nije me bilo onak prejebenodugo!!
I svasta se izdogadalo dok me nije bilo. Uh! ko se sad sve pisati i čitati.
Ah jebiga izgleda da ću ja. :P
Pa evo ukratko. Bacila sam se na pisanje knjige. Zove se "Njezin izbor". Pričat će o meni i Robiju. Samo kaj sam malo promenila imena likova i situacije i tako to ali temelji su ostali isti.
ovo ljeto bilo mi je suck. Svaki dan dosadno ali bilo je dana kad mi je bilo savrseno*_______*
Recimo kada smo onak iz dosade sjeli na bicikl. ja na volan, David je pedaliro i petra je sedila na sicu. Mi smo se po strmim nizbrdicama spuštali ivrištale smo Petra i ja dok se David smijo. xD
Taj dam mi je život proletio pred očima.
Ili kada smo se uputili na daleki put sa Leo(20 god) u Francikovce. Malo selo u Lici. xD
Mi rekli da idemo na plažu, a zigrom slučaja završili u francikovcima. :D bilo je savršeno. (: Taj dan neću nikad zaboravit.
Vas koji me duže čitate zicer vas zanima kaj je bilo sa Robijem. Jesmo se pomirili ili šta.
Pa recimo da sam ja zajebala, OPET! -.-'
Ponekad se stvarno osječam ko da mi se mali i veliki mozak svađaju koji je veći. >.<
dakle nisam bila zadovaljna sa alim stvarima i onda sam htjela više. Tako sam imala robija i jednu večer Luka i ja smo bili vani ispred kuće sami i jedna stvar je vodila drugoj i zbarili smo se.
Kaj je nabolje tada prema robiju nisam osječala ništa. I kad sam ga izgubila....
sada mi je žao.
I sada bi sve napravila za njega. Opet ga volim. Zapravo ono s Lukom je bila samo mala zaljubljenost koje je prošla u manje od 24 sata. I zbog te fucking zaljubljenosti ja sam izgubila robija.
A onka Robi&Anja... To je bilo..ono hit xD.svi su znali za nas... Al ja sam zajebala.
Naravno molila sam ga da mi da drugu šansu. Nikad nisam niti jednog dečka molila ali u vezi njega ima nešto. Nešto posebno. Nešto šta valja čuvati, a kreteni ko ja to izgube.
Mislim da znam zašto toliko hoču biti s njim ali nisam sigurna dali je to t oili opet griješim ali mislim da ga želim zadežati jer elim uživati u njemu prije nego šta odraste. haaha Znam da ovo zvuči tako pedofilski ali stvarno.
on je mali( ne po godinama nego po visini). Ima negdje metar i pedeset, a ja sam metar šezdeset četiri. Meni to ne smeta ali se bojim jer sada ga niti jedna cura neče, naravno osim mene jer je on za mene savršen, a znam da kada naraste i kad će bit 170 cm da će onda sve cure bit lude za njim jer nije on ružan. Baš naprotiv sladak je i zgodan iako je mali. i znam da kad naraste da više neće ni znat da ja postojim dok ću ja gledati samo iz jednog kuta i plakati.
i imam fucking osječaj kda će tako i biti. A ja ne želim otići od njega jer želim i kad naraste da me isto gleda kao i sada. sa tim nekakvim sjajem u očima. (':
Jedna moja frendica Tamara rekla mi je citiram:
" On je veoma zaljubljen u tebe, ali to nikada neće da ti pokaže. Jer je malen i zat ose stidi. I ti nikad s njim nećeš da budeš srečna jer je on malen i nikad ti neće ljubav pokazati onoliko koliko bi hteo."
Kad je ona to rekla ja sam pocela plakat. Zato šta sam skužila da će tako i biti.
ali između sretnog života bez Robija i život sa tugom ili i s robijem ja biram Robija.
Iako on živi u Crikvenici, a ja u Zagrebu mislim da bi bili savršeni.
Čak mi je odlučio oprostiti to kaj sam se zbarila sa Lukom.
Rekao mi je da ćemo sljedeće godine pokušati. I ja to poštujem. I sretna sam i sve aliopet muči me pitanje....
Kada naraste i bude zreliji i stariji, dali će me još uvijek gledati sa sjajem u očima ili će me odbaciti kao staru krpu? :S
PS da nebi bilo isto smo godiste
xoxoxooxxo :****


x Komentari [16] x