necu e bas necu blog! :P

subota, 31.03.2007.

Napaljeni

Što vas «pali» kod druge osobe? Jeste li ikada razmišljali o tome? Ono - jesu to oči, glas, izgled, ili nešto sasvim drugo?

Recimo, neko se pali na oči. Svijetle pogotovo. Plave, zelene, svejedno. Glavno da su svijetle. Ne znam zašto je to tako, ali tako je. I sama sam takva. Kad vidim zelene ili plave oke – okidam u nesvjest od miline. Ne pitajte me zašto. Nemam pojma, ali je tako.

Ali iznad svega, pali me kad je osoba inteligentna. Kad osjetim da bi mogla biti superiornija od mene ( daaa, užasno sam umišljena po pitanju pameti). Kad osjetim da isto mislimo i osjećamo prema nečemu. Nema boljeg poticaja. Šta vele - pala je na spiku. Padam na spiku – priznajem.

E, ali ne na svaka sranja tipa što je čovjek, što je svemir. To su filozofiranja. Od toga mi se počne spavati. Znači briljantnost. Kad zna doskočiti svakoj mojoj izvali. Kad me «poklopi»
( inteligentno, a ne psovkom). Kad zna što ću reći i prije nego završim rečenicu. Kad je.., ma jednostavno kad je inteligentan. Pali me inteligencija i gotovo! A vas?

A kad smo kod toga, srela sam svakakvih ljudi. Glupih i pametnih. Samo je problem što svi misle da su oni najpametniji. Hmmm. Ha, dobro. Za sebe vljada jesu.

E, da. Ima jedan par tamo u onoj sobi. A dobro, nije par. To su dva frajera. E ta dvojica ne bi napalili ni upaljenu lampu. Sup i Bejn. Bolek i Lolek kako je jedna chaterica rekla.
Neku večer nisu se makli iz zahoda sa spikom. Te o pišanju, te o sranju, te o seksu u wc-u, te o ženskim ulošcima i tamponima...., i još koječemu, sve u zahodu. Ne možeš ih čitati, a ne možeš da ih ne čitaš. Strašno! Fascinirani zahodom. I pokušava im par njih reći da izađu iz zahoda. Al ne daju se njih dva. Zagrlili jedan školjku, drugi bide i udri. Druugi dan su spolne bolesti nabrajali. Valjda ih je to jadne sve spopalo dok su čamili u zahodu, pa su sad bolesni od koječega.

I tako, svakom njegovo veselje. I onda se čude zašto neki izbjegavaju javne zahode.

petak, 30.03.2007.

Poezija

Ne znam jeste li ikada doživjeli da vas netko osvaja pišući vam poeziju. Meni se to dešavalo. Isprva ne znaš kako bi reagirao. Ono – nisam ja navikla na takav tip starinskog zavođenja. Naravno da je ugodno i lijepo kad se netko trudi oko tebe. Ali poezija – čovječe! To mi je kao da sam se vremeplovom vratila bar dva stoljeća unazad.

Ma, ok. To je lijepo, krasno, predivno. No, stari daj se saberi. Meni mozak radi na binarnom kodu. Procesiram ko omanji serever u par sekundi. I onda tu neke trantarinčice, maslačci i djetelina... Mislim, stvarno... Zar ti ja sličim na tratinjaču kakvu ( za one koji ne znaju gljiva bijele boje, raste obično u svibnju po vlažnim livadama, jestiva, slična okusom šampinjonu)?

Dobro, sad da ne ispadnem totalna bitch, kužim ja to. Romantika. O.K. Sve pet. Ali, doba informatike... Samo što mi ne kolaju u krvi nano-sonde ko onoj 7of9 u Star-dreku. A on bi da ja gledam u plavo nebo( jebote koje plavo nebo?? Nisam sunca vidla ima deset dana od magluštine), sinje more ( imam do najbližeg mora najmanje sat vožnje) i galebove ( leteći štakori ko i ovi moji gradski golubovi, samo sa opasnijim kljunom)... Mislim, stvarno...(ponavljam se).

Dobro, počašćena sam time što sam inspiracija. Ali daj malo bolje pogledaj. Koja inspiracija!?! Pa vidiš slova i fotku. E da, usput, tko zna jesam to zbilja ja na toj fotki ( aj dobro jesam, svjesna sam kako izgledam, volim se puhati :P). A ti meni tako nabrijanoj pijesmice pijevaš ( nije štamparska greška).

Ma, dobro, pjesme su lijepe – bez daljnjeg. Nije da sam sad ono totalno inferiorna prema njima. Samo, daj to nekoj kojoj bi možda bilo više stalo do toga. Koja bi to cijenila. Ja ti to samo gledam kao dobar materijal. I velim ti – objavi, ništa ne gubiš. Možeš samo dobiti. Ako ništa, komadi će ti padati pred noge ( one kod kojih pjesmice pale, naravno). Stvarno ti to kod mene nije fora. Mene više pali mentalni izazov, ali o tome u sljedećem postu.

Sad ću vam tu napisati jednu koja je meni naj- hm, recimo najbolja. Pa vi recite jel čovjek vrijedan išta ( literarno, naravno da je vrijedan kao čovjek) ili je niškorist.


Sjedim na balkonu i u nebo gledam...
Zvijezde što su se prosule po nebeskom svodu,
A pun mjesec nad njima stoji.
Ja mu priču svoju pričam
O jednoj maloj u dalekom gradu.

Dok ona spava,
ja mjesecu se ispovijedam.
On po meni zvjezdanu prašinu prospe...
I vine me visoko do zvijezda
Pred vrata odaja tvojih snova.

Pred njima ja ću do zore bdjeti
I prve zrake sunca pred njima dočekati...
Loše snove od tebe ću odagnati
I tvoje misli od njih zaštiti...
A one lipe, nježne
Rado srcu puštam tvom...

A kad sunce proviri
I zrakam te budit stane,
Poljubac na usne tvoje spuštam...
Kad sunce obasja tvoje lice,
Trag zvjezdane prašine na usnama
Sve će ti reći...

Meni ovo sliči na Dragutina Tadijanovića.

srijeda, 28.03.2007.

Dati ili ne dati?

Dati ili ne dati? Pitanje je sada. Ma, da. Ali ne svakome. Nekome tko ti je poseban. Nekome tko ti je drag. Nekome koga voliš.

A što ako zavoliš krivoga? Ne krivoga u smilslu da nije za tebe. Već krivoga, koji je već nečiji. Što onda? Da li je to ispravno? Jer srce ipak ne bira, jer ne vidi. Ne kažu badave da je ljubav slijepa. Samo i u toj sljepoći moraš znati granice. Ili ne?

Kažu da je to stvar morala. Ma kojeg morala? U čemu je razlika između nekoga tko je singl ili nekoga tko je u lošoj vezi? Ostavimo se jebivjetrova koji bi svaku i svagdje, bez obzira. Ali ako se on trudi oko tebe, ako te obasipa pažnjom kakvu nisi do tada doživjela, vrijedi li se upuštati u to? Naravno da je vrijedno. Ali je isto tako i opasno. Opasno po tebe samu. Ako se zaljubiš u nekoga tko je već nečiji, onda bi on mogao ostati nečiji, a ti ostaješ sama u boli. Sama si i ovako, jer je on njezin, a samo povremeno tvoj. I nikada nisi prva, već ona druga koja je vječito na čekanju. I kupiš mrvice onoga što je ostalo iza nje, zakonite.

Onda se pitaš da li je to tebi trebalo? Naravno da nije. Mogla si biti sa nekime tko je slobodan. Kuda baš naletiš na oženjenog!?
Ma da, ali kad srce ne pita. Sve misliš: ma nije mi stalo, samo se malo zabavljm. Ali kako vrijeme teče, sve ti je više stalo, a sve manje ti sliči na zabavu. Na kraju se zaljubiš. Prepustiš do kraja. A u biti ne znaš čemu se prepuštaš jer svakog trena on može reći: meni je sada dosta. Otići natrag k njoj, a ti ostaješ sama sa sobom. Nisi ni prije bila samo s njim. Uvijek je tu negdje i ona. Ali nastojiš u tim trenutcima zaboraviti. Nastojiš ne razmišljati. Nastojiš zaboraviti da je ona prva, a ti tko zna koja po redu... Nastojiš ne misliti da možda već večeras može otići... I tako, umjesto da uživaš u svakom trenu, gušiš bol u sebi. Iznutra te razdire, a njemu nastojiš biti što milija, što podatnija. I nikad ne prigovaraš jer to samo ona smije. Ti čekaš strpljivo svoju dozu nježnosti... I kad je spominje, ti šutiš i slušaš. I kad ti priča kako ga muči, ti šutiš i slušaš. Jer znaš da njoj tebe ne smije spomenuti. Ti si njegova slatka tajna... Dok ne postaneš gorka istina.

Tada ostaješ sama. Bila si i prije sama, ali sada si sama i osamljena. I napuštena, opet.

subota, 24.03.2007.

Ma sram me bilo!

Ma sram me bilo! Nisam tjedan dana ništa tu napisala....cccc. Koja lijenost. Ma nije. Bolesna sam. Kurim s temperaturom i čekam kad će mi škrge proraditi jer je nos dao otkaz.

E, da. Šta sam ono htjela. Aaaa, da. Sjetila sam se.

E, znate kako su neki tipovi uporni kad utepe neku žensku? Utepe znači usnime, ugledaju. Ništa ih ne može otjerati u njihovim nasrtajima da je dobiju. I onda moraš za očajnim metodama posezati, samo da se obraniš. Jer fore tipa: nisi moj tip; ma ne sviđaš mi se, uopće tu ne pale. Ti su frajeri otporni na sve tvoje blage i jače uvrede.

