Šta želi Liga Spartakovaca?
Pre nego krene novi post ovaj put je to tekst Roze Luksemburg, hoću da kažem da su svi fašisti i saradnici okupatora iz Drugog svetskog rata, četnici, ustaše, domobrani, ljotićevci, nedićevci kao i danasnji nacisti i naci skiinsi i ostala bagra nepoželjni na ovom blogu. Idite u kurac!
Drugovi i drugarice levičari i antifašisti mogu slobodno doći i pisati komentare na blogu pa i preuzimati tekstove ukoliko to hoće.
Roza Luksemburg
Šta želi Liga Spartakovaca?
Devetog novembra radnici i vojnici su smrskali stari Nemački režim. Pruska sabljaška manija za svetsku prevlast je krvarila do smrti na bojištima Francuske. Banda kriminalaca koji su zapalili svetski požar i doveli Nemačku u okean krvi su stigli na kraj svog užeta. Narod - izdavan godinama, koji je zaboravio kulturu, čast i čovečnost u službi Moloha, spreman na svako užasno delo - se probudio iz svoje četvorogodišnje paralize samo da bi stao pred ambis.
Devetog novembra Nemački proletarijat se digao da zbaci sramni jaram. Hoenzolerni su oterani; izabrani su radnička i vojnicka veća.
Ali Hohenzolerni su bili ništa više nego prethodnica imperijalističke buržoazije i Junkera. Klasna vladavina buržoazije je stvarni kriminalac odgovoran za Svetski Rat, kako u Nemačkoj tako i u Francuskoj, u Rusiji kao i Engleskoj, u Evropi kao i Americi. Kapitalisti svih nacija su stvarni podstrekači masovnog ubijanja. Međunarodni kapital je nezasiti bog Baal, u čiju čeljust su bačeni milioni ljudskih žrtava.
Svetski Rat pred društvo stavlja izbor: ili nastavak kapitalizma, novi ratovi i neizbežan pad u haos, ili ukidanje kapitalističke eksploatacije.
Sa krajem svetskog rata klasna vladavina buržoazije je izgubila svoje pravo na postojanje. Više nije u stanju da vodi društvo iz strašnog ekonomskog kolapsa koga je ostavila za sobom imperijalistička orgija. Sredstva za proizvodnju su uništavana na monstrouznom nivou. Milioni sposobnih radnika, najbolji i najjaci sinovi radnicke klase, poklani. Cekajuci povratak preživjelih stoji zlobna mizerija nezaposlenosti. Glad i bolest prete da saseku snagu ljudi u korenu. Finansijki bankrot države, zbog monstrouznih tereta ratnog duga, je neizbežan.
Iz ove krvave konfuzije, ovog zjapeceg abisa, nema pomoci, nema bežanja, nema spasa pored socijalizma. Samo revolucija svetskog proletarijata može doneti red u ovaj haos, može doneti zaposlenje i hleb za sve, može okoncati uzajamni pokolj naroda, može uspostaviti mir, slobodu, stvarnu kulturu ovom izmucenom covecanstvu. Dole sa najamnim sistemom! To je slogan ovog casa! Umesto najamnog rada i klasne vladavine mora postojati kolektivni rad. Sredstva za proizvodnju moraju prestati da budu monopol singularne klase; moraju postati zajednicko vlasništvo svih. Ne više eksploatisanih i eksploatatora! Planska proizvodnja i distribucija proizvoda u zajednickom interesu. Ukidanje ne samo savremenog nacina proizvodnje, nego i savremene trgovine, obicne prevare.
Umesto poslodavaca i njihovih najamnih robova, slobodni radni drugovi! Rad kao nicija tortura, nego svacija obaveza! Covecan i castan život za sve što obave svoju društvenu obavezu. Glad ne više prokletstvo rada, nego bic nerada!
Samo su u takvom društvu nacionalna mržnja i služenje iskorenjeni. Samo kad takvo društvo postane stvarnost Zemja nece biti uflekana ubistvom. Samo tad može se reci: ovaj rat je bio poslednji.
U ovom casu socijalizam je jedini spas za covecanstvo. Reci Komunistickog Manifesta sjaje kao goreci menetekel nad raspadajucim bastionima kapitalistickog društva:
Socijalizam ili varvarstvo!
