20.04.2005., srijeda

DVD

1 Apocalypse Now
2 Little Nicky
3 Love Actually
4 Glory Dayz
5 One Night at Mccool's
6 Mon Pere ma Mere, Mes Freres et Mes Soeurs…
7 A Stranger in The Kingdom
8 Last Run
9 Le Pacte des Loups
10 Kad porastem bicu Kengur
11 Munje
12 Rane
13 Lepa sela lepo gore
14 Zona Zamfirova
15 Kako je propao Rokenrol
16 Nightshift - No Ordinary DVD
17 Team Riders
18 Sabirni centar
19 The River Runs Trough it
20 3000 Miles to Graceland
21 The Conversation
22 Mi nismo Andjeli
23 Belphegor Phantom du Louvre
24 My Name is Modesty
25 Van Helsing
26 Dva sata kvalitetnog programa
27 The Rules of Attraction
28 The Crow
29 Der Schuh des Manitu
30 Vidocq
31 Erin Brokovich
32 Serendipity
33 The Last Samurai
34 Resident Evil
35 Blade II
36 X-Men
37 The Crimson River
38 Mystic River
39 About Schmidt
40 The Lord of The Rings - The Fellowship of The Ring
41 The Lord of The Rings - Two Towers
42 The Lord of The Rings - The Return of The King
43 Kajmak in marmelada
44 Cuba Fidel
45 Scary Movie 1
46 Scary Movie 2
47 Eurotrip
48 Gigli
49 Mrtav 'ladan
50 The Ninth Gate
51 Corto Maltese
52 The Good, The Bad and The Ugly
53 Matchstick Men
54 Reservoir Dogs
55 Gone in 60 Seconds
56 Fifth Element
57 Kate & Leopold
58 Spartan
59 Pljačka III Rajha
60 Wedding Planner
61 Heartbreakers
62 Sjećaš li se Dolly Bell?
63 Bryan Adams - Live at Slane Castle
64 Matrix Reloaded
65 Matrix Revolutions
66 The Gauntlet
67 Assault on Preinstinct 13
68 The Quiet American
69 Indiana Jones & The Riders of The Lost Arc
70 Indiana Jones & The Last Crusade
71 Kad budem mrtav i beo
72 Spider-Man I
73 Spider-Man II
74 The Godfather I
75 The Godfather II
76 The Godfather III
77 Back to The Future I
78 Neandertal
79 Destination Mars
80 Journey to The Center of The Earth
81 Dinosaur Hamet

- 02:19 - Komentari (0) - Isprintaj - #

I tu su pocele moje neovolje... ili prica o odrastanju i jos ponecemu (pocetak nikad dovrsenog romana)

Noć je bila dosadna, baš kao I prethodnih 50-tak. U zadnja dva meseca sve noći su dosadne, a kakvi su dani to ne bih ni znao da kažem, pošto dan koristim za spavanje, a noću onda mesečarim I ne znam šta bih sa sobom. Obično pogledam neki film na dvd-iju ili divx-u, onda upalim tv I zlostavljam daljinski dok mi prosto ne postane žao, pa se ipak odlučim za neki program I tako otprilike do nekih 3 sata posle ponoći, a onda gasim tu čudesnu kutiju u kojoj je zarobljena gomila malih ljudi I dohvatim se neke knjige… I tako već prethodnih 50-ak dana, pa I mnogi normalniji od mene bih prolupali, ali nisam vam ja od te sorte normalnih. Za mene bi se pre moglo reći da pripadam onim ekstremno nenormalnim tipovima, ali ne u smislu ekstremno nenormalno nenormalnim. Hm..., ovo baš i ne zvuči onako kako sam zamislio, pa ću zato malo da pojasnim ovu klasifikaciju:

- nenormalan tip – vrsta čoveka koji na sve gleda vedro, kome ništa ne ide na k.... i koji u svemu vidi samo vedriju stranu... Čovek kome ne smetaju šale na njegov račun, koji nikad ni mrava ne bi zgazio (pa dobro ovo za mrava je možda preterivanje, ali shvatate šta hoću da kažem), koji se druži i sa dečacima i devojčicama, koji persira starije....
- nenormalno nenormalan tip – ovaj tip je totalni kontrast onom gore tipu. Dakle on na sve gleda crno, sve mu ide na k.... i iz svega izvlači ono najgore, na bilo kakvu šalu na njegov račun ili ne daj bože na neki pogled upućen direktno prema njegovoj, ne baš čovekolikoj, faci lomi ruke, kida noge, kopa oči, a o gaženju mrava da ni ne pričam. Retko je viđen u ženskom društvu, a i ako vam pođe za rukom da ga opazite sa nekom osobom ženskog pola, nema šanse da je u pitanju nešto što bi iole moglo da bude na drugarskoj osnovi. Večito je okružen sa nekoliko svojih, kao i on, majmunolikih ortaka, uvek spremnih na kavgu.