A sve počne kao neobavezna spika, uglavom kuturno i bez naznaka da hoće nešto više od samog razgovora. Kao fol, sviđa mu se tvoja spika kako reagiraš na provokacije i izazivanja; duhovita si, bla, bla, bla, bla.... Samo da ti se s vremenom u gaćice zavuče. I ti ga uporno odbijaš, odolijevaš njegovim glupim i dosadnim napadima, za koje on sam misli da su najbolje uletne fore koje postoje na svijetu. A ti si se toga naslušala i ovo ti je sigurno već 1879. puta. Al on ga lupa li, lupa. I ne prestaje. I ti se sve nekako hoćeš izgovoriti, otići.Već ti počinje jako to sve skupa na živce ići. Ali on se uporno ne da.

I kažeš ti njemu: ma nisam ti ja lotto dobitak. Znaš, nemam jednu nogu. Ne jebe on. Veli – nema veze. Onda ti rečeš, al znaš nemam ni jednu cicu, imala sam rak, pa su je makli ( više u očaju ne znaš šta ćeš mu reći da te se ostavi). A on veli opet – nema veze. Pa dalje po svome. Pa ti sad već počinješ izmišljati sve i sva da ga se oslobodiš i riješiš. Sve hoćeš na kulturan način, jer nikad ne znaš kome bi se mogla zamjeriti, da ti još veće probleme u životu ne stvori. Možda je kakav manijak, serijski ubojica. Ili je pak neka duševno nestabilna osoba, najbolje još da ti budeš uzrokom neke tragedije.

Veliš ti njemu: ma znaš ja ti nisam baš hrvatica (možda se pali na nacionalizam?) – ništa, veli: nema veze! A ti u očaju dalje izmišljaš: ma znaš moj stari ti je isto delao pizdarije u ratu ko i Karadžić ( tata, oprosti - ali očaj je očaj!). Ne jebe on... Kao da to nije ništa, veli - nema veze, pa nisi ti ( o Bože na koje se gorivo ovaj pali da ga odhebem?!?!?!?) Pa mu veliš ovako; već ti svega dosta: ma daj odjebi! pa ne zanimaš me! A on mrtvo hladno: ma kako te ne zanimam kad samnom već dulje vremena pričaš. ( Pas mater i tipu! Pa kako se ovakvih rješava???).

Onda zadnje oružje vadiš: ma znaš, ja ti ipak imam nekoga, ali ti nisam prvo htjela reći, ne volim se hvaliti. A on opet na to: pa nema veze, mene ne smeta. A ukurac više i dosadni tipovi!!!! Ma čovječe daj odjebi više!! Neću nikoga, makni se od mene! Uostalom, pogledaj se u ogledalo! Jel imaš ti to doma?! Pa nisam ja spala na te grane da budem sa ljudskim otpadom zato što želim malo biti sama, jebote... I daj si odi te zube napraviti. Isuse, kak možeš živit sa sobom takvim i onda još kukaš da te nitko neće!?!?!

Valjda je otišao. Nemam pojma. Ja sam demonstrativno odmarširala. Ne bu mene niki tu jebaval na mojemu gruntu!

Epilog ljubomorenju

Vele mi da sam promašila poantu. Da to o čemu sam ja pisala nije ljubomora, nego zavist. Vidim da ima i dolje u komentarima objašnjenje za pojmove ljubomora i zavist. Samo.
E da, ima samo.
Ja nisam pisala o pojmovima. Ja sam pisala o osjećajima. One dolje definicije jesu točne sa gledišta šturog jezikoslovca. Ali nisu niti malo ispravne sa gledišta psihologije ponašanja. Ljubomora je opće prihvaćena pojava koja označava ponašanje ljudi kada im je po njihovom mišljenju nešto uskraćeno iz raznih razloga, koji nisu neposredno vezani za njih, ali im izazivaju osjećaje gnjeva koji stvaraju osjećaj ljubomore. Stoga što se osjećaju direktno i osobno pogođenima zbog neispunjenja željenoga. Naravno da je korijen riječi izašao iz rječju ljubav i moriti ( ubijati). I to samo sebe pojašnjava ovako: kada nešto silno želiš imati jer si to vidio kod drugoga, onda to i podsvjesno počinješ na neki način i voljeti, samim time što bi to volio imati. Naravno, ne možeš to dobiti ili imati i time ubijaš sam kod sebe taj osjećaj voljenja, pa time ubijaš i tu započetu ljubav prema tome, i onda na kraju ispada ljubomora.

A osjećaj zavisti proizlazi iz mržnje na onoga tko to željeno posjeduje, što je bilo razlogom ljubomori na pocetku. Dakle, zavist samo i isključivo dolazi iz mržnje.

Inače, ja osobno nikoga ne mrzim, na nikoga nisam ljubomorna i nikome ne uzimam za zlo, ako mi što učini nažao. Život ide dalje.

petak, 16.03.2007.

Zašto ti to imaš, a ja nemam, ili jednostavno - ljubomora

Malo još o škakljivim temama. Ljubomora. Jeste li se ikada susreli sa ljbomorom? Ma, naravno da jeste. Ako niste sami ljubomoran tip osobe, sigurno je netko ljubomorio barem jedan puta u životu na vas ili vam napravio ljubomornu scenu.

Ljubomra je u najblažem smislu - ipak bolest. Koliko god se mi branili da to nije tako – tako je. Iz ljubomore i zavisti su i ratovi nastajali. U stvari, uvijek zbog toga. Sve počne u stilu, on/ona ima ljepšu, bolju, noviju... igračku. Da, da. Korijeni ljubomore počinju u djetinjstvu, a tokom godina se mogu tako razgranati i učvrstiti da ih više nitko i ništa ne može istrijebiti. Ali što je najgore, ne stradava samo osoba u kojoj je ukorijenjena ljubomora. Najviše stradavaju svi oko te osobe, na koje je sama ta ljubomora i usmjerena.

Na primjer. Zašto želite izgledati najbolje što možete? Pa naravno,da se dopadnete prvo samima sebi, a zatim i ostalima. Nije bitno, poznatima i nepoznatima. Ali. Da, tu je ono – ali. Ako je netko izgledom, ponašanjem, karakterom atraktivniji, poželjniji, ljepši ( sačuvaj me Bože) od vas samih, eeeee, onda stiže i ljubomora. Zašto? Zato jer nam je u prorodi nadmetljivost. U priordi nam je da želimo biti bolji. Bolji od drugih. Ali isto tako očekujemo od tih istih drugih da nas više vole, cijene, poštuju... Ma, želimo biti bolji od njih. I kada uvidimo da to nismo. Opet, evo ljubomore.

Kažu da je ljubomora u malim dozama čak i poželjna, a da u velikim ubija. Hm... A kada je to malo, i kada to malo prelazi u ono ubitačno? Što je između toga? Ma nema sredine. Ili jeste ljubomoni, ili niste. Nema sad malo jesam, sad malo nisam. U biti, a to je teško priznati samome sebi, svi smo malo ljubomorni. Netko više, netko manje, opet se sve svede na isto. Ona je tu. I ne možeš je izbjeći. I taman kad pomisliš « ma ja upoće nisam ljubomoran tip», sustigne te. I sam se iznenadiš. Isprike tipa « ma nije mi nešto bio dan....» su odavna provjerene, ali više ni to ne pali nakon n-tog puta. I onda sami sebi razbijate glavu: kako, zašto, pa ne ja... Ali onda je već gotovo. Sustigla vas je i raste u vama. Ako je zaboravite, ona ne umre. Samo se pritaji. I čim prva kiša loših osjećaja padne - nikne još čvršć i još otpornija na sve vaše pesticide duše.

Zašto ovo pišem? Pa zato što ja nisam uopće ljubomorna. Ha, ha , ha, ha, ha.... Molim? Tko se to nasmijao? Pa nisam! Pa da.

Inteligencija

Zašto bedastiji ljudi smatraju da su pametniji od pametnih ljudi i zašto pametni sebe omalovažavaju i misle da su bedasti? Pa to je isto kao i kod lijepih i ružnih ljudi. Ma, pustimo sad ono – nema ružnih ljudi – svatko je lijep. To su izmislili ružni ljudi. Da se ne bi vječno grizli i bili u depresiji kad vide lijepu osobu.

Ajmo se vratiti inteligenciji. Što je to? Po definiciji – inteligencija je sposobnost osobe da se prilagodi zadanoj situaciji u što kraćem mogućem vremenskom roku i postigne sklad sa okolnostima. Mmm, da. Buntovnike tipa mene ćemo izostaviti. Ja se prilagođavam kad je meni «ćeif». U stvari, ja se ne prilagođavam. Ja volim da se meni prilagode. Stoga ja nisam ni pametna, ni inteligentna, ne prilagođavam se - ja sam idiot! Ma, no, dosta o meni.

Znči, po toj definiciji tko se ne zna prilagoditi zadanoj situaciji – nije inteligentan. To ne znači da nije pametan. Samo nije inteligentan. Što će reći, malo kasni. A malo kasni - znači da je malo priglup. A to opet znači da nije inteligentan. I na kraju ispada bedak! Lančana reakcija, što bi kemičari rekli.

E, ali ima i lančana reakcija više takvih, pa glupost nadiđe. I onda sad onaj jedan inteligentni više nije inteligentan, jer se nije stigao prilagoditi toj lančanoj reakciji gluposti, pa na kraju on ispada još gluplji, nego oni što nisu inteligentni, nego samo pametni. Na kraju, kad se sve zbroji i oduzme taj ispada – idiot!

I sad ti budi tu pametan!?

četvrtak, 15.03.2007.

