srijeda, 21.06.2006.
a ono
dakle.
htjedoh ja pisati prije par dana, ali je moja seka uspila nekako *smočiti* tipkovnicu, tako da bi, kad bi stisnula *K*, na ekranu ispljunulo nešto tipa mklop. a tako je, morate priznati, teško pisati.
ali eto, sunce je posušilo našu tipkovnicu i ta minor accident nije imala posljedice na našu informatičku opremljenost pa tako ni na moje postanje.
rokovi plus +30 nisu dobitna kombinacija.
dva do uvjeta.
dvajst dana do mora.
ajme.
iman ganc novu rupicu na nosu. nešto šta ganjam već dvi godine.
radila, zaradila i napokon. tu je.
*fala Bogu dragom šta nisam alergična na sve ono na šta mogu bit alergična u ovo doba godine, pa ne šmrcan i ne kišem baš previše. al zalomi se.a prvih tjedan dana je mission imposible ispuhat nos bilo čim šta nije štapić za uši.*
i žensko navijanje.
*bar znam šta je ofsajd*
a uskoro ću i znat sve prvake kronološkim redom.
jupi.
i'm getting better on so many levels.
pa i pravi sam student postala pavši prvi ispit u životu.
jbg.
- 00:59 -
pljuni... (7) - ...pa prilipi - #
ponedjeljak, 05.06.2006.
what do you know, oh you don't know nothing
puklo me jučer...listala sam sve pizdarijice koje sam pisala u zadnje dvi godine. jedina poveznica svim mojim postovima je da su apsolutno bez koncepta. prema tome cijeli moj blog je koncept free.
puklo me jučer...htjela sam biti intelektualna. jer, svi se mi volimo bar ponekad pohvaliti, kao studiramo, kao buduća smo inteligencija ove zemlje, kao napravit ćemo nešto sa svojim životima nakon što nam se diploma nađe u ruci.
puklo me jučer...shvatila sam da sam se ulijenila. ne u smislu da ne radin ništa, jer to nije ništa novo, već u smislu da u slobodno vrime ne radim one stvari koje sam inače radila.
a imala sam u srednjoj školi viziju sebe kao malene provincijalke u velikom gradu (totalni klišej) koja će se vući po izložbama, ići povremeno u kazalište, skakutati po koncertima, ići u kino (jer ono u šibeniku ne radi još od stoljeća sedmog), nabavljati cedejove, čitat knjige...
izložbe? zadnja je bila negdje krajem 10 mjeseca – izložba novinarske fotografije.
mogla sam biti intelektualna i pisati o tome na svom blogu. biti kulturna i obrazovana. (kako to samo krasno zvuči)
kazalište? u 7 miseci otkako sam u zg-u u kazalištu sam bila puta dva. i obe su predstave bile krasne. (tu se mogu izvući na onu dobru staru – kvaliteta je važnija od kvantitete)
koncerti? e, ajde bar sam tu ispunila vlastita očekivanja i bila sam na hrpi genijalnih i manje genijalnih koncerata, ali mi nikad nije palo napamet da svoje dojmove podijelim na blogu.
knjige? nekako se poklopilo da za niti jednu klnju nisam imala volje, osim murakamija. murakami je car.
kino? ili filmovi općenito? tu sam autsajder totalni, priznajem. u kinu bila zadnji put na ice age 2. nije mi bija dobar. s obzirom na tko je smjestio crvenkapici. ozbiljni filmovi? a-a.
zašto sve ovo pišem? zato šta mi je genijalno pročitat dobar članak/recenziju o bilo kojoj od gore navedenih kategorija. i šta mi je palo na pamet da i ja to, kao buduća novinaraka, ne mogu, nego MORAM. i da bi bilo krasno da su moji zapisi koncipirani kao suvisli osvrti na događanja oko mene.
no oni su, kao što rekoh, koncept free.
ne znam...valjda su me moji dragi starci odgojili tako da razmišljam da postoji viši oblik zabave od subotnjeg pijanog izlaska (mada neman apsolutno ništa protiv, štoviše i dapače).
puklo me jučer...naljutila sam se na samu sebe. ne zato šta nisam savršeno pratila svoj plan za kuturno uzdizanje. naljutila sam se jer mi je uopće palo na pamet procjenjivati kvalitetu svog života i sebe kao osobe kroz sve neostvarene i zakašnjele ideje i planove.
prošlost ne mogu mijenjati, mogu budućnost, ali mogu brate i sadašnjost. odma sad!
*ali ja ću uvik ostati koncept free. jebiga*
- 21:26 -
pljuni... (10) - ...pa prilipi - #
četvrtak, 01.06.2006.
ja sam se u subotu kupala, a vama ko vam je kriv :P
Vikend – Šibenik.
Divno. Kupala sam se. I sunčala. I družila sa zanimljivim individuama.
I baš se puno smijala.
Kako i neću kad su neki ljudi vječna inspiracija.
Situacija no.1:
Mara i ja smo se dogovorile da ću ja prije nego odemo vani doć kod nje. I dođem ja u dogovoreno vrime, pozdravim ukućane, njena majka mi kaže da se ona sprema u wc-u. Ja sidnen na kauč, listam neke novine, čekam nju. Nakon 5 minuta ona par puta prozuji oko dnevnog boravka i onda nestane. Zvoni mi mobitel. «Mara doma» piše na displeju.
Javljam se.
- Di si ti više?, pita ona.
- U tvom dnevnom boravku, Maro.
Bilo je presmiješno. O presmiješno.
Savršena uvertira u savršenu večer.
Sve je bilo nekako lagano. Lagano smo pili. Lagano smo šetale. Lagano smo sretale ljude koje nisam vidila stoljećima. Lagano sam se i smrzla nakon dobre tri ure sidenja na dječjem igralištu.
Zaključaka večeri bilo je više. I sasvim su interni. I zato mi oprostite ako vam neće biti jasno baš sve, ali moram to ode zabilježiti. Bila bi blasfemija da ne zapišem.
- Planta rectum, planta carvus. ( Grow a butt, then grow a brain – na hrvatskom ne zvuči dobro. Falila nam je rič za «grow». «Uzgoji» ne zvuči dobro. * korigirana rečenica sličnija izvornom latinskom zvučala bi: alo rectum, alo cerebrum. ali u datom trenutku nismo imale olmajti internet.*)
- Nikad ne znaš kad će ti Sprite zatribat. A može bit gadno kad zatriba. Zato je korisno nositi ga sa sobon.
- Idemo na Kornate. Neko ima brod, a neko ima volje. Neko će vodit, neko će vozit, a neko će pizdit.
- «Čekaj, šta je sve bilo smišno....»
«Sve je bilo smišno.»
«Je, al ono.......nešto za nasmijat se.»
I mogla bi tako u nedogled.
Jedva se čekan vratit.
Ide me u zadnje vrime donošenje radikalnih odluka, stoga evo još jedna:
Učim ko manijak do 1.7. da dam sve ispite, 4.7. skačen na Franz Ferdinand i 5.7. se pakujem i letin doli «trčečim korakom poput Conana...»
evo slike, budite ljubomorni 
šibenik...
šepurina...
- 00:15 -
pljuni... (8) - ...pa prilipi - #
)