II
Uspostavljanje socijalistickog društvenog uredenja je najveci zadatak koji je ikada spao na klasu i revoluciju u istoriji sveta. Ovaj zadatak zahteva kompletnu transformaciju države i kompletno zbacivanje ekonomskih i društvenih temelja društva.
Ova transformacija i zbacivanje ne mogu biti dekretovani od strane nekakvog biroa, komiteta ili parlamenta. Mogu biti zapoceti samo od strane samih masa.
U svim prethodnim revolucijama mala manjina ljudi je vodila revolucionarnu borbu, dala joj cilj i direkciju, i koristila mase samo kao instrument za izvršavanje svojih interesa, interesa manjine, skroz do pobede. Socijalisticka revolucija je prva koja je u interesu velike vecine i može biti dovedena do pobede samo od strane velike vecine samog radnog sveta.
Proleterska masa mora uraditi više od jasnog iznošenja svojih ciljeva i direkcije u revoluciji. Ona mora licno, svojom aktivnošcu, doneti socijalizam korak po korak u život.
Esencija socijalstickog društva se sastoji iz cinjenice da velika radna masa prestaje biti dominirana masa, nego naprotiv, sama stvara svoj celi politicki i ekonomski život i daje tom životu svestan, slobodan i autonoman pravac.
Od najvišeg vrha države do najmanje opštine, proleterska masa more zameniti nasledene organe buržoaske klasne vlasti - veca, parlamente i gradske sazive - sa svojim klasnim organima - sa radnickim i vojnickim koncilima. Mora zauzeti sve stanice, nadgledati sve funkcije, izmeriti sve javne potrebe prema standardu svojih klasnih interesa u svrhu socijalizma. Samo kroz konstantan, vitalan i uzajaman odnos izmedu masa naroda i njenih organa, radnickih i vojnickih koncila, aktivnost naroda može ispuniti državu socijalistickim duhom.
Ekonomski prevrat, takode, može biti ostvaren samo ako je proces izvršen kroz akciju proleterske mase. Goli dekreti socijalizacije od strane najviših revolucionarnih vlasti su sami po sebi prazne fraze. Samo radnicka klasa kroz svoju aktivnost može oživeti rec. Radnici mogu uspostaviti kontrolu nad proizvodnjom, a vremenom i stvarnu moc, sredstvima uporne borbe sa kapitalom, rukom do ruke, na svakom radnom mestu, sa direktnim masovnim pritiskom, sa štrajkovima i sa stvaranjem svojih parlamentarnih reprezentativnih organa.
Od mrtvih mašina postavljenih na to mesto u proizvodnji od strane kapitala, proleterske mase moraju da nauce da se transformišu u slobodne i nazavisne direktore procesa. Moraju da steknu osjecaj odgovornosti prikladne aktivnim clanovima kolektiva koji sam poseduje celo društveno bogatstvo. Moraju da razviju industrijalizam bez kapitalistickog bica, najvecu produktivnost bez cuvara robova, disciplinu bez jarma i red bez autoriteta. Najviši idealizam u svrhu kolektiva, najstriktniju samodisciplinu i najjasniji javni duh masa su moralne osnove socijalistickog društva, kao što su glupost, egoizam i korupcija moralne osnove kapitalistickog društva.
Sve ove socijalisticke gradanske vrline, zajedno sa znanjem i veštinama nužnim za upravljanje socijalistickim preduzecima mogu se steci samo kroz sopstvenu aktivnost i njihovo iskustvo.
Socijalizacija društva se može postici samo kroz upornu borbu radnicke mase uz celi front, na svim tackama gde se najam i kapital, narod i buržoaska vlast gledaju oci u oci. Emancipacija radnicke klase mora biti rad samo cele radnicke klase.
III
Tokom buržoaskih revolucija, krvoprolice, teror i politicka ubistva su bili nezamenjivo oružje u rukama klasa u usponu.
