|
Ovo poglavlje nije baš dugačko... Umorna sam od tipkanja... Zato ću sutra navečer najvjerovatnije objaviti 14. poglavlje...  eto... ostavljam vas da čitate...
BAZEN
Sjela sam na terasu školskog kafića i laganim pokretima mješala šlag na cappucinu. Mogla si barem reći hvala, pomislila sam. Ugledala sam na drugom kraju terase Kelly. Časak kasnije otišla sam do nje. Bila je sama. Primjetila sam kako je blijeda i kako su joj oči postajale sve crvenije.
Tihim glasom upitala sam je što se dogodilo, ali jedino što mi je ona rekla je bilo da je to tajna.
„ Zašto plačeš?“ ponovo sam upitala i obgrlila je jednom rukom. Sva se tresla. „ Kakva tajna?“ nastavila sam.
„ Ne mogu ti reći. Ne još.“ Odmahnula je glavom.
„ Ima veze sa mnom?“
„ Da.“ Odgovorila je pognute glave.
„ Zašto plačeš?“ Bila sam uporna.
„ Ne brini, ne plačem zbog tuge. Plaćem od sreće. Ta tajna je nešto prelijepo.“
Napokon joj se vratio osmjeh na lice.
„ Znaš mene. Plaćem na svakakve gluposti.“ Dodala je.
Ovog puta sam se ja nasmijala.
„ Hoću li ikad saznati za to?“ upitala sam.
„ Uskoro.“ Prozborila je. „Uskoro.“
Krenule smo na novu temu. Malo veseliju. Na stolu sam ugledala časopis People. Uzela sam ga u ruke i počela prelistavati stranice.
Vrijeme je brzo prošlo i već je pala noć. Shvatila sam da sam odavno trebala biti u internatu. Platila sam kavu i otrčala u sobu.
„ Propustila si večeru.“
„ Oprosti, Dianne. Bila sam vani s Kelly.“ Odgovorila sam i krenula sjesti na krevet pokraj nje.
„ Šteta.“ Promrmljala je.
„ Smijem li pitati zašto?“
Naglo se ustala i pogledala me oštrim pogledom.
„ Broj 1: Moj brat te voli i želi izaći s tobom. Broj 2: ti si zaljubljena u njega. I ti onda odeš van s Kelly???“ Ton joj se ubrzo povisio za jednu oktavu.
„ Ne bih o tome. Znaš dobro moje mišljenje, a k tome sam i previše umorna da bih se svađala. Idem u krevet.“ Glas mi je postao oštriji kad sam shvatila što je zapravo željela reći.
„ Nisam spremna.“ Dodala sam.
„ A kad ćeš biti?“
„ Kad mi David dokaže da me stvarno voli i da ne želi biti sa mnom samo radi medijske pažnje.“
Dianne se nasmijala.
„ Što ti je?“
„ Tajna, Jess. Tajna.“
Dlanovima sam pokrila lice.
„ Kakva tajna??? Svi pričaju o nekoj tajni za koju ja ne znam.“ Povisila sam glas.
„ Saznat ćeš. Ne brini.“ Odgovorila je Dianne i legla u krevet.
„ Dianne!!!“ viknula sam, ali ona se nije okrenula. Jedanput sam je pogodila jastukom, ali kako opet nije trznula, odustala sam.
Svađa je bila ono najmanje što mi je tada trebalo. Ionako sam previše zbunjena oko svega što se dogodilo.
Zarila sam glavu u jastuk i počela razmišljati o toj tajni. Što je to što svi znaju osim mene? Željela sam u tom trenutku ustati se iz kreveta i sve ljude pretući. No nisam mogla. Nisam imala snage u nogama da se ustanem. Neko vrijeme sam mislila da se radi o nekom ubojstvu, nekoj tajni, kao da sam posvojena ili nešto slično, ali onda sam se sjetila Kellyinih riječi. Ta tajna je nešto prelijepo. Umor me lovio sve više dok napokon nisam zaklopila oči.
Bip-bip.
Zazvonio je mobitel.
Pogledala sam na sat. Bilo je 2 ujutro. Zanimalo me koga to toliko smeta što ja spavam. Uzela sam mobitel u ruke i pogledala sam ekran. Pisalo je: Imate jednu novu poruku.
Ljudi stvarno znaju koje je savršeno vrijeme za slati poruke.
U poruci je pisalo:
Prvo te molim za oprost što te budim rano ujutro.
Drugo ,čekam te kod bazena. Požuri.
David.
Polako sam ustala iz kreveta, uzela ogrtač i na prstima krenula van iz sobe. Nisam se bojala hoću li probuditi Dianne iz dva razloga. Prvi razlog bi bio taj da ona toliko čvrsto spava da ju zvuk mobitela ne može probuditi, a kamoli koraci koji su dvaput tiši. Drugi razlog: Da zna tko me zove na bazen, nogom bi me izbacila iz sobe i natjerala da odem, htjela ja to ili ne.
„ Kasniš.“
Pogledala sam oko sebe. David je bio u bazenu, a osim nas nikoga nije bilo na vidiku. Svi spavaju. Naravno,osim mene. Pitam se zašto?
„ Wow. Kasnim 2 minute.“
„ Previše.“ Nasmijao se. „ Hajde, uđi.“
Zbunjeno sam ga pogledala.
„ Pretpostavljam da je odgovor ne.“ Nastavio je.
„ Nije da ne želim. U pidžami sam.“
„ I?“
„ Tko je vidio kupanje u pidžami?“
„ Ja.“ Odgovorio je sa smješkom. No to nije bio običan smiješak. Nešto je smjerao.
„ A koga to? Ako smijem pitati.“
„ Tebe.“
„ Kako to misliš mene?
Približio se rubu bazena gdje sam stajala i primio me za nogu.
„ Davide! Pusti me!“ viknula sam, ali prekasno. Već slijedeću sekundu sam sva bila mokra.
„ Plivaš li brže nego li učiš?“ upitao me.
„ Hm...“ Zagrizla sam usnicu. „ Da. Kladim se da ti ne.“
„ U koliko?“
„ Tko izgubi, plaća ulaz u lunapark.“ Rekla sam i pogledala u stranu kako bih odmjerila koliko mi treba do drugog kraja bazena.
„ Može.“ Odgovorio je sa smiješkom. Više je izgledao kao onaj pobijednički osmijeh.
„ Do drugog kraja bazena. Može?“ upitala sam.
„ Sredit ću te dok kažeš keks.“
Oboje smo počeli plivati prema drugom kraju bazena što smo brže mogli, iako se vidjelo da David popušta. Stigavši na drugi kraj ugledali smo tri para nogu. Polako sam digla pogled.
„ Gospodine Carter!“ viknula je ravnateljica toliko jako da bi se cijeli internat mogao srušiti.
„ Ravnateljice Barns...“ kimnuo je glavom nastojeći ne izgledati toliko iznenađeno i posramljeno. Ja sam spustila glavu. Nisam željela vidjeti izraz ravnateljičinog lica.
„ Jessica!“ Čula su se dva nova, meni poznata glasa.
Polako sam podignula glavu i šokirano raširila oči.
„ Mama? Tata?“
|
