Patnje mladog... whatever

Nisam bio na netu tri dana. Upravo mi prifalilo. Neki dan je bilo ono nevrijeme i u mene je odmah stupilo na snagu mjere protiv poplava- kompjuter se gasi, išteka se iz zida (iako postoji sklopka na produžnom ali provaj ti nešto njima dokazat) i iščupa se telefonski kabel. Jučer se nisam uspio dočepati kompjutera (jedan kompjuter na nas 5- uz to u sestrinoj sobi koja je jedina prostorija u kući (osim banja) koja ima kljuć). Umalo lila krv. Ali ništa, ništa me nije pripremilo na shit of the week koje mi je jutros priredio kolega milat pripremio jutros. Nakon što smo se našli na kahvi rano izvanzora (oko 9:30) priopčio mi je da jedna određena kolegica (koju sam btw. vidio možda 2-3 puta u životu)
u nedostatku ljepšeg izraza, sere o meni uokolo po faxu. Da me ženska zna, ma da je barem jednom vodila iti jedan inteligentan razgovor samnom (iako sam čuo da je to praktički nemoguće), ma kvragu da je barem jednom PRIČALA samnom, razumio bih. Ovako... Nikad mi nije bilo jasno zašto ljudi blate druge ljude koje jedva i poznaju. Doduše, meni su neke stvari rekli o njoj (nešto zafrkancije, nešto istine ali neću ulaziti u to) ali ja nisam to širio dalje. Zašto?
Kao prvo- žensku ne znam. Ne znam jesmo li razmijenili više od tri rijeći otkako se, amo reći, poznajemo.
Kao drugo- ja to inače ne radim. Da ću ja pričati okolo da se Bara jebavala okolo sa svim profesorima s godine (Bara je izmišljen lik) zato jer mi je to rekla od sestrinepriljateljicerodicaušestomkoljenu koja je to saznala od i tako u nedogled- ne ja nisam taj.
Kao treće- zabolime kurac. Ona meni ništa u životu ništa ne predstavlja. Ja neću tošiti svoj dah da bi se bavio takvom nekom sitnicom kao što je njen život- još da joj ga izmišljam...
No kako god. Kao što naslov kaže: život teće dalje...


PS. Ako mi se bude dalo možda stavim mali dio romana oko kojeg se zajebavam... Malo da me ispljuvate :-))