1.dio
Nostalgija… lagane slagalice koje se spajaju u savršenu sliku isprekidanu krvavim mrljama… hmmm sjećanja su se počela zaplitati… ne mogu se sjećati svega… drago mi je… povrijeđenosti… boli… mnoga raspadanja srca… poneka sastavljanja… gubljenje sebe… udarci… pokušaji… suze… najviše suze i «prijatelji»… njihov sjaj, njihovo svjetlucanje, njihovi životi, njihove pogreške… tako sam im se divila… dok nisam shvatila da taj sjaj ima debeli sloj prašine na sebi… snovi… noćne more… sve uzrokovano njima… mislim… lažni idoli rekla bih…mutno zlato… iskorištavanja… laganja… okrutna zezancija… fizičko nasilje… opet suze… pokušaj iznova… usamljene šetnje… želje za smrću… pretvaranja… savršena izvana, uništena iznutra… lažni osmijeh… novi «idoli»… ismijavanja… novi udarci… nikakva potpora… nove suze… shvaćala sam, ali si nisam htjela priznati… možda da sam tada rekla ne… možda bih sada bila duplo sretnija… utvare… sjenke noći… vrana… smrt… sve sam prošla… gotovo sve… loše…
2.dio
Drago mi je da sam shvatila… osmijeh je iskren… shvatila sam koji ustvari ljudi sjaje pravim zlatnim sjajem… shvatila sam da ljudi koji me uspiju svaki put nasmijati ma koliko ja bila tužna, ustvari sjaje, ma koliko čudni bili… znam da ma koliko ih ljudi mrzili, ako mi uspiju izvuči osmijeh na lice (nije teško), a da je moj osmijeh iskren, smijeh grlen… uspjeli su naći prijatelja… dakle svi koji ste me uspjeli nasmijati… sjajite… moji pravi idoli… prijatelji… e sada sam postala i fanatik… tarantulo čak i ti… vjerovala ti ili ne;) ostali niste tipične plavushe ili jeste… mislim na ove koje znam a da mi dolaze na blog… joj da Mateja i ti… ti si plavusha… hm Kim tebi trebam govoriti ili ne… ma ostali će te se naći zar ne… ono sam morala napisati… čist da se ispušem… ovaj prvi dio… uhvatila su me sjećanja… ona loša… i morala sam ih negdje izbaciti… a pošto mi se nije išlo maltretirati van…. Odlučila sam ih izbaciti ovdje… sjetila sam se opet osnovne… valjda će me zauvijek proganjati taj neki loš osjećaj… ne kažem da je bilo tako loše… mislim best frendica me u osnovnoj tukla;) ali svejedno te neke povrede zauvijek ostanu…i drago mi je da u neke ljude koje sam gledala tako kao da su mu zvijezde ne moram više gledati… i drago mi je da sam upoznala nove ljude… koji mi se čine uredu i koji su zaslužili moje osmijehe;) da to je to ugl… ne znam kada ću vam se sljedeći put javiti… jer imam tu dosta rješavati testova ali… imati moj msn… tamo sam većinom cijelo vrijeme;)… nemam život;)… ajaj Zauvijek zaljubljena u tamu!


P.S.-ako vas začude kakve nagle promijene... ne birnite još uvijek se krećem prema tome da budem vampirka...

