ponedjeljak, 21.07.2008.
Dubrovnik,Popaj,Severina i Mare
|
S ovim novim Popajevim poslom nikad se ne zna kad je povratak na posal hitan,zato triba bit spreman i na malo zrtve pa put juga na prvi raspolozivi let prema .........  Trazila sam pogledom "nevidljivi most". Stvarno smo jedinstveni. Jos niko nema takav most. Mislila sam da ce se i od Sestanovca mozda ukazat "nevidljivi autoput" do Ploca,ali jos ga nisu zavrsili. Zato je put prema jugu jos uvik avantura za koju nikad ne znate koliko ce trajat. Uskoro ce nam dilit na naplatnim kucicama naocale s nacrtanim mostom i autoputem.  Napokon aerodrom. Koji mu se filmich sad vrti u glavi???  Necu vam rec s kim je putovala i di,nisan je pitala za dopustenje pa ne bi bija red   Nakon sta su Popaj i Severina odletili istim avionom srela sam se s nasom blogericom Marom. Zato je, izmedju ostalog, dobro poznavat blogere sirom lijepe nase,uvik imas s kim popit kavu. Bilo je tu i vise od kave. Odvela me zena put Brgata, pogled auuuuu.  Razgledale smo prvo di cemo se druzit kad bude zima ,dobra spiza uz kamin. Mljac.   Na ovi sparni dan bolje je sidit pod hladom hrasta.  Pridruzija nam se i vlasnik restorana,Marin sin. Ostala sam duze od planiranog, jer steta je propustit dobro druzenje i spizu. Vrag odnija i prishu, mozda niknu i nevidljivi most i cesta dok krenem pa cu brze doma.  Nas dvi volimo ness od cokolade i nije nan bilo tesko odvozit jos par kilometara do Marine kuce i popit je u miru s pogledom na :   Sad san vec tribala bit doma po planu puta,ali nije steta. Je da san vidila bijele miseve po cesti ,ali umor je sladak,a vrimena za odmor ce bit.  Fala Mare ! |