Svetica i kurba ( dama i kurva)

Nitko se više ne sjeća onih Đibinih stihova: « ...i Svetica i Kurba...». A on tako lijepo tamo opisuje ženu koju voli. Samo sa te dvije riječi. I stvarno ne treba ništa više niti reći.

Ma, pustimo sada pjesmu. Tamo u onoj sobi se uzkovitlala prašina. Opet. A dobro je vidjeti da ljude dira nešto. Ali tako... Ajde, sve ću vam reći.

Danas ja dođem tamo i dosadno mi. Sve nešto svi raduckaju, ntko ništa ozbiljno ne pisucka. Sporo izlazi tekst sa ekrana, a meni dosadno.... Kad debeliqrac dobaci nesto u svom poznatom stilu o seksu ( on uvijek o seksu, a o cem drugo..., ništa drugo ne diže temperaturu kao ta tema). Svi baš nisu prihvatili. I onda on veli: - Sve su žene kurve. Na to se ja nadovežem: - Deba, potpuno si u pravu. E to očito nisam smjela reći. Kad, sa svih strana na mene! Andromeda! Mi smo mislile da ti držiš žensku stranu! Bla, bla! Tras, tras! Ako ti sebe omalovažavaš, ne trebaš i druge žene! Mi nismo takve! Jadajadajada....Otišle riječi u vjetar. Kad se malo smirilo ja pokušam objasniti šta sam htjela reći i velim da sam ja i dama i kurva. A nato opet salve na mene. Eh, a neka. Bar sad znaju kakava sam, ako do sada nisu skužili. Doduše, nekoliko ih je i bijesno napustilo sobu. A tome ja nisam kriva. Pa valjda čovjek može javno svoje mišljenje iznositi, a da mu odmah ne prilijepe križ.

No, pustimo se sobe i križeva. Zašto su sve žene kurve? Pa, jednostavno jer jesu. Koja to sama sebi ne prizna, ta nije ni žena. Da pojasnim, kako me i opet, ne bi krivo mnogi ( čitaj mnoge) protumačile. Krenuti ću od sebe. Evo javno priznajem.

Ja sam i dama i kurva. Iz usta lijepe žene muškarci sve prihvaćaju. Da, nedajbože, neka debela i ružna žena tako nešto izjavi, svi bi joj se smijali i bila bi glavni sprd bilo gdje ( ne samo tamo u onoj sobi). Što to sada znači? Znači da se mi sve trudimo izgledati što privlačnije muškarcma, a zar to ne čine i kurve? Znači da istrpimo mnoga sranja i poniženja, i opet, a zar to ne čine i kurve? Znači da podilazimo voljenome kako umijemo i znamo, samo da nam duže bude naš. Zar to isto ne čine kurve sa mušterijom, da dulje ostane njihova mušterija? Znači da smo spremne učiniti sve, ama baš sve za voljenoga. Zar to isto ne čine kurve za mušteriju? Znači da smo spremne na stvari za koje nismo ni znale da možemo, dok se nisu dogodile. Zar to isto nisu i kurve?
Od kurvi, tj. prostitutki se svašta pametnoga može naučiti, zar ne? Da li ih sada malo više cijenite? Ja osobno ih iznimno cijenim. Te žene znaju zašto to rade. Mnoge od nas «normalnih» niti nemamo pojma zašto masu stvari radimo tako kako ih radimo. A mislimo da smo najpametnije i najpoželjnije, i sve naj naj. Sami superlativi za gladni ego.
A zašto sam dama? Pa zato jer sam sve to što sam navela. Ali i dalje sam svoja. I znam što hoću i što želim. Znam se nositi sama sa sobom. To je valjda najteže od svega. I znam da jesam i svetica i kurba. Jer na kraju, i ja sam samo žena.

srijeda, 14.03.2007.

Pizza ili piva

Pita tip žensku:
- Dušo oćemo probat nešto novo?
- Joooj, može! – odgovara ona oduševljeno.
I sad on nju onako polako skine i legne je na krevet. Uzme neke njene svilene marame i zaveže joj ruke za uzglavlje kreveta. Noge joj raširi i svaku zaveže za jednu stranu dna kreveta. Ona već na pola ekstaze. Dahće. Ne može dočekati. On je nježno poljubi u usta, pa je malo mazi sa svojim spolovilom po grudima. Ona se znoji. Uzdiše. On je ljubi polako po grudima. Pa još malo niže, u pupak, pa još niže, po venerinom brežuljku. Ona se izvija koliko može onako zavezana. On se spusti skroz dolje i polako je lizne. Onako - od početka do kraja. Ona sva drhti. Još malo, samo još malo. On joj kaže:
- Strpi se još malo, sad ću doći – i izađe iz sobe. Ona sva u slatkom isčekivanju. On ulazi na vrata i nešto skriva iza leđa. Ona misli da je sigurno neka «igračka». Sjeda na stolicu pored kreveta. Ona još drhće od silnog isčekivanja. Čuje samo neki zvuk – vuššššhhhhh. Što li je samo to donio ovoga puta?
Kad vidi u njegovoj ruci – piva!
- E mila, al piva je piva. I to hladna.....aaaaahh – i junački potegne pola boce.

utorak, 13.03.2007.

Malo o sexu

Ah više me nitko ne čita ako ne tračam ili ne pišem o sexu. Ah... Ni uredništvu blog.hr nisam više zanimljiva... Joooj....
A ništa onda moram pisati o sexu i odnosu ljudi prema tome. Muškaraca i žena. Onda ovako.

Daklem, uzor mi je soba ona opet tamo. Ha, sad će me razapeti ( ni prvi, a bome ni zadnji puta). Ma nema veze. E, da. Tamo stvarno zalaze svakakvi likovi. Dobro, većina ih je ok ljudi i normalni su. Imaju nekih problema u životu, ali tko nema... Ali ima ih i, blago rečeno poremećenih. Kao uostalom i svagdje. Ali neću sada o pedofilima, i tako tome, nego o nečem drugome.
Dolaze ljudi željni seksa. Valjda doma nemaju dovoljno, ili im dosadi stalno s istom/istim u krevetu se igrati. Onda preko interneta traže s kim će i kako će. E, ali nisam htjela o tome. Nego o seksu kao potrebi.
Većina se kune, a pogotovo žena da im to nije najbitnija stvar na svijetu. E meni bome je! Pa si vi mislite. A tko misli drugačije, a što ću mu ja, valjda ne zna kako to može biti dobro. Ma, svima je seks vrlo bitna stavka u životu, samo se ne usude reći. Kao da će ih netko kazniti ako priznaju da ne mogu bez seksa. Valjda vuku traume iz rane mladosti kad su im starci punili glavu bedastoćama ( pogotovo ženskom rodu).
Imam jednu prijateljicu ( van one sobe), kojoj je stara valjda bila jedina normalna žena od svih mama iz te generacije kad sam ja klinka bila. Sve joj je lijepo objasnila dok je ova imala još jedanaest godina, a sa trinaest joj je dala paket kondoma u ruke i rekla: Koji neće staviti, odmah ga pošalji tam di spada i nemaj posla s njim! Teta svaka čast! E, da. Nakon toga je masu prijateljica reklo: Joooooooooj, da je barem moja mama tak super ko tvoja. Tak ću i ja svojoj deci kad budem mama jednog dana. Oće figu! Te iste poznam i danas. Mnogima su klinci već prešli trinaest godina starosti, ali nikad nisu čuli «tak istu spiku, kak i ona mama». A ona frendica sa super mamom je sasvim normalna žena, neopterećena gluposima i zna šta hoće u krevetu i van njega.

Meni osobno je mama bila jako konzervativna. I danas je. Posjet ginekologu joj je trauma najveća. Ali koga to briga, ona je stara žena sa svojim svjetonazorima. Ja, za razliku od nje nemam tih problema. Dapače, nisam niti opterećena svojom seksualnošću. Prihvaćam je i znam što hoću, kada hoću i koliko hoću. Ja sam valjda rijetka koja se oslobodila trauma. Ali, dosta o meni.
Vratimo se posjetiteljima sobe. Valjda oni najbolje znaju zašto dolaze u sobu i radi čega i zbog koga. Samo ih je strah to priznati, da ne bi valjda žena/muž doznali. Ma, žena uvijek zna. A i muž zna, samo se pravi blesavim da ne ispadne rogonja. U biti, svi sve znaju, ali se prave da ništa ne naju. Kao u doba Marije Terezije. Tada je bilo poželjno, dapače obavezno imati ljubavnika ili ljubavnicu. I svi su se nadmetali čiji/čija je ljepši, bogatiji, interesantniji, bolji u krevetu. Ali muževi i žene nisu smjeli doznati. U biti, znali su, ali se to tajilo, tako da ispadne kao da se ne zna. E, pa teta Terezija, ništa se ni danas nije promijenilo.

Mene samo zanima jedna stvar. Kada je ona granica prijeđena da ti dosadi ono što imaš svaki dan kod kuće, makar taj/ta bilo najmaštovitija i najpodatnija osoba od svih njih prije? Može koji komentarčić, lijepo molim. Ja ne znam, a vi?

nedjelja, 11.03.2007.

I šta sad...

I dalje ja idem u onu sobu tamo, znate s početka priče. Samo nekako - nije mi više.... A šta ja znam. Tamo ljudi svaku stvar shvaćaju doslovno..... Kao da ih treba biti briga tko je što na njihov račun rekao. Pa to je samo chat. Masu njih dođe se tamo ispucati kad im dan nije bio kako treba. A rijedak dan im je kako treba, izgleda. Ljudi tamo liječe svoje frustracije. Umjesto da uživaju u toj mogućnosti što mogu razgovarati s nekime, pa makar i u zafrkanciji, oni jedva dočekaju istresti se na prvome na koga nalete....Naravno da nisu svi takvi. Ali vecina novopridoslih je.

