znao ga je dobro uvalit ,mozda ga je kakva kazna stigla,ipak svese vraca sve se placa. Al jedno je sigurno ako ga je stigla kazna onda ce nas stici sve nas, vec sam primjetio kako su neke stvari krenule naopacke. A zox u svojoj ludosti poceo je pricati gluposti kojekakve,ubrzo zapalio svoju sobu, zatim jedan autobus na autobuskoj stanici, meni je unistio stan,sve mi pobaco sa sestog sprata I porazbio , citav mi stan iscrtao egipatskim simbolima. Postao je agresivan, poceo je da napada ljuda, policiju, najbolje drugove. Svi smo videli promene samo smo svi slegali ramenima,svima nam je bilo nemoguce shvatiti sta je to dovraga otislo u PM.
Zaglavio je neuropsihijatriju.tamo je vec oko 200 dana na lekovima non stop. Tamo je dva puta pokusao da se ubije I od tada je vezan. Samo sam jedanput smogao snage da odem mu u posetu mada ovi koji su mu isli cesce kazu da ne pustaju nikoga njemu sem majke.Video sam ga eto tad jednom golog iza resetaka vezanog svuda za zglobove.U dupetu I u k….i mu kateter. Mrsav sav,izgledao je kao zombi. Misli da je egipatski bog Oziris. Prica neki strani jezik,crta neke znakove I simbole, prica o mesecu I suncu I sve tako. Kada sam ga pitao kako mu je rekao mi je da od tableta kojim ga kljukaju nezna sta je java a sta san. Rekao mi je nekih vazda stvari koje sad ko u inat ne mogu da se setim a koje su mi na neki nacin promenile zivot. Njegova prica ma kako glupa zvucala imala je neku pricu I neki smisao. Mozda sva ta njegova ludost ima neke veze, ipak kazu sve dolazi sa razlogom. Jel mislis da si bog druze pa budi bog ako te to usrecuje mozda smo mi ti koji su ludi a ti taj koji zna istinu. Pre nego sto ce otici u bolnicu na duze vidjeh ga ispred doma zdravlja kako sedi na stepenistu ispred glavom oslonjenim o laktove zamisljenim pogledom upucenim u daljinu. Pridjoh mu sedoh do njega I pozdravismo se . Na srecu prepoznao me je, iako zadnji put pre toga kad smo se videli hteo da se ubije meni pred ocima.Tada ga je policija odvezla u bolnicu. Pruzih mu ruku I popricasmo malo, kako je , sta radi I tako ona obicna pitanja koja prvo cutis u sebi dok ne smislis sta ces da pitas pa tek onda kazes. Poceo je nesto cudno da prica o nekim nitima,o mjesecu zakopanom u zemlji I slicno. Htjedoh se nasmijati ali me u dusi bi sramota . U taj tren prosao je moj bus prema stanici I ustadoh posto sam morao na bus. Rukovasmo se , rekoh mu da se pazi I krenuh. Hiljadu mi se nekih misli tada vrtilo po glavi. Okrenuo sam se I pogledao ga,sedeo je nepomicno skrstenih ruku I gledao u me tuznim pogledom kao da gleda kroz mene, I onako kao slegnuvsi ramenima rece mi-

“Gogi svi misle da sam ja lud, a ja nisam”!

- 15:35 - Komentari (1) - Isprintaj - #

Unforgiven

Bejah mali kad bez majke ostah,
Imah tetku, baku,ujnu,
Al ne imah ljubav svoje majke,
Sva djeca poklone kupuju,
Da ih majkama daruju ,
A ja svracam u cvjecaru,
I biram najlepsi buket crvenih ruza,
I tiho se niz kaldrmu spustam,
Da odem do majcinog groba.

Tad iz groba zacuh plac I rec,i
Dragi sine majka te se uzeljela ,
Tebe I tvog malog brata,
Dugo majka osetila nije,
tvoje male ruke oko vrata,
pazi sine svoga malog bratu,
mesto majke tjesi ga recima ,
ali ga nemoj pustiti u pustim nocima

Srce mi se od boli cepa,
Suza jedna niz lice mi kanu,
Oj zivote sto ti proklet bi,
Pa nas male od majke rastavi.