Proleterska revolucija ne treba teror za svoje ciljeve; ona mrzi i prezire ubijanje. Ne treba ova oružja jer se ne bori protiv individua nego protiv institucija, jer ne ulazi u arenu sa naivnim iluzijama cije razocarenje ce želeti da osveti. Ona nije ocajnicki pokušaj manjine da prisilno izgradi svet prema svome idealu, nego akcija masivnih miliona ljudi cija je sudbina ispuniti istorijsku misiju i pretvoriti istorijsku nužnost u stvarnost.
Cista je ludost verovati da ce kapitalisti svojevoljno poslušati socijalisticku presudu parlamenta ili nacionalnog saziva, da ce se odreci svojine, profita i prava na eksploataciju. Sve vladajuce klase su se borile do kraja sa neumornom energijom da bi sacuvale svoje privilegije. Rimski patriciji i srednjovekovni feudalni baroni, engleski kavaliri i americki trgovci robljem, vlaški boljari i lionski fabrikanti svile - svi su prolivali reke krvi, svi su marširali preko leševa, ubijali i palili, pokretali gradanske ratove i izdaje u svrhu odbrane svojih privilegija i moci.
Imperijalisticka kapitalisticka klasa, kao zadnji potomak kaste eksploatatora, nadmašuje sve svoje prethodnike u brutalnosti, u otvorenom cinizmu i izdaji. Brani svoje najsvetije, svoj profit i privilegiju na eksploataciju, zubima i noktima, sa metodama hladnog zla koje je demonstrirala svetu u celoj istoriji kolonijalne politike i u skorom svetskom ratu. Mobilisace i raj i pakao protiv proletarijata. Mobilisace seljake protiv grada, nazadne slojeve radnicke klase protiv socijalisticke avangarde; koristice oficire za pokretanje zverstva; pokušace paralizovati svaku socijalisticku meru sa hiljadama mera pasivnog otpora; izazvace ishod Vendea na revoluciju; pozvace spoljnog neprijatelja, ubistvena oružja Klemenzua, Lojda Džordža i Vilsona u zemlju da se spasi - radije ce pretvorice zemlju u zadimljenu gomilu otpada nego odreci se najamnog robovlasništva.
Sav otpor mora biti slomljen korak po korak, sa gvozdenom pesnicom i nemilosrdnom energijom. Na nasilje buržoaske kontrarevolucije mora biti odgovoreno nasiljem proletarijata. Protiv napada, insinuacije i glasina buržoazije mora stajati nesavitljiva jasnoca svrhe, budnost i uvek spremna aktivnost proleterske mase. Protiv svih pretecih opasnosti kontrarevolucije - naoružavanje naroda i razoružavanje radnicke klase. Protiv parlamentarnih obstrukcionih manevara buržoazije - aktivna organizacija masa radnika i vojnika. Protiv sveprisutnosti hiljada sredstava moci buržoaskog društva - koncentrisana, kompaktna i potpuno razvijena moc radnicke klase. Samo solidan front celog nemackog proletarijata, južnih Nemaca sa severnim Nemcima, urbani i ruralni, radnici sa vojnicima, i živa, produhovljena identifikacija nemacke revolucije sa Internacionalom, ekstenzija nemacke revolucije u revoluciju svetskog proletarijata može kreirati granitni temelj na kome se gradevina buducnosti može izgraditi.
Borba za socijalizam je najveci gradanski rat u svetskoj istoriji, i proleterska revolucija mora podvesti nužna oružja za ovaj gradanski rat; mora da nauci da ih koristi - da se bori i da pobedi.
Takvo naoružavanje cvrste mase radnog sveta sa celom politickom moci za zadatke revolucije - to je diktatura proletarijata i stoga stvarna demokratija. Nigde najamni rob ne sedi pored kapitaliste, ruralni proleter pored Junkera u varljivoj jednakosti da ude u parlamentarnu debatu oko pitanja života i smrti, nego gde milionska proleterska masa uzme celokupnu moc države u njenoj žuljevitoj pesnici, kao bog Tor njegov malj, da smrska glavu vladajucih klasa - samo je to demokratija, samo to nije izdaja naroda.