Pošto sam vam, nadam se, bar malo pojasnio gore navedenu klasifikaciju još samo da napomenem da na sve to dodate ono ’’ekstremno’’ i tad bi trebalo da vam bude bar malo jasnije kakav sam u stvari. Naravno na onaj opis da dodam još i to da nikad nisam smeo da priđem ni jednoj devojci koja mi se istinski dopadala i da su sve moje devojke uglavnom smuvale mene, kao i to da je većini od njih pošlo za rukom, kad sam bio u pijanom, polusvesnom stanju, pa i nečudi zašto po povratku zdravog razuma u mene nisam hteo da čujem za većinu od njih, ali o tome ćemo nešto kasnije. Gde smo ono stali? A da, gledam vam ja tako tv, mučim onaj jadni daljinski, grundigovog televizora, kad ono od jednom dugmići na daljinskom otkazaše. Pretpostavljate, baterija nije izdržala to zlostavljenje koje je trajalo dobrih 3 sata i ispustila je dušu. Sahranio sam je, u kantu za đubre, kako i dolikuje i našao se u jednoj krajnje ozbiljnoj situaciji. Bilo je tek pola jedan i nisam još uvek mogao da se dohvatim knjige, a baš sam prethodno veče dovršio Balaševićeva ’’Tri posleratna druga’’. Taj roman je na mene ostavio dubok utisak i nisam bio baš u stanju da otpočnem neku krimi-misteriju, horor ili SF, a baš mi je kao za baksuz samo to bilo pri ruci. Što je još gore sve stripove sam pročitao po najmanje 3 puta i nisam bio raspoložen da obnjavljam gradivo. Da li sam vam spomenuo da sam strastveni strip kolekcionar (koji se ne može pohvaliti nekom baš velikom kolekcijom, ali sasvim pristojnom)? Zbog toga sam često bio ismevan i mnogi su na mene gledali kao na nekog ludaka, ali i o tome ćemo kasnije. I tako, pošto me je daljinski izdao razmišljao sam dobrih 10 minuta kao bih mogao da ubijem vreme do 5 sati AM i ondah se od jednom setih da u kući postoji i naprava zvana radio i reših da pogasim svetla po sobi legnem i uživam u nekoj, za mene kvalitetnoj, a za mnoge druge dosadnoj, muzci. U početku je bilo kao i sa tv-om uporno sam menjao stanice i otprilke na svakih 15-20 uspevao da ulovim po neku pesmu koja mi odgovara, a onda se negde oko pola 4, na pitaj boga kojoj stanici, grubi glas nekog smorenog i pospanog spikera, oglasi i najavi pesme za zaljubljene. Kako sam ja uvek zaljubljen u neku lepoticu, za mene nedostižnu, koju najčešće ni ne poznajem, reših da se zustavim i poslušam šta gospoda sa te za mene nepoznate tv-stanice imaju da ponude. Prvih par pesama behu klasika, a zatim usledi Balaševićeva ’’Svirajte mi jesen stiže dunjo moja’’ , što je takođe klasika, ali to mi je jedna od omiljenih numera ovog novosadskog kaunautora, a i uopšte. Primećujete da smo tek na drugoj stranici, a ja sam evo već drugi put spomenuo Balaševića. Ne bih voleo da vam svašta padne na pamet zbog ovoga, pa da odmah razjasnimo! Balašević mi je omiljeni muzičar, iako sam i zbog toga doživljavao ražne šale i pošalice na svoj račun i dalje ostajem pri tome i tačka! Baš su me skoro isprozivale kolege sa fakulteta kad sam saopštio da treba da idem da kupim karte za koncert dotičnog Đ. Balaševića, jedan od njih je to prokomentarisao na sledeći način:’’Je.... koji si ti luzer, pa ja poznajem samo jednog čoveka koji to sluša i njemu baš nije sve u redu sa mozgom, ali dobro je mogao si da kažeš da kupuješ karte za Bajagu.’’ Da, kad malo bolje razmislim ovo su bile dve ispale u jednoj rečenici, pošto kao što pretpostavljate ja volim i Bajagu. Oh Bože, znam šta sad mislite, ali ne ne volim ja njega na taj način, nego volim da slušam njegovu muziku.E sad, pošto smo razjasnili neke neusgalsice u mišljenju nadam se da možemo da se vratimo tamo gde sam stao. I tako slušam vam ja tako ’’Jesen stiže dunjo moja’’ kad ono kod onog dela ’’... parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom...’’, kroz glavu počeše da mi prolaze sve moje ispale kod devojaka i ispale uopšte, a verujte mi bilo ih je mnogo, toliko da je kad sam se osvestio i kad je mozak počeo ponovo da mi radi bilo već pola devet ujutru. Potom otidoh u kupatilo kako bih oprao zube, umio se I potom pošao na spavanje. Keva, tj. mama za neupućene, koja veće odavno beše usatala ispali iz usta tada već par tipičnih, za nju, rečenica kao što su:’’Ti stvarno nisi normalan! Zašto ne bi pokušao da kao sav normalan svet legneš malo ranije? Pa barem oko dva?’’ E sad, ja, od pre jedno dva meseca, bih na ovo verovatno burno odreagovo i započeo kavgu, ali pošto mi se ovo dešava, ako ne svako onda svako drugo jutro i pošto sam već navikao da ujutru kevu u svojoj glavi stavim na turn off , samo nastavih svojim putem i bacih se u krevet. Međutim nikako nisam mogao da zaspim. Još uvek me je proganjala ’’Jesen stiže dunjo moja’’ i onaj trans u kom sam bio nekih par sati, a koji je pruzrokovala već spomenuta pesma. Progonile su me misli o tome kako će sve te, već spomenute, devojke da se udaju za neke tipove slične onom kao iz pesme ’’Čovek za kog se Buba Eredljan’’ ili čak i bolje. No nije poenta u tome, već hoću da kažem da ću ja zbog svih svojih kompleksa i još po nečeg da sažaljevam sebe i da se tešim do kraja života, dok se budem budio kraj neke devojke iz mojih burnih i pijanih noći. Je...., pa zar to meni da se desi, meni kome od kad su mi postale jasne neke stvari o dečacima i devojčicama sanjam samo o tome da se zaljubim u neku prelepu devojku, da je volim do neba i da ona mene voli isto tako. E sad ćete verovatno da pomislite u sebi kako sam patetičan, smešan ili šta vam ja već znam, ali ja sam takav, večiti sanjar i romantik, čovek čiji su omiljeni filmovi ’’Notting Hill’’ i ’’Serendipity’’, koji obožava balade i veruje na ljubav na prvi pogled. Uh, baš sam otvorio dušu, ali da se vratimo na priču. Beše već prošlo pola 10, kad u mojoj glavi odjeknu jedno veliko BUM!!! Ne nije mi još uvek prs’o mozak, kao što ste već uspeli da pomislite već je keva u kuhinji uspela da ispusti najveću keramičku posudu koju smo imali i to se uz jedno veliko BUM rasulo u hiljadu parčića. Ali mislim da mi je upravo to pomoglo da prelomim neke stvari u svojoj glavi i rešim da okrenem novi list u svom životu... Rekoh da okrenem? E, to vam je uvek lakše reći nego uraditi.
To jutro nisam uopšte zaspao, pa sam tako oko 16h na fax otišao kao pregažen, ali dešavalo se I ranije, pa mi nije baš tako teško palo. Vodila me je samo jedna misao, a to je da ću tamo opet videti nju, devojku u koju sam zaljubljen još od prijemnog ispita. Bila je to ljubav na prvi pogled pa barem što se mene tiče. Kod nje je situacija bila malko drugačija, tj. mislim da ona u stvari nije bila svesna ni mog postojanja ili ako I jeste, onda sam ja u njenim očima predstavljao samo još jednog tipa sa fax na koga ona nije obraćala pažnju. .......

