ĐED LOVRA U BIZOVCU III

A kad dođo doma, daj me ko pito kako je bilo, odma je sna rekla daj sin javio sa stana da su svinje prorušile i od vrtla napravile čudo, a onda se pogubile u šume. Sve mi je prisjelo i ko da sam zno da će bit tako. Takija (odmah) sam se prispremijo, zgrabio svoje becikle i ravno na stan. Uprav sam došo kad je bilo sunce na zaod i zateko sina ge daje napoj svinjama: «Otkud ti dado?» začudi se on. Šopio sam becikle na tarabu na okolu i ravno u vrtol, imo sam šta i viđet, jabučice (rajčice) isprivraćane, ponagrizane, paprika ugazita, lubenica i dinja uganjana, čelac privrnit, pa kad me ni fraz. Dreknio sam na njega: «Pa ge su mogle prorušit?» a on nak jadno ko i uvik: «Ma nis dado prorušile, zaboravio sam zatvorit kapijcu za sobom.»
Zno sam to odma i zašutio. Zvo me da idem š njim doma, nisam ćeo. Osto sam i sutra. Taj dan mi ni niko dolazio na stan, a drugi je, molim te, došla moja rođenica sna, sam što se ni razrevala, ta glumi nevolja antrava, velji: «Dado, ni valdak propala kuća, ako su izišle svinje? Zašto nisi išo u Bizovac? De idi makar zadnji dan. Mi ćemo poradit.»

Jedva sam to i čeko jer ako ne ođem, sve moje propade. Svi su se pitali štaj bilo da nisam išo, a ja sam šutio. Jer šta svako mora znat za tuđe ganjosine. Pravio sam se ko da se mene ništ ne tiče. Kod prispremanja, Marija mi je zabrinito rekla: «Kaki su problemi? Jesil se morda na mene uvridio?» Kad smo zagazili u vodu, uvati mene ona za ruku, zagledi mi se u oče i reče: «Ajd ti priselji k men, ako oš sutra oma! Va dva dana sam mišljela da ću umrt, vak mi ni nikad bilo.» Moro sam ju utješit, prislonjio sam ju uz sebe i šapnio: «Ta ni ni men bilo bolje.»

I eto, od toga dana i večeri men se život prominjio. Prvo sam ošo k njoj na divan i kad sam vidio to njeno lipo gnjizdo, odlučio sam uživat u tom merisu i topline. Ma je koljeba uredna, okrečita i uvik čista, al kod nje je bolje. Evo do danas mi jedno drugom redom odlazimo i dolazimo, al se ne moremo nagodit kud će ko. Ona neb ostavila kuću samu i neb išla na stan, a ja neb pod njen krov dok imam svoj. Ipak je najvažnije da sam se ja digo iz mrtvi, da sam dokazo da nisam za zaitit (baciti) i da sam još pravi čojk. Ko ne vjeruje, nek pita Mariju.

A kako se ona priporodila, i ona je pravo žensko, ni da se faljim, al kad se mi ščepamo, ni nam ravno nikaki dvoj mladi.
Ne da si Lovra više kast daj sidi đed i da piša po opancim i više se nikom neće sklanjat. Ta mogu na tri strane: imam svoj stan, kuću i kuću moje Marije. A da vidite što sna (snaha) šuti, boji se da neb šta pokvario.Reko sam im nek svako vodi svoj život i bit će u redu. Ta ge bi ja izigro rođenog sina.
I šta još rit? Ma nemojte se zapušćat, nemojte brojat godine, ako vam je srce mlado i tilo poletno i zdravo, znajte da u njem još živi druga mladost i vidite ge sam ja to provjerio. Tako i vi. U toplu ljekovitu vodu, uz toplo žensko tilo i rodiš se ponovo. Daj tako ako vam nisam dosta ja, pogleđite Franju, Stipu i Tunu. Nje je Bizovac sve digo iz groba, a i žene se sve falje.
Zato čim uzmognete, zadrobočite se u nu smrdljivu vodu, a ja evo moram žurit u zakazano vrime mojoj Marije.

Slijedi analiza!

- 00:05 -

Ukupno Komentara (38)

Po sokacki divani ------------U Miraz spremi

Linkovi

Ovo je moje društvo drago

PJESMA SLAVONIJI