E vraga bi svi tamo provodili vrijeme da im je bajno u životu. To neka se nitko ne nada da će sa svojim arogantnim i umišljenim nastupom moći sakriti. Napadanjem na druge pokušavaju umanjiti svoju nevolju i skreću pozornost sa svoje na tuđu. Kako je lijepo smijati se drugome. Vidi! Sad više i ne mislim na svoj problem. A gle! Ha, ha, ha, ha, ha, ha... Ima i većih luzera od mene.... Da, da....
Nitko nije luzer dok sam to za sebe ne misli. A kada tako misli, onda i napada na druge, kako bi skrenuo pozornost sa sebe. Ali u biti – on je želi skrenuti na sebe. Kako bi se istaknuo iznad drugih – vidi me, ja sam bolji! ( Dolje u dalmaciji kažu za takvoga u šali: nu me ranko kaki sam!) Da. Puno bolji..........
Ne daj bože da netko javno prizna svoj problem. Ne, ne... To se ne smije! No-no. To će ga odmah svrstati u luzere. Svašta!

Naslada uvijek dođe po svoje žrtve na kraju. Naslađivati se u tuđoj nevolji i izrugivati joj se – to je znak da ti je život u totalnom kaosu. A ljudi koji se dođu zabaviti, popričati sa nekime drugčijim od sebe – oni su očito budale.

Biće da ja nisam shvatila što bih trebala tamo «raditi».

subota, 10.03.2007.

Čitam ja ove vaše komentarčiće dolje ispod posta ( zadnjeg) i kako da sad nastavim dalje u onom bedastom tonu kako sam i započela, kad sam se na zadnjem postu raspekmezila. Jedna osoba mi je rekla da hoće nastavak ove zadnje priče. Hm. I šta sad da ja napišem... Kako je on rekao da ode od njega. Ili kako je ona osamljena nakon toga. Kako je mislila da joj život nema više smisla. Ili da okrenem u njezinu korist. Nemam pojma. Ako tko zna - neka mi javi. Svaka sugestija dobrodošla.

No, pustimo priče. Da ja vama nešto drugo ispričam.
Idem ja tamo u onu sobu, još uvijek. Samo malo kakim da ne idem. Ono, kao ne zanima me. Ma sve ono što ja napisah prije – ko zna jel to istina ili nije, ma koga uopće briga!? Pa valjda ne živimo život slova. Prem da sam ja danas sva u slovima jer mi se ne izlazi vani na ovu hladnoću. Bura okrenula.
A kad već o buri, bila bura i danas u sobi tamo. Došao neki lik. Nemam pojma koji, nisam baš pazila. Uglavnom, da njemu država Hrvatska ne priznaje da je hrvat. On je u dijaspori, a kao ima hrvatsku putovnicu, a rođen je u Bosni pa nije on valjda bosanac, pa nije on Mujo, nego on je hrvat, a hrvatska ga ne priznaje, bla, bla, bla... A ko mu kriv?! Šta je bio budala. Pa otišao kad je bilo najgušće. I sad, nek se žali. E, našao je mjesto di će se žaliti. Na chatu. Neš ti mjesta za žalbe! Svi jedva čekaju da im se požališ. Svašta!

Aj uživajte. Valjda ću šta smisliti do sljedeći puta.

četvrtak, 08.03.2007.

Jedna sasvim ženska priča ( ili chik-flick bez happyenda)

Bilo je to prije 8-9 godina. Upoznala ga je sasvim slučajno preko zajedničkih prijatelja. Nije bio baš zgodan i lijep ali je bio jako simpatičan. Nešto posebno je zračilo iz njega. Kad su se prvi puta susreli, zagrlio ju je i poljubio kao da su prastari prijatelji. Iznenadila se. Ali bilo joj je drago.

Prošla je cijela godina. Ona se rastala odavno od bivšega muža za kojeg se premlada udala, samo da pobjegne od svoje majke koja je užasno pila. Mislila je da će je on razumjeti i utješiti. Ali ta misao se rasplinula u kaosu mržnje i boli, kao da nije nikada niti postojala. Otvrdnula je. Odlučila da nikoga neće nikada više pustiti bilže k sebi.

Onda je opet sasvim slučajno srela Njega. Bila je u posjetu prijateljima, a On je bio tamo. Rastao se od bivše žene, skinuo podosta suvišnih kilograma, ošišao masnu grivu – zamalo ga nije prepoznala. Ali još uvijek je ta predivna toplina izbijala iz njega. Ovaj puta ju je pozdravio kao staru poznanicu.... ne kao prijateljicu. Začudila se. Ruku joj je dao tako, bezveze, kao da ga ne zanima i ovlaš joj poljubio obraz.
Pogledala ga je u oči. One su sjale kao jutarnje nebo iznad prolistale šume, tik na izlasku sunca. Rastopila se u njegovim očima. Letjela je iznad te zelenoplave šume okupane u svježoj jutarnjoj rosi. Naglo je ustao i rekao da mora negdje ići. Zar već?! Rekao je da mu je drago što je vidi, ali da ima nekih obaveza. Ostala je kod prijatelja sjedeći sva u čudu... Zar joj se to zaista događa? Pa zar nije sama sebi obećala da više nitko neće kročiti u tajne njezina srca? Ušao je. Sad je kasno pitati suvišna pitanja.
Nazvao je nakon sat vremena i pitao je ima li vremena za kavu. Prijateljica joj je rekla neka slobodno ide, ona ne može. Mora nešto obaviti tako i tako. Htjela ju je ostaviti nasamo s njim. Nešto je pozitivno slutila.
Došao je po nju za par minuta. Sjela je u auto, a on joj je odmah pružio ružu. Na licu mu je stajao neodoljiv osmjeh. Zbunjeno se nasmiješila i zahvalila, a on se nagnuo i poljubio je u obraz. Topila se. Otišli su na kavu i sjedili satima pričajući o svemu i svačemu. Uživala je.

Posjećivao ju je svako malo i dolazio u njezin grad. Nakon pola godine ju je pitao hoće li preseliti kod njega. Prvo nije htjela, rekla je da je prerano, ali brzo ju je razuvjerio. Pristala je.
Doveo ju je u svoj grad.
Ljubav je cvjetala. Divnih sedam godina je prolazilo.

Jenog dana je došao s posla kući. Ona je nešto bila bezvoljna. Danima je samo šutio. Kada bi ga pitala što mu je, ne bi odgovarao. Samo je šutio... Plakala je... Samo je plakala... A on je rekao da je više – ne voli.

8. mart drugi dio

Evo izgleda da ja ono danas nisam uludo pisala za 8. ožujka. Čak su u vijestima danas čestitali Dan žena. Dobih i ja u toku dana nekoliko čestitki i poklončića. Izgleda da – ipak – nije taj dan pao u totalni zaborav.

Žene sretan vam vaš dan!

8. mart

Danas je 8. ožujak, poznatiji kao 8. Mart - Dan žena! Aha. A nitko se šatro toga dana ovdje ne sjeća. Zapravo se samo pretvaraju da ga se ne sjećaju, jer kao, to je komunistički praznik. Svašta!
Klara Zetkin nije bila član nikakve partije, a kamo li komunističke. Žena je bila prva feministica koja se prva usudila javno dignuti svoj ženski glas za ugnjetavane, potlačene maltretirane i potplaćene žene. Organizirala je prvi prosvjed – tako ću ga nazvati – za prava žena, kako bi se i ženama omogućilo pravo glasa. Do tada su žene smatrane nižim bićima.... No, niti danas nije bolja situacija, općenito. I dalje se žene smatraju manje vrijednima. I dalje su manje plaćene za «jednake» poslove. I dalje postoji podjela na muške i ženske poslove. I dalje u diplomama i titulama stoji zanimanje u muškom rodu. Vele da će to sada promijeniti novim zakonom.... I dalje se smatra da je ženi mjesto u kući, a muž je taj koji će «brinuti» o porodičnom imanju i blagostanju. I dalje se žene kategorizira kao gluplje.... Da ne nabrajam. I sami znate.
No, tu nisu samo muškarci krivi. I same žene pridonose takvom mišljenju. Kategoriziraju se same pod plavuše i crnke. A znamo svi što to znači biti plavuša. Plavuša je sinonim za glupost i naivnost. Cnrke su - kao pametnije.... Žene su se same opet vratile natrag u vremenu i društvenim vrijednostima.

Gledam jučer na televiziji onu gospoođu predsjednicu udruge B.a.b.e. Žena uglavnom uvijek dobro govori, ali, naravno, pošto je žena – onda je ona obična baba-muškarača. Samo zbog toga što javno iznosi svoje mišljenje i ima čvrsti stav o svemu. Doduše, ima malo agresivan nastup ( gledano iz one perspektive muško – ženski). Ali ona je – buuuuu! strašna – feministica. A da. Kao, feministice su žene koje ne vole muškarce. Dapače – mrze ih iz dna duše, pa su zato postale feministice. Feministicama su muškarci nužo zlo. Kad izmisle ( one same) stroj za spermu, onda im više neće biti potrebni muškarci jer će i to moći same. A da, a svako začeto dijete će biti genetski modificirano, tako da se samo rađaju curice – crnke. Ma svašta! Tako govore muškarci koji maltretiraju žene ( psihički, fizički, seksualno..... ). A tako govore – jer žive u paničnom strahu od žena. A zašto? Pa jer su iz ženskog spolovila izašli van na svijet, a boje se da će ih to isto poždeati i oduzeti im njihovu «muškost», ma šta to značilo.