- 15:29 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Balkansko prokletstvo

(“za sve ono sto smo mogli a nismo”)

Zovem se Goran C. imam 22 godine.Neki bi rekli pa jos zelen klinac ,ni brkovi mu jos nisu izrasli sta on ima da kaze,medjutim moj je zivot – moja prica.Rodjen sam 12.08.1984 u Ljubini u jednom zabrdju nadomak B. Novog (da vam bude jasnija jedna vukojebina-tri brda jedna familija). Vec pre moga rodjenja u porodici su se osetile tenzije koje su sve sve vise ispoljavale na kozi moje majke tako da se nekad desavalo da situacija u kuci bude nepodnosljiva. Moja majka nije znala kako izaci na kraj sa ocem, trpela je njegove uvrede i samare koliko su njena napacena pleca trudan stomak mogli. Bila je jedna od onih sto uprkos svemu veruju da ce nekad tome mucenju doci kraj i da ce napokon otac doci pameti. A da zlo bude vece otac niti je pio niti ista nego eto tako da citiram “da se zna ko nosi duge gace u kuci”. Mozda otac i nebi bio tako strog (da ga malo eto ko opravdam) da nije bio dede i babe koji su bili pravi dusmani i zatucani ljudi. Mrzeli su moju majku iz ne znam kojeg razloga….mozda nije ispunjavale njihove kriterije, ili su oni bili seljaci a moja majka gradska zena. Moji roditelji su se upoznali tako sto je moja majka isla u posetu ujaku u vojsci ,ja mislim da je to bila Slovenija 83-ece –Ljubljana tako sam bar cuo i tu je ljubav planula. A majka mlada a mladost cini ludost I nedugo posle toga se uzese. Onda je sve bilo bajno a postalo je horor kao iz nekih filmova……I tako su ziveli dan po dan do mog rodjenja.

