srijeda, 16.04.2008.
Olalaaaaaa
|
Mislila san da cu u ovo vrime vec lagano brodit Mediteranom....ali shipak. Francuska je ovo. Spiza dobra,ljudi lezerni,nasmijani.......ali tako i rade. Strajka im se svako malo. Taman kad je tribalo pocet punit dok s morem,oni odlucili malo strajkat. Sad cekamo,ne znamo do kad. Ako se ne iskobeljamo odavde do jutra,ceka nas novi strajk. Ribara. Oni ce malo zablokirat luku,a mi cemo pizdit s palube  Radnicka prava,ribarska prava.......a di su moja prava da odbrodin do Barcelone ha????  Mozemo mi pricat sta ocemo o nama i nasim ljudima,firmama,ali istina je da se kod nas ovo ne bi dogodilo. Osin toga ovde smo vec pet dana duze od planiranog. Ono radi cega smo dosli u dok je napravljeno tek jucer. Mene lagano vata panika,tila bi poc cha. Panika od dijete. Jer nakon ovoliko spize i vina sirin se u svim smjerovima. A kad smo kod vina...olalalaaa...sva im valjaju. Valjala san se i ja sinoc od vina. Bili smo opet do Chez Etien,predjelo bilo malo zesce pa san iskapila prvu casu crnog ka vodu. Posli toga me valjalo ka u lionskom zaljevu. U zatvorenim prostorima nema pusenja. Dok smo cekali desert,izasla san bokun na ariju povuc koji dim. Prvo san se provukla medju stolove...olalalaa...jedva. Onda san se stropostala na prag od susidne kuce,sila i zapalila. Ajme lipe friske arije. A tek ledeni prag,ma mi ni to nije pomoglo da se otriznin. Pogledan malo okolo,znan da smo u cetvrti di zive uglavnom arapi,a oko mene lica malo tamnije puti,ali u stanju slicno mome. Svi smo isti kad smo jel....olalala....bez obzira na boju koze. Gledan ja njih,gledaju oni mene.......vec me straj uvatija pa san se odgegala u visokin takima prema vratima restorana,polako,ko smi brze. Da san brze zavrsila bi kome u krilo ili u bijelo roblje. Posli deserta na brod,a brod pun skala,nasa kabina na osmu kuvertu. Na brodu se sad radi dan i noc,minjaju se tapeti,sve puno radnika u cucecem polozaju,nanose sloj lipila......zamalo san se zalipila za skalu,umisto tapeta. Sva srica Popaj ima dobre reflekse,ali sta ce mislit o zeni njegovoj...olalala. Mozda me zato danas gledaju onako malo iskosa  Iden sad na casicu vina,grlo mi se osusilo od pisanja. A vama ostavljan par slika kako brod izgleda u suhom doku. I malu Vanju,slikala san je da moze materi poslat sliku u Honduras. Ima samo 20 godina. Doma je ceka 6 sestara i 2 brata. Sama u ovoj djungli,radi 16 uri na dan.........sitila san se svog diteta... Nadan se da nikad nece morat ovako.     |
