hy everybody
hm,odmah na početku da kažem zašto sam uopće napravila ovaj blog.e pa vidite,ja baš nisam tip koji lako priča o onome što osjeća.posebno prema jednom tipu koji mi je već neko vrijeme u srcu i mislima.
i htjela sam to napisat,a šta je bolje za to nego blog????
e ovak,on se zove danijel,ide sa mnom u razred i svidja mi se već 3-4 mjeseca.i sinoc sam bila vani sa frendicama i nekak sam bila skroz sretna,obukla sam bila minicu,i jednu super majicu koja mi poprilično dobro stoji i svidjalo mi se kak mi stoji,i sve je bilo super.i onda sam ga ugledala i bile smo stale nešto s njima,popričale,a on me nije ni pogledao,mislim nisam očekivala da će me zagrlit ili nešto slično,al me je mogao pozdravit ili bar pogledat,i moje je raspoloženje palo na nulu.
mrzim što mi to radi,mrzim što mi je uspio upropastiti večer!!!!!!!
ali svaki put kad ga vidim van škole to mi uradi!
|