ništa ne fali ribljim štapićima

Nešto sam lijena u zadnje vrijeme, pa puno ne pišem. Ali zato se možete još više veseliti novom tekstu :)

Pitate se kakva je ovo glupa rečenica u naslovu.
Ovako; moj tata obožava morsku hranu i često znamo jesti ribe, sipice, kozice... šta se god nađe a da je friško.. često jedemo i neka nedefinirana morska stvorenja.. da se razumije, nemam korijene morske.

Volim takav tip hrane, ne mogu lagati..
Ali kada nešto jedete jako često zna vam i dosaditi..
Kao mala oduvijek sam razmišljala o ribljim štapićima kao o najpoželjnijoj i najzabranjenijoj hrani na planeti.. i zato me uvijek grijala pomisao da bi mogla okusiti jedan čaroban narančasto hrskavi štapić.. uz salatu od krumpira..

Nisam okusila takav štapić valjda 10 godina. Možda od straha da tata ne sazna.
Moja baka mi je u jednom druženju rekla da ona jako voli te štapiće.. i da ih je nekoć znala jesti... i tu je meni sinulo da bi u sljedećem posjetu mogli peći štapiće.
To se i desilo prošlu nedjelju...

Bili su fenomenalni. Novi a stari, zaboravljeni okus.. probudio je u meni malog pustolova. Možda je čudno to moje malo sitno zadovoljstvo. I bakino. Ali taj dan ću dugo pamtiti.