P.S. a mozda bude i nastavak, ako iko to bude trazio (potrebna mi je samo motivacija)

- 02:13 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Moje vidjenje (moguceg) III cina "Cekajuci Godoa"

Treći čin

Posle 10 dana. Isti čas. Isto mesto.
Estragon spava. Cipele mu vise na drvetu, na kome nije preostao ni jedan list. Vladimir prilazi Estragonu I budi ga.

Vladimir: Budi se. ( Estragon se prevrce na drugu stranu I nastavlja da spava.)...
Budi se.
Estragon: Šta hoćeš ?
Vladimir: Ništa.
Estragon: Što si me onda probudio? (Propinje se kako bi dohvatio cipele.)
Vladimir: Dosadno mi je.
Estragon: Jel dolazio Godo ? (Nazuva desnu, a zatim I levu cipelu.)
Vladimir: Ne.
Estragon: Jesi li siguran ?
Vladimir: U potpunosti.
Estragon: Šta ćemo sad da radimo ?
Vladimir: Da čekamo.
Estragon: Koga ?
Vladimir (cinično) : (cinično) Pa Godoa.
Estragon: A šta ćemo ako on I danas ne dođe ?
Vladimir: Ništa, čeka ćemo I dalje.
Estragon (smoreno) : Dosadilo mi je da čekam.
Vladimir: I meni, ali moramo da čekamo. Samo on može da nas izvuče.
Estragon: Da nas izvuče ? Iz čega ?
Vladimir: Ne sećam se iz čega, ali setiću se kad za to dođe vreme.
Estragon: A kad će doći vreme za to ?
Vladimir: Pa kad dođe Godo.
Estragon: A hoće li on uopšte doći ?
Vladimir: Možda hoće, možda neće.
Estragon: Kako sad to možda hoće, možda neće ? Ili će doći ili neće ! Odluči se već jednom !
Vladimir (već vidno isfrustriran) : Nisam ti ja prorok pa da mogu tačno da ti kažem.
Estragon: Nisam ni ja rekao da si prorok, samo sam te pitao da li će Godo doći ili neće.
Vladimir (prilazi Estragonu) : Daj mi kaiš.
Estragon: Zašto ?
Vladimir: Hoću da se obesim.
Estragon: Zašto hoćes da se obesiš ?
Vladimir (dere se) : Da više ne bi morao da odgovaram na tvoja glupa i dosadna pitanja.
Estragon (uvređeno) : A je li, gospodinu su moja pitanja glupa ? Sad ti ne dam kaiš dok mi se ne izvineš.
Vladimir: Tebi da se izvinem ? Nema šanse.
Estrgon: Pa dobro onada ti ne dam kaiš.
Vladimir: Daj mi kaiš. (Saginje se i dohvata jedan poveći kamen.)
Estragon: Neću.
Vladimir: Jesi li siguran ? (Obilazi Estragona i staje mu iza leđa)
Estragon: U potpunosti.
Vladimir: Pa dobro.

U tom trenutku Vladimir udara Estragona kamenom po glavi. Estragon pada licem okrenutim ka zemlji. Vladimir zatim nastavlja da ga udara po glavi... Posle par minuta Vladimir iz Estragonovih pantalona vadi kaiš.

Vladimir (sam sebi) : Tako mu i treba kad nije hteo da mi da kaiš. Ostaviću ga da leži par minuta.

Posle pola sata.

Vladimir: Estragone diži se. (Estragon ne reaguje.) Estragone diži se kad ti kažem.

Estragon i dalje ne reaguje. Vladimir mu prilazi i prevrće ga na leđa i Doživljava šok.

Vladimir (sam sebi) : O ne šta sam to uradio, šta sam uradio ? Ubio sam svog najboljeg i jedinog prijatelja. Šta sad da radim ? Više nemam nikoga, ostao sam sam. Znam, sad ću da se obesim. (Penje se na drvo)

Vladimiru je trebalo dobrih pola sata da se popne na drvo i da nađe odgovarajuću granu, dovoljno debelu da izdrži njegovih 70-ak kila. Zatim je sebi jedan deo kaiša vezao oko vrata, a drugi deo oko grane. Malo je oklevao, a zatim je skočio.

Pauza od 5 minuta.

Posle 5 sati. Isto mesto. Pod drvetom leži Estragon u lokvi krvi, a na drvetu
visi obešen Vladimir. Pala je noć. Na scenu ulazi mali čovečuljak obučen sav u crno. Jedini svetli detalj na njemu je njegova bela brada koja se svetluca na mesečini.

Čovečuljak (sam sebi videvši mrtve Vladimira i Estragona) : Izgleda da sam ipak zakasnio.

ZAVESA

- 01:47 - Komentari (2) - Isprintaj - #

  travanj, 2005  
P U S Č P S N
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30  


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Alexdkh@gmail.com

jos 30 dana do pocetka ispitnog roka, a ja jos nisam poceo da ucim...

Kretenu, vreme ti je da pocnes da ucis!!!