Dobro...mogu misliti na što ste pomislili kada ste pročitali naslov-to mi je i bio cilj:).Al stvarno nevin sam.Mnogi od vas tvrde da sam ih zaboravio,ili sl.-nitko nije pomislio da me možda Ruža,moja draga mati,demulirala.Blago Ruži sa vama.Eto situacija u kući se malo promijenila.Otkada RADIM U HOTELU SA 4 ZVIJEZDICEi plaćam njezine račune-najbolji sam.Mal,mal čuješ:Sine jesi umoran-idi spavat-To mi nije rekla tijekom mog čitavog teškog,demulirajućeg života.Jaoj šta lova učini od ljudi.Jadan ja kada-ako,više kada-dobijem otkaz-izbacit će me iz kuće od muke,ili ću ja pobjeći radi osobne zaštite.Jaoj mnogo se toga desilo,otkada se nisam javljo.Narode moj-nemam vremena.Kako radim samo noćne nisam u stanju da idem na internet,odem samo malo-baci oko i to je to.Imam dosta posla,a u suprotnom me boli glava.
Ali eto,paltio sam telefon,još malo će nam ga ukljčiti-mislim telefon,pa ću od kuće moći na net.Što znači da vam obećavam da ću od sada pisati makar 2 posta tjedno.Ruže mi.

Eto,pa da krenem.

Znate li da je blizu 14 godina otkada je umro moj istoimeni pas.14 godina.Umro mi je-kao što znate na rukama-u nepunoj godini svoga udisanja ovoga prljavoga zraka što kruži oko nas.On je sada negjde u nebesima.Nije više mali.Sada je odrastao čoek i sigurni vija neke kujice okolo.Blago njemu-ima nešto što ja nemam.Mir.Al neće ga ni on imati kada mu se Ruža pridruži.Ah,kaki sam ja baksuz-ja i on ćemo zajedno čekati Ružu,jedino mi preostaje nada da ćemo biti smješteni u različitim levelima.Al Ruža bi i vragu pobjegla,kada bi joj se iz raja zamjerio.Štaš,takav je život.Ali eto duboko se nadam da me moj Žućo nije zaboravio i da kada god vidi neku sltku kojicu koja maše repom pomisli-joj gazda da si sada vamo da vidiš ovo.Bog ga blagoslovio.

E,viđem na blogovima večinom vlada afera EP-a.Netko je ljut što smo izgubili protiv Rusa,a mene peče savjest.
Da vam dočaram:
Saznali naši rukometaši da radim u Lav-u,i odlučili doći da me vide.I tako izašo ja njima u susret koji je imao kobne posljedice.Zaboravih na snagu svojih mišića,i rukovah se sa njima.I šta bi,Šola nije mogao braniti kako treba jer je imao bolove,Đomba nije mogao više nego što je jer se čudio..i tako...reko sam da kada idući put budu dolazili...što dalje.Pa evo par slikica-da vam dočaram.Nije da se hvalim,već rekli oni mene da objavim slike radi ispričnica,pa evo ih:


-Slika sa najpoželjnijim neženidbenim dečkom u Hrvatskoj.S desne strane je Mirza Đomba.


-Ja i Šola-kojega je skupo koštalo rukovanje samnom...


i još jedna:Balić u neizvjesnom zagrljaju jednog pametnog i nadarenog dečka....

Eto,to je to što sam stigo to sam istipko-sada ode kući spavat-čujemo se uskoro-UŽIVAJTE!!!