četvrtak, 11.09.2008.
   Prvi dan san bila u Zoo. Drugi dan gledala ljudski Zoo u La Rambli,glavna ulica Barcelone. Na vrhu ulice su postavljene betonske klupice,onako poredane u polukrug ,svaka klupa za jednu osobu. Uletim u prvu slasticarnicu,vidim izlaze ljudi s plasticnim casama u ruci,ocito neko osvjezavajuce pice. Ocu i ja jedno. Pitam sta je to,kaze teta za sankom,nesto domace,otvara kazan,unutra mliko u boji vanilije. Ok dajte jednu. Malu ili veliku? Veliku naravno,dehidrirala sam. Gurnem slamku u sredinu,odem nac slobodnu klupicu i sednen. Srk....mmmm neko mliko,hladno,malo neobican okus,ali dobro. Citam na casi.......ako se dobro sicam pisalo je Torrones. Pokusavam desifrirat sta bi to moglo bit. Toro bi moga bit bik,a torrones bikovo mliko. Ako je to to,znaci pila san bikovo mliko. Zapravo ne bikovo nego od bikice. Bikovi jos ne daju takvu vrstu mlika. Iz organa koji nije u paru daju nesto slicne boje. Namistila san se u klupicu.Livo do mene neki stari spanjolac,do njega japanac s objektivom od po metra,do njega beskucnica sa svojon kesicom i borsom u koju nosi sve svoje. Tanki vratic,oteceni obrazi od alkohola,crne puti izgorene i istrosene zivoton.Noge u slapama natecene,rane samo sta ne pocnu pustat krv i pogled na starog spanjolca koji joj je nesto govorija. Gledala ga je onako.......milo nekako,kao da se zahvaljuje na ricima,trenutak normalnog u njenom zivotu,mozda neka lipa prica,a njoj u ocima nada......nisam je slikala,bilo mi zao remetit taj trenutak......samo sam je gledala...... Otisla sam do glavnog trga,nasla misto u ladu i sila na zidic. Izbrojila san 15 beskucnika na trgu. Pise u vodicu da ih trenutno tamo zivi 25. Stalni stanovnici. Beskucnici s adresom. Klupa kod fontane,istok ,treca s liva. Na trgu stalna guzva, prometna guzva, ducani s markama. Hard rock caffe. Mogla bi popit kavu,ali tamo nije bilo mista. Odem do susjednog caffea. Metalne stolice i stolovi, zbijeni,jedva mozes proc. Nasla stol i cekam,cekam........pod pun papira,najlon kesa,lisca.....napokon stize konobar,ali yok,ne mos dobit kavu,triba poc unutra,narucit,platit,dobijes svoju tacnu i onda mozes poc vanka sist,ako jos ima mista,ako nema,cekaj s tacnom u ruci ili odustani. Imala san sricu i uspila nac jedan stol,zapela za stup u prolazu,zatresla se tacna i ode po kave. Kava i sok od narance 35 kn. Ima li ovoga kod nas? Nema. Vrucina i sparina su bile nesnosne pa san hlad potrazila u robnoj kuci.  Izdale su me noge i iscrpila vrucina pa san se ukrcala u bus broj 64 i put Barcelonete, dio Barcelone di je luka ,marina i gradska plaza. Autobusi su na bio gorivo, udobni, rashladjeni i jeftini. Euro i trideset centi i vozi se koliko oces. Prolaze svakih deset minuta i nikad nisu prekrcani,uvik ima mista za sest. Postoje i mista di mozete uzet biciklu, besplatno, odvest se do svog odredista i ostavit biciklu na misto predvidjeno za to. Nisan vozila biciklu ima 30 godina,bolje da se ne sramotin,sta je sigurno sigurno je. Ima li toga kod nas? Nema. Vratila san se u surovu stvarnost skvera. Ovde vlada kaos. Cekaju se isporuceni djelovi, radi se punom parom,a jos se ne vidi izlaz odavde. Trebali bi,kao,u nedilju otic za Valenciu pokupit putnike i nastavit cruise. Spanjolci su malo fjakasti, bice ka i nas svit kad upece. Pogotovo u skverskom limu. Bude li se ovako radilo ne znam koju nedilju cemo isplovit.   Spojeni smo na vanjski generator i sad ima ventilacije i klime. Napokon se moze spavat ljudski. Sva srica da je riknija brodski telefonski sistem pa ni telefon vise ne zvrnda po noci. Svaku uru neka hitna situacija. Tu i tamo krizni stab zasjeda i u nasu kabinu.  Mogu van rec da san upotpunila svoje znanje o pomocnim motorima, glavnim motorima, turbinama, znam koje motore nikako ne valja kupovat,s kojim agentima ne valja radit, ko se okoristija situacijom i stavija lovu u djep, ko je s kim isa na veceru......eeeee to vec puno govori, jasnije je ko je veca zvjerka u igri. |