Hmmm, što reći…ne vjerovati, ali istinito… hrpa ljudi koji slave rođendan 22.02… Kimin rođendan… hm na tome sam ja završila… nakon tri dana ne dolaska u školu… zbog probavnih smetnji…lolcha… linex napokon proradio… i pošla sam se naći tamo s Kimicom… u Zvuka… tamo bili Šumi, Marijina sestra i sin joj Manuel… Kupila sam joj malu Dorinu od keksa(šejm on mi)… i tako pričekali mi onu moju Plavushu(jeli ti dobar nadimak, prepoznaj se;)… u međuvremenu došla moja Mateja… igrala s njome pikado(nemojte se smijati, ali da učim…)… imala sam jednu pobjedu vau i 301… a igrali nekih 10 puta…lolcha… kasnije eto došli Dado, mislim Kajzer, Vlatka… cure pošle kupiti cugu.. a ja i Plavusha malo čekali… pošli do dečki i na kraju završile malo ranije na trgu… u 8… u međuvremenu smo sreli hrpu ljudi(lažem, čist zbog napetosti;)…cure kupile svega,… čekali smo i onda su došli svi oni koji su trebali iz Zvuka doći, npr. sada uz one već nabrojene i Giga i Kocka i svi… ;) i tako… i na kraju na fish kod fontane koja nije fontana…;)… i tako jeli mi sve moguće, od štapića, do čipsiča, a i hrpa čokolade… popih mrcu bambusa(Plavusho ti ne komentiraj)… itd… kao službeni svećenik fisha, vjenčah Kimicu… itd… i tako nakon par obilazaka javnog fish-wc-a… i tako… na kraju, mene uhvatila mučnina… ne od alkohola… jer sam popila možda čašu bambusa… nego od svih miksova hrane koje sam stavila u usta, jer sam bila depresivna… i kada sam se vratila doma vjerovali ili ne dok sam se tuširala sam povratila… i nemojte to pokušavati inače… nije baš primamljivo… još da samo ovo riješimo… u prošlom postu su me neki ljudi krivo shvatili… ne patim ja sada za popularnim društvom ili tako nešto… za tim sam prije patila… sada mi nije važno bio neko popularan ili ne… ali ako se ja u njegovu ili njenom društvu dobro osjećam onda ću se s tome osobom i družiti… ah da… još nešto… ja neću zbog nikoga smršaviti niti sam zbog ikoga smršavila… osim radi sebe… jer zbog zdravlja moram skinuti kila… ali zbog njega sam imala cilj… iako glupo zvuči… da… i mislim da je to to… i još samo jednu stvar… hm majka mi želi upoznati ljudofe s kojima se družim… znam da bi ona ok reagirala… ali ne želim gledati kakvu bi reakciju imali ljudi koje bih onako pozvala na kavu… mislim ne znam koga da pozovem… tko me nebi zbog toga počeo drukčije gledati… da… eto… i to je to… sada polako idem… bratić mi sada pak slavi 18 danas… i tako… ajde… pozdrav… Zauvijek zaljubljena u tamu…

nekako ovako se ja osjećam, iako mislim da se meni često mjenja vrijeme i na pozivitno... ali ipak...

Mislim da sam možda malo i pretjerala u reakciji na njegovo mrgodno ponašanje…poludila sam jer se on ponašao kao žrtva, kao da je meni on nešto rekao, a ne ja njemu, i na kraju ispada da je on jadan i neugodno mu je, a ja sam beštija koja je svima upropastila život… no nema veze… stvarno žao mi je što sam mu išta govorila, jer sam znala da će se ovo dogoditi… i da sigurno neće htjeti više normalno razgovarati samnom… nisam očekivala ništa drugo, jer sam znala vjerojatnu reakciju… neki su me pokušali uvjeriti u suprotno… ali ja stvarno nisam slatka, zgodna, dobra, ili tako nešto… mrzim sebe i ne mogu si pomoći… zbog svoga izgleda sam bila zakinuta za mnoge stvari… nikada nisam imala previše prijatelja, nikada nisam bila u tzv. popularnom društvu, neki su me čak u osnovnoj zbog toga tukli, zbog svog izgleda sam bila po bolnicama, zbog toga sam proplakala mnoge noći, a bome i dane… sada kada sam polako pokušala se pomiriti s činjenicom, da mogu smršaviti, da oda mogu postati mala i slatka, pokušala sam se pomiriti i sa činjenicom da čak i ovakve kao ja mogu imati dečka, mogu se zabavljati, nitko ih neće maltretirati, i onda dobijem uvrijeđeni šamar… ne mogu ja to, smršavila sam 10kg zbog toga idiota(i moram primijetiti da mi se i sviđaju samo idioti), pokušavam više, ali zadnje dva tjedna ne ide dolje, i to me ljuti, frustrira,… Svjesna sam toga da ako ja budem anoreksična (ne daj Bože), opet neću moći biti mršava, jer imam te enormno široke bokove, koji se ne mogu nikako sakriti… ali jednostavno, svi se nasmiju, ali istina je da ja čak zbog zdravlja moram skinuti nekih 30tak kg… ajme sama pomisao kako je užasna, dakle nema stvarno više ništa slatkoga, ništa baš ništa, nema više večera(koje su obično najfinije), nema više ničega… odlučila sam se pred par dana izgladnjivati, ali ne mogu samo mi se crni pred očima, to možda da sam mršavija pa bi bilo lakše… a mislim ne znam… fuj, posvetila sam post debljini… eto više ne ličim na sebe… noćas sam uspjela spavati, prošle dvije noći, jednu sam provela u razmišljanju što će se najgore dogoditi, a drugu sam plakala(ok priznajem samo pola noći), ma iskreno neću se više zamarati s time, žao mi je što sam dosta ljudi svojom «dobrotom» rasturiti život… mrzim se i to zasada nitko neće uspjeti promijeniti… Zauvijek zaljubljena u tamu


