ŠOKAČKA DUŠA V

© Mata Petrićević Blažićev
Njekoliko dana potlja ve zgode, koja Mati nikako ne ide iz glave, moro je s poslom u općinu, kad prid crkvom ugleda popa Iliju, dinera*, koji je šnjim išo u školu. Ilija je išo u velike škole, bijo u Rimu i sad je nješta veliko u Đakovu, doktor, profesor. Ilija, iako učen čojk, nije čeko da ga Mata prvi pozdravi. Čim ga je ugledao potrča i čvrsto ga, muški zagrli. Ilija ga odma pozove u parokiju*, jer je on ti dana zaminjivo njiovog popa koji je bijo bolestan. Velika parokija bila je prazna. Ilija odma metne na trpezu* rakije, natoči sebi i Mati, nazdrave i počmu divaniti. Nije Ilija d'o da mu Mata govori velečasni, nego samo Ilija. Čak ni d'o ni da mu Mata govori vi. Ta zajdno su išli četiri godine u školu, a uvik su se dobro slagali. Ilijin otac Faba i Matin dada Jakša bili su veliki prijatelji. Dugo se nisu vidili, pa je Iliju sve o Mati zanimalo. Nije se Mata skoro tako lipo izdivanijo s nikim. Unjeke se začu da njeko kuca na vrata, Ilija iziđe, a Mata počme razmišljati, kako bi bilo da se on požali Iliji. Nije dugo potrajalo kad se Ilija vrnu, i oni nastave tam ge su stali. U njeke će Ilija Mati, da mu se čini da ga nješta tišti, da ga nješta brine. Pa kad ga već tako pita, onda će mu i kast pa će mu valda bit lakše. Ilija mu još malo pomogne rekavši da u njega more imati puno povjerenja, da je to ko u ispovidi. I Mata smogne snage i počme Iliji svoju životnu priču. Ilija je strpljivo sluš'o, katkad nješta zapito, i pustijo Matu da divani. Kad je došo do stana, France i njezinog sina Mate, malko je zamuckivo, al ga je Ilija znalački potpitivo, i ni mu do da puno misli. Dok je Mata divanijo o noj zgodi na stanu, nije Iliji gledo u oče, bilo ga je stid, a niz lice su mu se kotrljale suze. Vidijo je to Ilija, al ništa mu nije kazo, nije ga tio smetat, samo ga je blago uvatijo za ruku. I na kraju svog divana reče Mata Iliji, da je to njegova najveća briga. Nije mu ni do žene, ni do dade i mame, ni do sina Marke, ni do France i Đuke. Stalo mu je do Mate, do istine al i do mira u obadvi kuće, a nezna kako bi to mogo ispraviti.

Ilija, učeni čojk, profesor crkvenog prava, vrlo iskusan, razumijo je Matin problem. Zadivila ga je Matina otvorenost, Matino povjerenje, al najviše Matino poštenje. Nije on odobravo to šta je Mata napravijo, al ga nije ružijo*. Pokazo je razumjevanje za Matinu slabost u tom trenutku. Ilija, da bi dobijo na vremenu, natoči po ko zna koji put dobru, staru rakiju. Zno je Mata da se u parokiji nikad nije pila loša rakija, al 'va je bila samo taka. Il je Mati šmekala isto ko i vaj lipi divan s Ilijom. Nazdraviše oni, a Ilija poče polako i smireno. Najprije mu kaza da je on u svojoj službi imo njekoliko taki slučajeva, al da do sad još nijedan otac ni bijo prvi koji je tio stvar izvest na čistac; uvik je to dolazilo il od matere koju je proganjo čojk, il od odraslog đeteta.Zadivila ga je Matina briga za njegovu al i za Francinu kuću. Ni' on gledo samo sebe. Ilija s dužnom ozbiljnošću pridloži Mati da se ne sekira i da ništa sam ne poduzima, nego će on razmisliti šta bi bilo za sve strane najbolje, i neka mu se Mata javi za tri, četiri dana. Još su oni popili po koju a onda Mata vidno olakšan i pomalo vesel šta od zadovoljstva šta od dobre rakije, kaže da mora ić, jer ima posla. Lipo se oni raziđu.

Kad ja Mata izlazijo iz parokije vidi ga valda najlajavija snaša u selu, Ana Puzdrina, pa ga upita jel se on to išo ispovidati il kruničit*? Mata joj nato kaza da ni, jer bi onda izišo iz crkve, nego daj išo pitat popa kako bi se mogo razvjenčat sa svojom Marijom i oženiti njezinu mamu, pa da i ona dobije pametnog dadu. Iako je Ana bila svakom u stanju odgovoriti, na ve Matine nije znala ništa kast. Šuteći je produžila. Mata je do kuće imo dosta vremena razmišljati o razgovoru s Ilijom. Osjećo se puno lakišm. Ilija će već nać načina kako će mu pomoć da se on riši svoje brige. Čim je došo u kuću Marija mu odma na očima vidi daj malo popijo pa ga pita jel on to uposlen* dan sjedijo u birtiji, ko da nema drugog posla. Al kad joj je smireno reko daj pijo sa svojim dinerom, popom Ilijom u parokiji, Marija je ušutila. Već dokvečera je čilo selo znalo daj Mata danas bijo kod popa. Ana je po svom običaju i svojim vezama pronila glas po cilom selu. Jedino je nju i sve druge radoznale snaše i babe žderlo šta nisu znale rašta* je išo. Čula je to i komšenica, strina Kata, pa je, dok Mata ni bijo doma, priko plota viknila Mariju i pitala, rašta je Mata danas išo k popu? Da možda ni rad Mande i Andre? Al kad joj je Marija rekla da su oni dineri, da se dugo nisu vidili, da su se slučajno skobili i eto malo divanili, va je zadovoljna ošla u kuću.

Tumač nepoznatih riječi
diner = vrsnik
parokija = župski stan
trpeza = stol
ružiti = kuditi
uposlen = običnim, radnim, danom
rašta = zbog čega, zašto

Eto, dragi moji, to je, za sada, kraj ove priče. Ona je samo jedan veliki uvod u neki budući roman. Volio bih, kad bi mi vi predlagali daljnji rasplet. Dakle, očekujem vaše prijedloge!

- 00:01 -

Ukupno Komentara (42)

Po sokacki divani ------------U Miraz spremi

Linkovi

Ovo je moje društvo drago

PJESMA SLAVONIJI