A da, zaboravih.

Epilog onoj sobi.
Ne idem više tamo. Dosadio mi mačizam ženskih nickova i feminizam muških.

srijeda, 07.03.2007.

http://www.motori.hr/MATIJA_VIDAS_1791.html
Molim lijepo pogledati.
Ovako nešto predivno nisam dugo vidjela. I samo radi takvih ljudi kao što je tetrijeb ( nick u onoj sobi) još uvijek tamo zalazim.

Hm

Hm, a vidim ja, ništa od mog posla ( dej džab posto daj džaba, izgleda). Moram dalje – oću, neću.
Reče tetrijeb da sam njega zaboravila. Dolje na komentaru lijepo piše. Tetrijebe duboko se ispričavam. Evo i tebe stavljam na čitabu. Kad ti baš milo. A da, usput ne bi ti bilo loše da promjeniš nick u tetjeb. Čini mi se da bi se više cura lijepilo tamo za tebe. Samo suđešćn, no harmfilings, ok? Ili hardfilings? A nemam pojma. Pogledaj u gaće, pa javi. Okidoki?
Usput cure. Tetrijeb je jedan dobar dečko koji voli pomagati ljudima u nevolji. Pogledajte na forumu. Ima link. Sve će vam biti jasno.

Toliko, ajmo dalje. Dakle, drugovi i drugarice..... uuuups! Nije ta godina. Ja se zanijela.... Kao da će ko primijetiti....
Danas ja malo doslanakavu ( nije štamparska greška), a ono tamo zasjeda sabor. Samo onaj od recimo s početka četrdesetih ( kako ko uvati). Tu negdje. Neki lik tamo, da ga sad ne imenujem, razbacao se debelim slovima u stilu: ja ustaša, ja ovo, ja ono, zemlja mila rvacka u srcu je nosim, ponosim se ustaštvom, bando partizanska, nja, nja, nja, jadajadajada... I okomio se na neku tamo, a ne znam, čini mi se bogomoljka da joj nick. Možda je i muško iza toga nicka, pojma nemam. Na pola oka sam ih gledala. Nešto sam pametnije čitala. Ali ipak uhvatih par redova. I tako jedan bronhy nabaci upljuvak u stilu - a šta ako mi je jedan deda ustaša bil, a drugi partizan, a mama časna sestra, a tata član SKJ, šta sam onda ja. No, onaj ko da se navio za izbore ( usput, jel ova godina izborna??). Ko na predizbornom skupu. Ona bogomoljka se sva zgrčila i samo nešto pokušava suvislo. Svi se napalili na političku temu, ko da je od životne važnosti baš taj tren.

Dalje ne znam. Otišla na kavu.

ponedjeljak, 05.03.2007.

Što je selo veselo

Veseli se ono selo ko da je praznik. Zastave se viore kao da je svadba neka. Sve poskakuju i podcikuju.A baka nije više baka, pomladila se i ona. Uhvatila se u kolo. Obrazi joj rumeni k'o jabuka...

Tako je pisala I.B. Mažuranić. Ne ona I.B. što pjeva, nego jedna stara teta koja je već davno umrla. I «Šegrta Hlapića» je napisala. Ali ovo je iz druge priče, one «Šuma striborova». A da ne čitate blogove, znali bi o kome pričam, ovako – ajte lijepo u biblioteku, pa posudite kjeg dobrog starog pisca. Nemojte samo ovo sranje čitati i još ga napamet učiti. Usput ćete malo i prošetati na svježem zraku. Dolazi proljeće, dani su lijepi. Sunce vani sja. Ptičice su se vratile u krošnje stabala i svijaju gnijezda pjevajući.A ovdje nema ništa pametnog, samo prazna naklapanja o masu izmišljenih stvari. Ali neki vjeruju da je to prava istina, pa se čak i prepoznaju. E, a kad smo već kod prepoznavanja....

Tako ja tamo opet došla, a ono sve neko podcikivanje, ko ono s početka gore. Pa dobro je, mislim ja, ajde neka. A oni se raspisali. I samo ponavljaju. Aj nek je selo veselo. No, tome nikad kraja. Ha, mislim onako za sebe, pa znam šta sam napisala. Ne treba mi ponavljati. Imam čak i spremljeno. Mogu čitati kad hoću. A oni sve kao da su u školi, pa se moraju isticati. Izboriti za učiteljičinu pažnju. Sve sami štreberi. Naučili cijelo gradivo napamet. Da ih ko digne usred noći, znali bi sve naizust. Bestseller u selu! Očito osnovali fen-klub ( imam fen za kosu, hvala na pitanju). I tako pijano selo ne prestaje podcikivati. Kao da će sutra neko baciti onu bombu šta sve elektronsko od nje prestaje raditi. Šta će onda u kamen klestati šta je ovdje pisano?

Ma kao da je ikoga briga jeli ovo istina šta piše ili je sve izmišljeno... A možda je ipak istina? Nemam pojma. Odite tamo, pa pitajte. Oni jedva čekaju goste. Dosadno im samima. Nemaju materijala. Fore prodane već milijarde puta. Ustvari, kad bolje razmislim, nemojte ići tamo. Pa nije valjda da nemate pravi život? Ono - posao, kuća, prijatelji... a nemate.... Hm, dobro onda. Ajte tamo. Pa neću ja umjesto vas. Meni dovoljno bilo. Nisam ja svoje vrijeme na sajmu kupila. Valja štogod raditi. Završio godišnji.

A da, zaboravih reći: Za sve dobre ljude i one koji će to tek postati. Hm.... A piše isto tako na javnom zahodu crvenim slovima: ovo je srbija – onda ispod toga piše malo manjim debljim slovima: nije budalo – ovo je sraona!

Sajberanje

Evo na primjer neki dan ( moraću poraditi na ovim počecima rečenica), kako ono već biva, ja tamo, e baš tamo, tako je. Viče neki nick, nešto alla youkild ( štajaznam), piše na sav vitac:
- oš se udat?
- Neću
- Oš se udat?
- Neću, baš neću
- Ma ajd da oćeš
- Ma ajd da neću;
jadajadajada ..... i navuče me u pvt ( to vam onaj prozorčić šta svi bježe ko sumanuiti od njega, a svako tolko završe u njemu). Ajde neka mu bude. Prihvatim ja igru. Veli on meni:
- oš me nazvat? Evo ti broj
i napiše broj nekog tamo poduzeća za prijevoz ( valjda smeća, ko zna). Ajde, neka mu je. E sad bi on broj moga mobitela, kao, ima mi nešto bitno za reći. Ma ajde, molim te. Pa jesam plavuša, al tolko plava nije ni Paris Hillton ( evo na, ja je stavila na blog, kad novine neće više o njoj pisati). I dobro ajde, kao kad neću dati broj, onda će on meni tu na pvt reći šta je.
Ajde nek mi reče. Znam ja di to vodi, ali ajde baš da vidim šta ti fackeri tu pišu. Počeo on meni kao sve lagano – jel volim ovo, jel volim ono. Jel bi ja ovako, onako. Sve još donekle kulturno i fino, ali naravno ( to za one veće plavuše od mene – o sexu je riječ) raspisao se ko da je Harolld Robins ( jel se ko sjeća tih milamajkoljubića?). Puštam ja njega nek se zanosi samo, a on valjda misli, mala se uvatila. A da. Da ne zaboravim. Odma sam mu na početku rekla jeli zna da će 100% u blogu završiti. A on nešto kao pa zar opet. Ha! Dobro. Nek mu bude. Puštam ja njega nek serka slova. Pa ubacim koju - ono stila – zapalila se. Nek uživa. Onda vidim, njemu se kao dopalo zaozbiljno. Ono šta je valjda trebalo ispasti neka zajebancija i provokacija, prešlo u nešto bolje za njega. Aha! Tu te čekam. E onda sam ga malo skajlala ( ko ne zna šta znači, nek traži u rječniku šatre). Dopizdilo mi više. Nema tu ništa. Jebeš sajberanje. Ajd sad, brzo da završim, eno mi stoji tamo otvoren pvt. :P

Fojba ( oli ti - ko tu koga)

Veli debs neki dan da niko više ne jebe ( pardon maj frenč oliti balkaniš). Ha! Vrag će ga znati. Veli, žene sve komadi, ljepotice prave, a još k tome i pametne i obrazovane, a njima se ne diže... Hm.... A nemaju ti frajeri, hoće reći muževi, ni ljubavnica, niti su jadničci pederi ( oprostite mi na političkoj nekorektnosti – svaka čast homoseksualcima, imam par prijatelja takvih – predivni ljudi). Pa šta im je onda? Ko zna? Možda im ta ženska emancipiranost ( ajme! kolka riječ)previše smeta. Ni žene danas nemaju dlake na jeziku ( deba ovo se stvarno na jezik odnosi, ne na nešto drugo:P). Sve reču odmah i sad, kako bi htjele i šta hoće. Pa moguće da ih to jadne zbunjuje. Nema više – aj me zavađaj malo, jedno par mjeseci. Samo daj, daj, daj. Ko će tolko dati... Ha, muški ko muški. Vole loviti plijen, pa ih sad malo zbunjuju ti okrenuti kriteriji, naopake uloge. Vele da je im je drago kad je žena na javno dama, a u krevetu kurva. A kad žena zna šta oće, onda je odmah proglase – a dobro da se ne ponavljam. E i tako. I sad, šta da vam ja kažem? Ko će znati šta im došlo? Kad jadničci ni oni sami ne znaju.... A da znaju – prčili bi!

Ovo lijepo molim nek mame i tate paze kako im djeca ne bi pročitala – jer će odmah skužiti da ništa od obećanog brace ili seke. A nisu ni djeca šta su nekad bila.... A odrasli..... Sve podjetinjilo!

