četvrtak, 14.02.2008.

hy, ljudi! ewo nas s nowim postom:
Petak:
Rano ujutro oko 8. h (za nekog ko tulumari do zore to je više nego previše) zazvonila je budilica i probudila nas. Nismo otišle sad bordat nego smo odlučile na šoping. Naravno nešto moramo i kupit u Austriji. Ja (Petra) sam kupila bijeli pulover, neke fora trapke i naravno šta bi ja bez prekrasne majice. Crna je i široka na neke smajlije. Na kratke je rukave, znam da to baš ne zvuči nekako ko iz bajke ali je super preko neke bijele. Ta bijela majica je obična bijela majica s mojim nadimkom. Zapravo piše: Peggy live 4ever. A odo zada je obična bijela majica. Takve sa svojim nadimcima imamo sve. Ja sam zalutala među igračke i kupila velikog plišanog medu dala sam mu ime Buffy. Slatko zar ne. Takve sam medeke i njima kupila, ali im nisam davala imena. One su kupile isto swašta (neka napišu u nekom od postova). Mi smo oko podne ipak nekako završile na stazi i naravno sa svom opremom. Počele smo bordat. Na mene je naletio neki dečko jako sladak, ali meni to tad baš nije bilo važno. Počela sam govorit: Danas nije moj dan. JOJ!! Moja noga!! Akamo ti gledaš šta pomoć ne znaš?? Tad se on oglasi: I meni je drago što smo se upoznali (izderala sam se na njega, maloprije dok sam prčala) Evo sad ću ti pomoć!! Itako je on dignul mene s poda i rekao: Zovem se Leon, a ti?? Ja sam odgovorila: Moje ime je Petra!! Drago mi je, ali stvarno.
Da se iskupi počastio me pićem, a kasnije me pozvao i na spoj. Ja sam mu rekla da mogu ići ali ne dugo jer se sutra vraćam kući. Tad me pitao a gdje ti živiš ja žiwim u Splitu? Ti živiš u Splitu?? – upitala sam. Da u Splitu. Ja isto. Super ha upravo smo svašta skužili ko zna možda mi je susjed, ali nije živi par ulica dalje mi smo tako pričali o svemu i svačemu i onda su u restoran lil kafić šta god ušle Ema i Amy i skužile mene za stolom. Kad su prišle predstavile su se i on se njima predstavio i tako smo dobili još jednog prijatelja.I one su rekle da večeras idu s nama, ali onda nam je sinula sjajna ideja. Ja sam rekla da dođe do nas u apartman i mi ćemo onda zajedno jest nešto najvjerojatnije pizzu, čips i kokice. I piti colu. On je pristao a mi smo se vratile u naš apartman. Mi smo krenule u nabavku prvo smo skoknule do picerije i naručile par pizza da budu gotove oko 7 h. Onda smo otišle do dućana po colu i par vrećica kokica i čipsa. Zatim smo otišle u videoteku po neki film uzele smo neku tinejdžersku komediju. Otišle smo u apartman i sve smo pripremile. Još samo se mora pojavit. 19:00: Dolazi čovjek iz picerije nosi naše pizze. 19:10:Dolazi Leon. Nosi malu bombonjeru za nas. Super smo se zabavljli. Šalili smo se i smijali i naravno sve pojeli i očistili. On se pozdravio s nama i rekao vidimo se u Splitu!! Mi smo sve ljepo zaspale. Subota: Ustale smo rano i obukle se uzele torbe i krenule van, al na vratima me dočekao Leon i rekao ovo ti sinoć nisam dao i onda me poljubio onako nježno. Mi smo cijelo vrijeme o tome razgovarale
vožnji, ali ne jako glasno zbog moje sestre koja nas je vozila i nju ćete upoznat i svu drugu našu braću.

Vaše najluđe:
Tri Ludache!!

Amy:
Hy, ljudofi…
Ewo, ja, Amy, wam pishem. Owo je moj dio posta… žao mi je što wam se prije nisam mogla jawiti. Kao što vidite iz predhodnih postowa, bilo je fakat super u Austriji. Ja sam si kupila…eh, swašta.
Najdraža stwar? E, pa ima ih 3. Prwa(1.) je jedna lepršawa bijela suknjica, recite mi da sam luda, ali wolim ju nostiti na swoje crne tajice i visoke marte. Druga (2.) je…treger-suknja. To wam je suknja s tregerima. Karirana je,ali crno-bijela, a ne uobičajena karirana crwena. A treća je…(3.) medo kojeg mi je kupila Peaggy(pejdži se čita). Nazwala sam ga…zaprawo, još moram smislit ime. A, međutim tu su i one cool trapke…da…ah, Walentinowo…Moj dečko Leo(koji je prediwan, prezgodan…<3) kupil mi je medeka sa ružom i srcem i piše: I love you. I buket ruža. Ah, on je taaako sladak. I lijep je, zgodan. Joj…<3. Owo je srce<3 widite? Ko smajlić =) samo owo je srce <3. Hihi. Ewo, ja bih se ispričala Christine, tj. Roberti(Beti),
Zato jer joj nismo odgowarale na kommentare, kao ni wama ostalima nismo na swe, jaaako nam je žao, jer zbilja, bile smo zauzete… Znate, nije lako biti petnaestgodišnjakinja. Jako nam je žao što se nismo stigle javiti. Zbilja, jest. Odgovorile smo samo na pokoji kommentar, ja se nadam da se ne ljutite, a i da si se ti, Beta prestala ljutiti. Ajde, to bi bilo to od mene…kissa…=)…<3…
-->washa Amy<-- i washe najluđe -->TRI LUDACHE<--

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.