Da bi omogucila proletarijatu da obavi ove zadatke, Liga Spartakovaca zahteva:
I. Kao neposredne mere za zaštitu revolucije:
1. Razoružavanje celokupne policije, svih oficira i neproleterskih vojnika; razoružavanje svih clanova vladajucih klasa.
2. Konfiskacija oružja i zaliha municije kao i fabrika naoružanja od strane radnickih i vojnickih koncila.
3. Naoružavanje celokupne muške proleterske populacije kao radnicke milicije. Osnivanje Crvene Garde proletera kao aktivnog sastava milicije radi konstantne zaštite Revolucije od kontra-revolucionarnih napada i subverzija.
4. Ukidanje komandnog autoriteta oficira. Zamena vojne kadrovske discipline dobrovoljnom disciplinom vojnika. Izbori svih oficira od strane njihovih jedinica, sa pravom neposredne smenjivosti u svako doba.
5. Izbacivanje svih oficira kapitulacionista iz vojnickih koncila.
6. Zamena svih politickih organa i vlasti bivšeg režima delegatima radnickih i vojnickih koncila.
7. Uspostavljanje revolucionarnog tribunala radi sudenja glavnim kriminalcima odgovornim za pocetak i nastavak rata, Hohenzolernima, Ludendorfu, Hindenburgu, Tripicu i njihovim saradnicima, zajedno sa svim konspitatorima kontrarevolucije.
8. Neposredna konfiskacija celokupnih zaliha hrane radi prehrane naroda.
II. U politickoj i društvenoj sferi:
1. Ukidanje svih pokrajina; uspostavljanje ujedinjene Nemacke Socijalisticke Republike.
2. Eliminacija svih parlamenata i municipalnih koncila, i preuzimanje njihovih funkcija od strane radnickih i vojnickih koncila, i njihovih komiteta i organa.
3. Izbori radnickih koncila u celoj Nemackoj od strane celokupne punoljetne radnicke populacije oba pola, u gradu i na selu, prema preduzecima, kao i vojnickih koncila od strane njihovih trupa (oficiri i kapitulacionisti iskljuceni). Pravo radnika i vojnika da opozovu svoje predstavnike u svako doba.
4. Izbor delegata radnickih i vojnickih koncila u celoj zemlji za centralni koncil radnickih i vojnickih koncila, koji bi izabrao izvršni koncil kao najviši organ zakonodavne i izvršne vlasti.
5. Sastanci centralnog koncila privremeno bar svaka tri meseca - sa izborom novih delegata svaki put - da bi se održala konstantna kontrola nad aktivnostima izvršnog koncila, i da se stvori aktivna identifikacija izmedu masa radnickih i vojnickih koncila i zamjene njihovih predstavnika u centralnom koncilu, ako ovi ne bi radili u interesu njihovih izbornika. Pravo izvršnog koncila da postavi i smeni narodne komesare kao i centralne nacionalne vlasti i zvanicnike.
6. Ukidanje svih razlika u cinu, svih redova i titula. Kompletna pravna i socijalna jednakost polova.
7. Radikalno socijalno zakonodavstvo. Skracivanje radnog dana radi kontrole nezaposlenosti i u obziru fizicke iscrpljenosti radnicke klase zbog svetskog rata. Maksimum radni dan od šest sati.
8. Neposredna osnovna transformacija prehrambenog, infrastrukturalnog, zdravstvenog i prosvetnog sistema u duhu i znacenju proleterske revolucije.
III. Neposredni ekonomski zahtevi:
1. Konfiskacija celokupnog dinastickog bogatstva i prihoda za kolektiv.
2. Brisanje državnih i javnih dugova zajedno sa celim ratnim dugom, osim suma odredenog nivoa koje bi odredio centralni koncil radnickih i vojnickoh koncila.
3. Eksproprijacija zemlje svih velikih i srednjih preduzece; formacija socijalistickih agrikulturalnih preduzeca pod jedinstvenom centralnom direkcijom u celoj naciji. Mali seljacki posedi ostaju na usluzi njihovih korisnika dok se ovi ne bi dobrovoljno prikljucili socijalistickim kolektivima.
4. Eksproprijacija od strane Republike koncila svih banaka, rudnika, topionica zajedno sa svim velikim preduzecima industrije i trgovine.