Evo neki dan ( ajde šta ste se prepali, mislili – ništa od trachanja – ona ošla u filozofe - e neće ići!). Daklem, neki dan. Dođem ja tamo, znate već kuda, kad ono – rafalna paljba!! Matereti! Šta je ovo sad??? Šta bi? Dok sam se snašla..., skrolaj gore, dolje da vidim malo bolje šta piše, a ono... Te, ti vako, te ti nako. Mene ne spominji jes cula! ( u shapatu) A? Koga vraga? Šta?

I onda se dosjetim ( šeta Baltazar, prošetao malo i do mene). A toooo.... Pa čitali blog, pa se gaće zatresle. Govna sama poispadala. A smrdi..... Aj, začepim ja nos i ajmo da vidim šta je. Veli, ona mene to! Ovo! Ono! Bla, bla, bla..... Vraćam ja neke pizdarije, al nemoš uzvratiti kad ode, ni ne stigneš pročitati, već zasipa sa druge fronte! Ajde, nek im bude. Šutim ja malko, pa ubacim koju. Kad ono! Veli: - vidi glupace ( ovo čitaj posprdno, kako i piše). Aj neka je, nek stoji, neće joj ništa biti. Aaa, to meni - glupača. A jesam. Kad se sa gebis-djecom igram.
A neka te djece, neka. Na mladima svijet ostaje... Hmmm.... Pa nisam rekla na budalama. Rekoh na mladima. Ne onima šta su mladi u srcu. Šta ste se ponadali već, a?:P

Gadna stvar

Gadna stvar – taj internet. Svakog smeća tamo ima. Na primjer - sa interneta možeš doznati kako se u kućnoj radinosti može napraviti bomba. Ili još recimo - kako se na legalan način možeš useliti u Ameriku ( mislim na SAD), a u biti si ilegalac. Pa onda, kako možeš izvarati banku da ti isplati više novaca. He,he.... to bi vi htjeli znati ha? E ne može! Ne bavim se kriminalnim radnjama. Samo se bavim zajebancijama. Belj!

E da, kako rekoh, svakog smeća se nađe na tom internetu. Ali, dobro, ajmo mi malo o ljudskom, hm...., a nije smeće - više prljavi veš. Evo onima koji su željno očekivali krvave gaće s prvog posta – ispuniće im se želja. Tracheri - samo da je žutila.... A inače – pitajte ženu da vam pokaže kad ima mjesečnicu kako to izgleda. Ah, da – nemate ženu! Ni ljubavnicu?....Aaaa..... Uh, gadno.... Davno je to bilo.... jel da? I ne diže vam se više? Ma šta kažete! Ajme......... Bome, gadna stvar taj klimakterij! A ni vama gospođo, pardon gospođice, nije do seksa? Oslabila želja, kažete? A.... Gadno, gadno i naopako. A zna to lupiti malo na živce, jel da? Kažete, uzimate nešto za to? Aaa, hormone. Ali ništa ne pomaže, kažete...Šteta. A one za živce isto? Malo vam bude bolje od njih, kažete? A, dobo, dobro. E, pa ne smijete miješati te za živce sa alkoholom. To vam mozak spaljuje. A nemate mozga, kažete? Pa to smo i znali, ali ništa zato, i bez mozga se može, jel tako? Pa,da, naravno da se podrazumijeva. A to kažete? Aha, a taaaako.... Ali ja sam čula da je to zabava za mlade. Pa tamo vam onda lakše, velite, pomlađuje vas? A, dobro, dobro, glavno da se neki lijek nađe. E, da, da. Kad se tamo ispucate, onda je odma lakše, jeli tako? Ma vidim ja to. Čitam ja vas redovito tamo....he,he.

Safunjara

A da neki dan bila prava sapunica u sobi. Kako već biva. Neki ljudi preozbiljno shvaćaju taj chat. Pa se i zaljube u neke likove, sve ono na spiku. Pa dobro, ajd, sve je to za ljude, ali je gadno kad skužiš da taj lik uopće nije takav kakvim se prikazuje. Ili još gora verzija. Kad se ispopstavi kako to uopće nije bio taj spol pod kojim se predstavlja. A šta onda! Ha, baš ko u sapunici - meksičkoj. Ali nije taj slučaj. Malo je običnija priča ( kome dosadno nek ode čitati štogod pametnije).
E da. Taj lik ( recimo dobričina) i ta cura ( recimo zelena) se spetljali pred jedno dva, dva i pol mjeseca. Tu, na chatu. U toj istoj sobi 30+. On prešao 40-tu, ona jedva malo preko 30
( mislim na godine ne na kilometražu). Valjda ju je na romantičnu spiku zaveo. A koja to ne puši - ajd nek istupi prva ( ja šutim, ja ništa ne znam). I tako se oni nešto malo prije Nove godine zaljubili ko dva srednjoškolca. Do sad sve super. Vidim da je dosadno. A i meni je. A šta ću vam ja?! Nemojte čitati. Premotajte. A tako to ide u sapunicama. Prvo uvod neki. E da. Ajmo dalje.
I tako se oni pisali. Jedan drugome slali poljupčiće. I telefonske brojeve izmijenjali. Pa i poručice slali. Ko dva golubčića ( vidi znam kad ide č, a kad ć – oće reć za dalmoše: vid znan kad ide tvrdo č a kad meko č; op.prev. olrajtsrezervd – uffff; šta ovo prevođenje naporno).Ajmo dalje. E i onda pred nekih dva-tri tjedna došla neka, jel, nova u sobu. I malo više se tipkala sa onim dobričinom nego što je valjda smjela. To ko određuje kolko šta smiješ kome napisati, nek mi javi, jer ni ja nemam pojma.Ja mislila da to otvoreni chat, pa serem li ga, serem tamo. Samo me nemojte pitati šta serem jer nemam blage veze. No, dobro.
A ono dvoje... Sve pršti od romantike. Jedan drugoga sačekuju u sobi. Dok onaj šta ga se čeka ne dođe, tipka se sa svima. Ali čim onaj drugi stigne – gotovo. Nema ih. Samo ih mrak proguta. Hoću reći, više se nikome ne javljaju. Samo guguču nasamo.

E sad reklame. Pa mora biti ko u pravoj sapunici, malo blok reklama, pa opet pričica. Ajd kratak ovaj blok reklama bio.
Consuella je bila djevojka sa sela, koja je radila u tuđini ( mala u Boliviji radila, slučajno vidjela Seraffina na nekoj farmi kad je stoku kupovao). Sirotica nije imala nikoga svoga, ali kada je upoznala Seraffina, prem da je susret bio kratak, između dva muženja krava, ugledala ga je kako pipa vime baš onoj kravici kod koje se ona spremala sjesti da je pomuze. Ruke su im se dotakle, ovlaš. Pogledi samo na trenutak sreli, ispod oka, da gazda ne primjeti. Odmah je Seraffino znao da je ona za njega. Pitao je gazdu da li može i ona sa njime natrag u Mexico, jer tko će kravice musti kada ih kući dopremi. Gazda je rekao da može samo na dva dana i da se onda mora vratiti u Boliviju musti još neko vrijeme njegove krave, jer ipak je ona njegova radnica. Consuella je bila presretna. Došla je u Mexico u kucu Seraffina svoga ljubljenoga. On ju je ljubio skidao, svaki djelić njezinog mladog tijela je mazio. Ljubio je njezine ogrubjele ruke od muženja krava.... Odmah su se vjenčali. Više je gazda nije mogao natjerati da se vrati. I tako su živjeli sretno na farmi Seraffina u Mexicu. Posjećivali svakoga dana svoje susjede do kojih je trebalo dva dana kolima sa volovima putovati po izlokanim šumskim putevima. Consuella bi sva izgrebana dolazila iz susjedstva, a Serafffino bi je umornu nosio u štalu, na sijeno, gdje su vruće cjelove razmjenjivali.
Reklame! Ajme mila majko šta ga nakenja.... A? Oće ko scenarij? Gotove reklame!

Consuella je stajala zbunjeno stajavši u nevjerici oslonjena na zid štalice i bespomoćno gledala kako se njezin dragan Seraffino veselo razgovara sa nekom turistkinjom koja je došla snimiti muženje krava u njihovoj zabiti od selendre, jer su to bile posebne krave kojima je mlijeko bilo slasno i puno okusa planinskoga zraka i cvijeća sa okolnih pašnjaka. Consuella je svaki dan muzla kravice u štali, a turistkinja je to htjela vidjeti i dokumentirati za sva vremena, jer takvih krava i takve mužnje nema nigdje na svijetu, nego samo još u toj štalici. A njezin preljubljeni Seraffino je besramno razgovarao sa tom turistkinjom i nije mario što mu njegova draga Consuella prilazi, sva oznojena i užarenih obraza od mužnje kravica. Muhe su zujale ok Consuelline glave, a ona je vonjala na smrad iz štsle koji je njezin premili Seraffino obožavao, a sada je nije niti zamjetio. Bijes je rasao u njegovoj ljubljenoj Consuelli. Sprema se otići u daleke krajeve, natrag kod gazde, sve do Bolivije, ne vrativši se nikada na njihovu farmu u Mexicu. Seraffino je u čudu zastao kada je vidio da njegove mile i predrage Consuelle više nema i da ne odgovara dok je zaziva. Njezino ime je stajalo samo pored vrata od štalice, obješeno na čavlu, a Consuelle nigdje više nije bilo. Njezina kantica u kooju je mlijeko muzla prevrnuta se kotrljala u prašini dvorišta, a bijelo mlijeko se ljeskalo na zalazećem suncu koje je bacalao svoje zrake preko krova štalice. Serafffino je zazivao, zazivao i zvao....ali ona je već odavno otišla preko sedam gora i sedam mora.
Reklame! Dobro, ajde zam da od Mexica do Bolivije nema sedam mora i sedam gora. Gotove reklame.
Seraffino je zazivao, ali odgovora nije bilo. Susjedi su putovali blatnjavim putem kroz šumu dva dana da mu toga dana jave kako je njegova milena Consuella otišla natrag u Boliviju da se više nikada ne vrati. Mislila je da je ona turistkinja osvojila njegovo srce i proklela je sve turiste ovoga svijeta šta dolaze u njihove zabiti da im uzimaju njihove dragane. Susjedi su nosili videosnimku pobješnjele Consuelle da je Seraffino pusti toj turistkinji.
Ali turisti ko turisti. Dođu i odu. Samo smeće za sobom ostave i škljocnu svojim fotoaparatima.
Kraj.