Kada sam rodjen moja majka je shvatila da nece moci jos dugo da ostane kod njih,barem nije zelela da joj dete pati kao sto bi svaka majka svome detetu.Ipak majcinska je ljubav najaca na svetu i njena vjera pokrece i brda i doline. Ona je bila jedina koja me je iz ljubavi drzala na nedrima i ljubila me svojim usnnama i celivala me svojim suzama krijuci svoju bol duboko u sebi.
Tri sedmice po mome rodjenju dok mi nije bilo majke,dok je isla da otera marvu na pasu prisao je moj djed mojoj kolevci i uzeo me u narucje.Zamotavsi me u krzno i samo popreko pogledavsi oca na izlazu zaputi se u sumu nadomak kuce. Otac ni rec nije progovorio. Nosio me je sve dalje i dalje putevima samo njemu znanim.Svuda su bili tragovi divljih svinja koje su u coporima silazile niz planinu u potrazi sa hranom .Posvuda su bile brazde razrovane njiihovim ostrim kljovama i tragovi zuba na drvecu gde su ostrile zube. Samo me jedna stvar u zivotu tisti a to je voleo bih znati o cemu je deda tada razmisljao dok me je nosio daleko od moje majke,zar je njegova bes bila toliko jaka, zar se nije plasio ni boga , pa imao je I on djecu.Noc je polako padala I na nebu su se pocele uocavati prve zvezde ,moji vjerni pratioci I jedini svedoci bajke koja se odigravala na dan 28.12.1984. Dan kada je pokusao pokidati sve veze koje su me vezale za njegovu porodicu I njegov dom. Vec je bio daleko odmakao I njegove su namere bile upitne kada se zaustavio na vrhu brda. Pogledao je oko sebe kao covek koji trazi odobravanje,potporu u drvecu, mozda mu je suma nesto pricala . Spustio me je u vec pozutelo lisce zamotanog u dekicu koju me moja majka isplela jos 3 meseca pre moga rodjenja. Okrenuo se I otisao bez reci,bez ijednog osecaja u oku I bez trunke samilosti u dusi. Zakopacao je okovratnik pred laganim naletima vjetra I zaputio se niz strmi puteljak vidljim samo njegovom oku navodjen slabom svetlosti sto se prostirala u daljini u podnozju planine. U daljini su se culi urlici vukova koji su pozdravljali noc I skupljali se u copore pred vecernji lov.
Majka dosavsi kuci prvo je obavila sve svoje zadatke koje je kao zena I domacica kuce morala da obavi.Usla je u kuci tiha kao I obicno, iscitavsi molitvu u sebi pred vratima. Njeno telo je govorilo jedno a dusa drugo. Skrusena I ponizna ,vazda uplasena uputila se u sobu gde sam ja lezao u kolevci. Donela je bila vrc svjezeg mleka za mene I bila zahvalna svevisnjem sto je dozivela jos jedan smiraj dana sa mnom u narucju.
Djed je sedio na svojoj stolici piljeci u treperavi plamen svece I njegov je pogled zacaklio cuvsi vrisak koji se je prolomio kroz noc. Vrisak koji je odjeknuo kroz noc.
Te sekunde I planina je brujnula. Hroptavi glas pomesan sa placom parao je planinom. Usecao se u dusu I parao drvece I prkosio vjetru. Majka je istrcala s sobe u bunilu. Nije znala sta se desilo ali njezin materinski intikt je znao samo jedno. Da nema njene bebe , jedinog onog do cega joj je stalo na ovom svetu I sto je jedinom drzalo u zivotu da ne ode jednog dana I udavi se negde u potoku. Istrcala je cupajuci se za kosu I pala na koljenima ocu oko nogu grleci mu I ljubeci noge I moleci ga da kaze gde je njena beba.”Gde je nasa beba,nas sin”. Otac je ja mislim po prvi put osetio nesto nemilo u dusi,osetio je nesto sto se ne bi moglo recima opisati ali njegovo drsko drzanje nije znalo uzvratiti osjecaje nego ju je samo grubo odgurnuo od sebe kao psa koji trazi komad ljeba. Plakalo je to divno bozije bice I molilo ali bez uspeha. Baba je izasla ne zeleci da slusa to gadno stvorenje koje je vristalo u noci,prvi put od kada postoje te planine. Tu su noc I vukovi dostojanstveno sedeli na obroncima slusajuci jednu pesmu koju ne razumiju ali su sve cvrsce grlili svoje male vucice gurajuci ih pod svoja topla nedra.Tu su noc divlje zivotinje imale razumevanja . Druge su zivotinje bezale,pred smrt su iskakale hrabro iskezenih zuba I narogusene dlake a danas su samo bezale. Bezale su od zlih ljudi.