5. Konfiskacija sveg bogatstva preko nivoa odredenog od strane Republike koncila.
7. Izbori svih koncila preduzeca u preduzecima koji, u koordinaciji sa radnickim koncilima, imaju zadatak uredivanja unutrašnjih poslova preduzeca, regulisanja uslova rada, kontrole proizvodnje i preuzimanja direkcije u preduzecima.
8. Uspostavljanje centralne štrajk-komisije koja ce, u konstantnoj saradnji sa koncilima preduzeca, širiti štrajkacki pokret od ovog trenutka kroz celu naciju sa ujedinjenim vodstvom, socijalistickom direkcijom i najjacom podrškom politicke moci radnickih i vojnickih koncila.
IV. Internacionalni zadaci:
Neposredno uspostavljanje veza sa bratskim partijama u drugim zemljama da bi se socijalisticka revolucija stavila na medunarodni put i da bi se izgradio i ocuvao mir sredstvima internacionalnog bratstva i revolucionarnog ustanka svetskog proletarijata.
V. To želi Liga Spartakovaca:
I zato što to želi, zato što je glas upozorenja, urgentnosti, zato što je socijalisticka svest Revolucije, mrze je, proganjaju i ocrnjuju svi otvoreni i tajni neprijatelji revolucije i proletarijata.
Raspnite je! Vicu kapitalisti, drhteci za svoje sefove.
Raspnite je! Vicu sitni buržuji, oficiri, anti-Semiti, lakeji buržoaske štampe, drhteci za svoje otpatke pod klasnom vladavinom buržoazije.
Raspnite je! Vicu Šejdemani, koji, kao Juda, su prodali radnike buržoaziji i drhte za svoje srebrenjake.
Raspnite je! Ponavljaju kao eho prevareni, izdani, i iskorišteni slojevi radnicke klase i vojske koji ne znaju da besom protiv Lige Spartakovaca besne protiv svoje krvi i mesa.
U njihovoj mržnji i ocrnjivanju Lige Spartakovaca, svi kontra-revolucionari, svi neprijatelji naroda, i svi anti-socijalisti, svi dvomisleni, mracni i necisti elementi su ujedinjeni. To je dokaz da srce Revolucije kuca unutar Lige Spartakovaca, i da buducnost pripada njoj.
Liga Spartakovaca nije partija koja želi da se uzdigne na vlast nad masama radnika ili kroz njih.
Liga Spartakovaca je samo najsvesniji, najsvrsniji deo proletarijata, koji upucuje celu široku masu radnicke klase prema njenom istorijskom zadatku na svakom koraku, što predstavlja na svakom pojedinom stadiju Revolucije krajnji socijalisticki cilj, i u svim nacionalnim pitanjima interes svetske proleterske revolucije.
Liga Spartakovaca odbija da ucestvuje u vlasti sa lakejima buržoazije, sa Šejdeman-Ebertima, zato što u toj kolaboraciji vidi izdaju fundamenata socijalizma, jacanje kontra-revolucije i slabljenje Revolucije.
Liga Spartakovaca ce takode odbiti da ude u vlast zato što ce Šejdeman-Ebert bankrotirati a nezavisni, kolaboracijom sa njima, u slepoj su ulici.
Liga Spartakovaca nikada nece uzeti vlast osim kao odgovor na cist, nedvosmislen zahtev velike vecine proleterske mase u Nemackoj, i nikad osim svesnom afirmacijom proletarijata u našim videnjima, ciljevima i metodama borbe Lige Spartakovaca.
Proleterska revolucija može dostici punu jasnocu i zrelost samo po stadijima, korak po korak, na putu Golgote u svojim gorkim iskustvima u borbi kroz poraze i pobede.
Pobeda Lige Spartakovaca ne dolazi kao pocetak, vec kao kraj Revolucije: identicna sa pobedom velike milionske mase socijalistickog proletarijata.
Proleteru, ustani! U borbu! Imaš svet da osvojiš i svet da pobediš. U ovoj finalnoj klasnoj borbi u svetskoj istoriji za najviše ciljeve covecanstva, naš slogan prema neprijatelju je: "Dlanove na oci i kolena na grudi!"
Prvi put objavljeno u "Die Rote Fahne", 1918
|