Nabrajanka druga

E da, dans je u sobi bio grupnjak. Bolje reći redaljka. Split vs dotična. Dobro, bilo je i pridruženih. O tom-potom.

No, jedna stvar pohvalna. A vidim da se čita........ i s nestrpljenjem očekuje nastavak ( ala će me razapeti, Isus bješe amater). A neka, neka. Nek se raja veseli. Kad im B(l)og dao. Ionako je korizma. Valjda su se svega odrekli. Ali jedne stvari se ne možeš odreći nikad - gluposti. To prirođeno. No nema veze. Bog je dao glupima sreću, a pametnima... Ha, samo pamet. Za drugo će se znati pobrinuti i sami, valjda. Ne znam. Ja glupa plavuša. Ali to već znate.

E da. Da ih sve nabrojim. Nek se nađe ( 5 minuta slave – pa makar i pod nickom, ha?).
Pa ovako: -ani, andrea, BBCap, dina4444, delfina, -Desire-, egosum, jasna_ns, icedelfina, johner, juklid, lady035, naopaka, nik33, odvaljen, opakoljuta, REDRUM, sanjalica, sheva_girl, slatka_tajna, Svjetlo, sunny-side-up, vlado_68, wiener, wuk, yann, zadar_7,
zaj-ebana; zvjerinjak nabrojan, a neko bome i duplo, a koga nisam svrstala, neka se slobodno dopiše pod komentarima.
Ah da, tu ima i rijetkih ptica kao: immes ili semmi, debeligrac, dmitri_from_paris, luzifer, maja25sa, argentarija i još poneki.

Eto to je to. Gotova nabrajanka. One izduplane, triatlone, kvadrofilne i kvintete upće se neću niti truditi pamtiti, a kamo li nabrajati. Pa da me švabo zakine za ono zanimljivije.

nedjelja, 04.03.2007.

Nabrajanka

Tako ja danima chatam sve prvo pomalo. Pa onda poviše. Na kraju se navukla. Ne mogu prestati. Prvo mi, kad otvorim oči, uključiti se. Pregledam poštu, sve tri mail adrese ( hehe, ima i četvrta, al tu treba zaslužiti; a da kad već reklamiram: andromeda.prava@gmail.com; kritike dobrodošle, bile dobre ili loše, a slike slobodno šaljite, samo vas molim nemojte golaća jer golotinje ima dosta posvuda, dovoljno da upalim tv, a kamo li na netu); e da, i onda nakon pošte – chat – ko da će mi nešto užasno bitno izmaći ako baš tada ne dođem. Nema veze, ovisnik uvijek ostaje ovisnik, a ja mislila da sam se izlječila od ovisnosti. A ono bila 8-godišnja apstinencijska kriza!

E dosta o meni, aj malo o onom šta oću reći. Daklem, da. Išla ja na chat ( e ko da sam išla kuda, sjedim na kauču, laptom mi u krilu, dupe mi utrnuto, samo čekam kad će me zatvor uvatit, pa da se ne mogu pošteno ni istovariti – da šta istovariti – pa u školjku za wc – di drugdje??) Aha, šta sam ono htjela reći ( al danas zapinjem....., a ljep dan vani, a ja pišem, zato mi tako, ajd nema veze – da ne duljim). Draga bako, pišem ti pismo......., ajme a nije to.... Drugo pišem. Aha! Sad sam se sjetila. Da ( a i mene počeo onaj nijemac zafrkavati ko i baku, izgleda).Ajmo mi dalje, ostavimo se bake, ionako su obadvije pokojne, pokoj im duši.

Daklem, opet. Dođem ja na chat, ko i obično. Pa malo serkam, zafrkavam, dobacujem, upljuvke bacam, što bi ono rekli oni, jel, iz prve priče... I tako se malo po malo s nekim likovima virtualno i sprijateljim - koda!? Rekoh, koda, zato što se meni tako činilo. Ima tamo svakakvih likova.
Recimo, ajmo od cura početi s kojima sam se prvo «našla». Recimo indirra – rasna slavonka. Ona mi se učinila ko neka zafrkantica. Pa onda ona croatica33 – vrlo mladog srca i vrlo nježne duše, pa inge2 ( nije from sweden, al je- plavuša, samo vrlo mudra plavuša), pa onda mirjankaaaaa ( valjda sam dosta slova a napisala), pa maja_30 – istranka sa velikim I, pa blanka33 – mila i naivna, ali jako draga osoba, pa iluzja_ - kanado... daleko si, ali vrlo draga i ugodna osoba, malo zna puknuti na pokoju provokaciju i uvijek brani žensku stranu, ma kakav kreten naišao i napao bilo koji ženski nick pa..... ( cure ako sam koju sad ovaj puta zaboravila, oprostite mi, ali doći ćete na red – nema brige). Vas dvije sarajke čekajte, bile ste mi do nekidan skoro pa na ignore:P ( jedna i je par minuta, isprika mila moja – šta plavuša zna šta je dobro). E da, zafrkavala se ja s njima, a najviše sa indirrrom. Ona mi onako najbolje odgovarala na moje bljezgarije. Da.
Sad ćemo muške nikove nabrojati s kojima sam prvima propričala ( oće reć protipkala), a da su mi onako dobro sjeli. Prvi Pukka-sammmm, oliti STLazov ( jedno mu dnevno, drugo večernje odijelo). To vam je jedna krasna i dobrohotna prikaza u toj sobi. Divota od čovjeka, ali neshvaćena pjesnička duša. Voli se zafrkavati kad je od volje, ali zna i lijepo čovjeka utješiti. A kad mu nije dan, onda se samo smiješi novopridošlima i srdačno ih pozdravlja. Odgovori kratko na pitanje i uvijek nađe vremena za svakoga. Jednom riječi – prijateljzasvakogdobrogsrca. Dobro to je pet riječi, al sad je jedna, pa si vi mislite. Mogu i ja nove riječi stvarati, a ne samo onaj profesor, kako se ono zove....onaj šta je napisao Etimologikon. Ajde nema veze. Znate ga valjda. A ako ne znate, ha šta ću vam ja. Čitajte knjige, novine, časopise ( ne žutu štampu), ma čitajte bilo što, može i blogove. Glavno da se čita – svagdje nešto možete naučiti ( nemojte ovako bit glupi ko ja). A čitajte i moj blog ako vas to baš veseli – neka – možda i ja s vremenom postanem pametnija – ko zna?

Ajmo mi nazad k mojoj piči. Ostavimo se mudrovanja. Daklem ( ko da predsjedam sastanku, bokte! što bi semmi rekao, al o njemu isto kasnije, nije ga red još sustigao:P). Da. Onda ima nick bigg(zaboravih broj pridruženi; stiže mene nijemac, vidim ja; moraću požurit s pisanjem dok me nije sustigao). Izgleda onako, kad pričaš s njim, veeeeeliki facker, a u biti nije. Dobričina. Istrpi svaku tugaljku ako si mu drag. Onda ima navyseal, romantičar vječni; pa onda luzifer koji uopće nije vragu ispao iz torbe. Pa onda zao_ružan_impotentan – dečko od formata ( ma šta to kome značilo), pa morski_vepar – dobrica koja se skriva iza agresivnog nastupa, a sliku svoju ne da ni pod prijetnjom oružja, a niti ako ga oćeš baciti u pac! Ništa od slika, a ako si mu predosadan, onda te baci na mentalni ignore. Pa onda Kalahari – vjerna veprova pratnja ( btw – mislim da je to isti lik, a možda i krivo mislim). Zatim posejdon – hm – dalmoš koji voli cure zavađati, pa pobjegne kad vidi da je prešao mjeru ( on je najverojatnije neki «presvučeni» od stalnih, a možda i nije). Pa veryevelcat – moš mislit kako je zao – mazna kućna maca sa manirima. He, i onda jedan dalmoš, opet ( ups! rekla sa dalmmoš, ajme opet) – tommim ili leteci_tomim, zavisno jel na poslu ili kod kuće. Tom ja nisam baš sjela, zbog onoga «dalmoš» - cure nemojte mu to govoriti, odmah se uvrijedi. On i ja samo u šiframa tipkamo, ako je baš od nužde. Eh, sad možete upotrijebiti one digitrone šta nekidan niste znali šta ćete s njima:P.

Eto – pobrojah prve kontakte. I to je to, nema sad više. A dosadila sam već s ovim nabrajanjem. Ajd kasnije ću još, ne da mi se. Lijep dan vani. Malo guze prošećite. Ne samo buljiti u monitor – pretvorićete se u fotelje:P.

subota, 03.03.2007.

Mea Culpa

E tako, nastavak od onog prije. Kojeg? Pa onga šta mislte da ste pročitali, a niste. Neka. Ajd, drugi puta ćete valjda. O, što će nakon ovoga biti psmtr i tako to. A neka, makar mi zabranili da udem. Ja ću se presući, pa ću vama voajerima sve lijepo kazati.