Majka je istrcala napolje razdrljenih grudi I ociju iz kojih su isusenim tokovima suza klizile kapi krvi. Padala je I ustajala kao u bunilu,vristeci nerazumne reci sto ih je njena dusa pojala. Uto je izasao moj stric Dragan iz susedne kuce sa fenjerom u ruci. Nije mu trebalo nista mnogo reci , sve je sam znao,znao je koliko mrznje ima u toj kuci I koliko su spremni daleko da odu. Zagrnio ju je svojom jaknom I otisao po pusku u kucu.Rekao joj je blagim glasom mozda jedinim od kada je dosla.”Ne boj se Marice,idemo I naci cemo tvoje dete,nista mu s nece desiti”. Trcala je bosa otecena lica dok joj je vjetar mrsio kosu a ostruga kozu gulila za tela.Plakala je I dozivala svoje cedo. U svakome je naletu vjetra cula djetinji plac I to ju je jos vise drazilo. Trcala je u mrklom mraku I glavom udarala o grane drveca I siblje koje joj se usecalo u lice. Nije osecala bol,nije osecala nista. Bila je kao kamen koji se kotrlja I udara od prepreke I odbija dalje.Njeno srce je osluskivalo I culo je daleki plac u daljini. Daleki plac djetinji je odzvanjao njenim usima.Pala je na svoje dete kao sto majka pada na mrtvo dete a ne zivo. Davila ga je svojim rukama I ljubila svuda po telu.Krv joj je liptala iz sveg lica I mazala me svuda po licu. Njena hladna usta su pokusavala da zaustave plac koji je rezao kroz noc. Onda ju je stric odve o kod sebe kuci. Bio je brat od oca. Celu noc je sedeo sa zapetom puskom u ruci cvrsto resen da ubije prvog koji pokuca na vrata ,bio to otac ili deda ili baba ili sam djavo. I on je osecao gadjenje prema njima . Cak je I povracao u sobi. Sedeo je u nasloonjacu I slusao otkucaje sata a tisinu su samo probadali tihi hroptaji I jecaji s vremena na vreme koji su lagano ali plasljivo kao zec tonuli u san.
Sutradan je stric uzeo mene I majku I odvezao na zeljeznicku stanicu. Plativsi majci kartu oprostio se od nje I suznim okom ispracao zadnje delice voza koji se gubio u daljini. Sada je morao nazad kuci. Usput je shvatio da nisu zivotinje oko kuce vec da se zivotinje nalaze u kuci. Znao je da ide u medvedji brlog ali se tog dana osecao nepobedivo.
Majka je dosavsi kod svoje majke vecinom rekla sve sto se desilo. Oca nije imala nego samo majku I sestru udanu u S.M. Pocela je ziveti sa majkom mojom drugom majkom do moje cetir i po godine. Baka je svaki dan proklinjala I oca I citavo njegovo pokoljenje pozivajuci se na pravdu boga. Tada je moja majka upoznala M.D. Posle nekog se vremena I udala I preselila u selo B. Zaposlila se bila u Interpletu,tvornici tekstila Nedugo posle toga je zatrudnela I rodila prekrasnog sina Zdravku. Bio je to ne moze se reci savrsen brak jer takav valjda I ne postoji ali posle svega ovaj muz joj je dosao kao dar sa neba.Bila je srecna. Ja sam od tada vecinom ziveo kod bake, I baka bi me vikendom stavljala na bus I tada bih isao kod majke udaljenom nekih 18-20km.Vec sam bio napunio nekih sest godina a polubrat je imao godinu kada je majka dosla kod bake I ostavila polubrata jer je sa ocuhom isla na neku svadbu kod T.B. Bili su to kao kucni prijatelji.Taj dan majka me je poljubila I otisla . Sledeceg dana koliko se secam ustao sam nesto ranie nego inace. Polubrat je spavao na susednom kaucu. Ustao sam I otvorio vrata odsobe I izasao odma u kuhinju. Sunce samo sto je bilo izaslo. Kuca je bila puna zena I muskaraca od kojih vecinu nisam poznavao .Svi su me grlili I ljubili I svi su plakali. Neko mi je dao cokoladu, neko keks a neko poneku novcanicu. Kroz redove ljudi ugladeo sam ocuha kako uplakana lica ,krvavih pantalona I kosulje pomjera bradu kao da nesto prica.Uzeo me je u narucje I plakao mi kao malo dete na ramenu.Sav sam bio crven od krvi. Prislonio mi je balava usta na uho I sapnio u naletu od nekoliko trzaja ,kao kad bol koci rjec u grlu. “Gorane sine nase mame vise nema”. Samo sam gledao preda se I svi ti ljudi su mi se cinili zanimljivim. Nisam plakao. Nisam znao sta je SMRT. Dosla je komsinica Sefika I odvela me kod sebe kuci ,kod svoje dece da se igram.
Te noci na svadbi pred sami pocetak rata bilo je mnogo ljudi, mnogo se I pilo a mnogo se I pucalo. Pijani B. Dj. ranio je jednu zenu kalibrom 7.62mm kroz usta I moju majku pogodio kroz ledja direkt kroz srce. Bila je ziva jos dva minuta I onda je napustila telo u lokvi krvi na rukama mog ocuha, tada coveka kojeg je volela. Domacin kuce nije dao da se muzika prekine ni da se kvari veselje. Izneli su moju majku kao komad drveta I odvezli na stanicu pre vecnog pocivalista.
Poginula je nesretnim slucajem 26.05.1991 god. Na sahrani je bilo 11 000 ljudi.
Tada je imala 24 godine.
In memory-Rest in Peace

:Nedugo posle toga I baka se razbolila od zalosti za majkom i 1995 godine umrla u mukama pored mene dok sam spavao.Pravi otac mi je nestao u ratu 1995 u krajini.Ja i dalje lutam ulicama trazeci svoje izgubljeno detinjstvo hodajuci od ruke do ruke ,I moleci za jednu toplu rec. Podivljao bez osjecanja I roditeljske paznje neznam da li cu se ikada moci uklopiti u porodicu.Da li cu ikada pronaci svoj mir……?

- 15:24 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Sljedeći mjesec >>

Opis bloga

Linkovi