E da, priča prva.

Dakle, kako ja ono uletila tamo u onu sobu 30+, prvo malo njuškala, al se odmah u razgovor uključila. Stoji admin ko da je bot ( nije štamparska greška – za neupućene), to isto stariji znaju šta je. Pitajte djeco. Nije sramota pitati, samo je sramota sramiti se pitati kad ne znaš. E, da. Stoji, i piše: uho. Da, uho. Ajd dobro. Odma mi bilo sumnjivo. Ajde, nek je uho, al samo tamo stoji i ni a, ni be. I tako ja meljem, meljem, oću reći tipkam. Pa me pitaju svašta, a bome i ja njih. Te: od kuda si, te kolko imaš godina.... Sve ja fina i pristojna. Da sam iz Finske ne bi bila bolja. Onda gledamm ja ono uho, a ona sve nešto prozbori, al svisoka. Kažem, gledam nju, jer sam po načinu kako se obraćala odmah skužila da je žensko. A imam ja nos. Nemoš mene prevarit ni virtualno ko je muško, a ko žensko.
E, a kako da ja znam jel ta mene opće kuži da ja nisam neko derište. Odleti ja van, a još pravo ne bi ni rekla dobar dan, samo ako nešto krivo kažem. Znam proceduru, i sam bila admin, al opet nekad davno....Onda. A Boga vam, pa čitajte - kad. Neću se valjda ponavljati, pa da onaj jedan jedini šta čita sve, mora opet iz početka. Ae. Što bi dalmatinci rekli.

I uvuče se ja njoj lagano pod kožu. Samo onaj gornji sloj – epidermu. Ne da ta nikom bliže, sačuvaj Bože! Samo odabrani. Ostali stoj! A najviše voli davati na mentalni ignore. Reče ti da si na ignoru, a nisi. Sve sluša, al ko gluva baba kad je zovneš. Ne odaziva se. Mašeš ti zastavicama, balonima, tortama, cvijećem, lampadinama ( ona splićanka, pa ne smiješ svjetlima, nego lampadinama samo mahati) – ništa.
E da, samo ovo da ubacim.
Moli se webmaster svetog Iskona da proširi ponudu sličica ( na primjer ima sira, nema pršuta, čvaraka, ćevapa i kobasa, a isto tako izbor cvijeća molim povećati, na primjer nema tulipana – kako ću nekom slikovito reći da je tulipan). No, da se vratim osnovnoj priči, o tulipanima ću koji drugi puta.
Kad si kod nje na mentalni ignore, onda ti to gore nego da si na kolektiv ignore. Jer kad oni ostali primjete da ona nekog na mentalni, odma i oni ogluše. Ko da im uši počupala. Sad znate zašto vas onaj bot s pocetka na nešto asocira. Ona to stvarno je u toj sobi. A bome i klanjaju se podanici ko pravoj kraljici, a oni stalni posjetioci sobe nose i darove i cvijeće. Pravo malo kraljevstvo – u jednoj sobi, pa još virtualnoj. Al nemoš joj biti drag. A jok! To ona ne da ni naslutit.
Ma meni vreag ne da mira, moram se ja umiliti. Ko će čekati tjedne, mjesece da produ. Ja treći dan zovem Nju – uhom i a nema ništa drugo nego uho, veliko pogolemo, štono kažu makedonci – Kraljicu. Ne odaziva se.... Zovem.... ništa.....još jedan...... ništa. Kliknem na nju, pa šapem;
- ej uho.
Evo je, sva naćulena:
- požaliću - ko za sebe nako, pa opet meni:
- šta je...
- Čuj uho. Imam jedan problemm, jel ti smijem nešto reći?
- Ajde – e ne da sam čula taj ajde jasno i glasno, a samo je pisao tamo, nego sam i osjetila napetost, ko ono pred oluju kad se u zraku osjeti nešto neodređeno, a sve ti nije baš milo.
- Jel mogu? Imam veliki problem. Znaš......- i onda joj počnem šta sam mogla brže
tipkati svoj problem. A ona sve blaže i blaže odgovara. Vidim da sam joj se na kraju smilila. Ajde neka, meni drago. Postade i ja podanik vjerni. Neka, cijela tri dana sam se borila i izborila. Iskreno i pravedno. Ništa nisam izmislila. Sve onako kako je i bilo rekoh al ukratko, da ne trošim dragocjeno vrijeme velepoštovane uha. A to šta sam joj povjerila, to samo između mene i nje. I crne matrice svetog Iskona.
E, da se ne bi slučajno usudio objaviti negdje webmaster šta ja pisah uhu u povjerenju! Neću mu to nikad oprostiti, a bome ni sveti Iskon. Odma će ga izbaciti iz klera! No, dobro. Prava privatnosti pridržana. Uzdam se u te, sveti Iskone.

I tako ja postadoh ravnopravan član kraljevine ušne resice, soba 30+, matrica Iskon.A dalje..... e dalje kasnije. Ima sad tek nadoć ono šta vam se spremam već od početka reći, al ne može doći na red. Moram vas prije malo pripremiti. Uvesti u bit, približiti.....
Ajd do čitanja.......

Čateri

Tako ja jedan dan bila u nekoj depri poradi privatnih stvari ( a ko nije...) i više ne znam di ću, šta ću sasobom.....razmišljam, glava puca. I onda se sjetim ko profesor Baltazar kad je smislio. Upali se lampica (to jedino valjda šta mi u glavi ostalo). Ma k vragu i sve! Idem na chat, nisam 8 godina bila, ima još od doba iRc-a. To neću objašnjavat šta je – ko zna– zna, a ko ne zna nek pita mamu i tatu:P

I tako idem vidit šta ima, kako to sad izgleda, nemam pojma o ničem. Jedananput su me djeca odvukla na neki server na kojem možeš iz browsera ( novohrvati nek mi oproste, ne znam kako se to reče na hrvatskom, ja stara garda kad windoze još nisu bile na hrvatskom, neg samo na engleskom), eh da, da možeš iz preglednika ( valjda tako??) pričati na chatu.

I sjetim se, idem tamo! Valjda će biti koga starijeg od 16 godina. Nije vrag da još samo djeca pričaju po tim chatovima. Nakčim se, otvorim taj chat vražji, veli: registriraj se! Ja se ko budala prvo registriram sa pravim podacima. Mislim sad to moraš, inače ne da ( a šta ćeš, ko me zna, zna da sam plavuša....). Uletim tamo, kad ono sama dječurlija. I neka imena ko i nekad – izmišljena. Ajd nazad. Isključim, pa sve iz početka. Ime: ana; prezime: anić; željeno korisničko ime: andromeda; lozinka: ( e pazi da vam ne bi rekla:P); veli: ponovi lozinku ja ponovim, svuda uvijek ista, ko će pamtiti puste lozinke, iliti zaporke, ajd da budem korektna, tj. ispravna. Dobro je! Registrirala se sa bezvezim imenom, al nick, tj. nadimak – stari, prastari ko od prije 8 godina. Samo andromeda bilo zaueto, pa sam dodala _prava. I eto me opet! Uletila u neko - Predvorje ( to tako nazvali «sobu» koja ti se prva otvori), pa kliknem na onaj izbor pregleda soba i vidim 30+ soba. A daj bože da je to šta mislim, idem tamo virnuti, baciti kakav pozdrav kulturni pa ću viditi. Valjda jesu odrasli unutra.... Skužiću ako su djeca, pa i sama imam djecu, zam kako se izražavaju, pogotovo kad misle da ih niko ne zna i ne pozna.
Eto tako dođem, lijepo rečem dobar dan, a oni svi odzdravili. Odma uletilo par privatnih razgovora od dječurlije koja ostala po drugim sobama ( valjda čim vide friško ime odma navale ko muhe na med ili ose, ajde nema veze, nek budu i mravi – sve isto). Još tolko mi ostalo u pameti praznoj da ih stavim na ignoriranje. Gledam ja malko, pa čitam, a vidim po glupostima koje pojedini valjaju nije dječurlija, samo nedorasli, sa gebisom čak poneki. E da, da, sad oni mlađi šta čitaju, pa misle da im baba i dida ili mama i tata nemaju pojma, nek samo virnu u sobu 30+, pa će vidit kako baka hekla, ili dida lulu šilji. Ali o tome kasnije. Ne može sve odma - na prvu, pa poslje niko ništa neće čitati.
A vidim dobra neka ekipa na prvi pogled. Na drugi ima već sumnjivaca. Al neka ih, dis sve u pozitivu. Mora biti neke protuteže ( uh šta sam umna, zaboli me umnjak). Ali ipak više pozitivna vibra.

E, a onda........onda su krenula sranja Al to ću vam drugi dan reći, psssssst.

naguzi me debs!

E da me debs nije naguzio danas na otvaranje bloga, nikad ovog ne bi bilo....al ajde, neka, kako veli jedan, nek se narod veseli kad mu je Bog dao. Onako niko ne bi ni znao za mene, a vako......., a i dalje ne zna. Svašta ćete tu u budućnosti naći. A ko vam kriv! Sami ste tražili
Uprav krećem na iznošenje veša na ulicu, a bome biće i prljavih, a i krvavih gaća. A vi, ako vas veseli čitajte

	ožujak, 2007					>
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

Studeni 2007 (1)
Listopad 2007 (1)
Rujan 2007 (1)
Kolovoz 2007 (1)
Srpanj 2007 (8)
Lipanj 2007 (8)
Svibanj 2007 (2)
Travanj 2007 (17)
Ožujak 2007 (27)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari da/ne?