Ovako otprilike ja izgledam(nisam ja, ja imam stila;), i nda da se ništa ne žali... pih;)

Hm, odlučila sam da ne želim da mi još jedno Valentinovo propadne i to bez razloga, da ga provedem doma, tugujući zato što svi imaju dečka,… shvatila sam ustvari koliko je taj dan dvoličan i licemjeran… ti ako nekoga voliš to ti je dan kao i svaki drugi, samo što ti je taj dan izlika da svom/svojoj dragoj pokloniš dar… još sam nešto shvatila da ustvari ne treba mrziti Valentinovo jer se možeš dobro nasmijat… s prijateljima… dakle jučer sam poslije škole pošla do Zvuka, pretpostavljajući da će biti nekoga, Maja se otišla tuširati doma i prodjenuti, ušla ja tamo negdje oko 14.15.. nigdje nikoga, učinilo mi se da sam vidjela Nikolu, ali nisam bila sigurna pa sam sjedila kao najveća luzerica ISPRED wc-a… nakon nekog vremena eto Mateje i Marije i Alena, i oni prošetali po Zvuku i zaključili da je to stvarno Nikola, i zatim smo pošli zajedno do Kreše, tamo neki popili koju pivu i čekali Dejana, i onako se malo zafrkavali;)… I eto njega nakon nekoga vremena, priča stalno o Maji, te slatke okice, ta slatka kosica, blable… i eto ti njega naručio svakome pivu, naravno na naš nagovor, ako čovjek ima para neka kupuje, i još + želi to… nema problema ja uzimam pivu;)… i sada dođe Maja, njoj ja prepričala Matejin SAN, obećajem neću ga ovdje prepričavati (za Mateju- samo zaklopi oči)… Malo kasnije, valjda već pod utjecajem pive, ja rekla Mateji za osobu No.1 in my life za sada(nije na taj način, ali ne mogu ga izbaciti iz glave)… i eto Mateje sa konstruktivnim prijedlogom da ga sada ispita o tome što misli o meni… i ja rekla da ne dolazi u obzir… i ona kaže da će mu dati izbor od 5 cura, pa neka pretpostavlja tko se zanima za njega… i sada ona njemu rekla, i nakon nekoga vremena, svi tamo koji su sjedili su shvatili o čemu se radi,… užas, nisam mogla vjerovati,… i pošla u wc… došlo mi je da se rasplačem… i eto tamo Marije, i razgovarale smo i moram joj napisati listu svojih mana i vrlina… i došle Maja i Mateja tamo, i nešto još razgovarali,… bila sam u užasnom stanuju i sada krenuli smo doma,… i oni skrenuli u Zvuka ja nastavila, jer sam trebala o svemu razmisliti… vratila se nakon nekih 5/10min… i ulazim tamo, rekla sam Mateji da ništa više ne govori njemu i također Maji to ponovila, kasnije sam saznala da je Mateja bila i bedu zbog toga, i onda sam da ne bi bilo loših odnosa između Mateje i njega… odlučila reći… Skupila hrabrosti, naravno obukla se da zbrišem čim mu kaže, i ajde rekla sam mu da mi se sviđa, a on ja znam da su te na ovo nagovorili, znam što je istina, i zamalo sam se na živcirala i to onako podosta, meni muka od toga kaj mu to moram reći, a on meni tako… htjela sam se upucati… i više mi nije bilo neugodno, nego sam svu svoju moć uvjeravanja iskoristila na to da mu to dokažem, a on mi ne vjeruje… zato eto, kao dokaz dati ću mu moju blog adresu i napisati njegovo ime(iako je to jako nisko od mene)… i otići preko svih svojih odluka i principa, jer on misli da smo mi stvorili neku urotu protiv njega… e pa daj molim te… ajd moram ići… i trenutak dolazi- Nikola, ako ovo čitaš istina je;)… e pa sada svi krepajte od smijeha… a ja od sramote… sada stvarno moram u školu… pišem test iz glupe matike, i da ispravila sam dio fizike… pozdrav, Zauvijek zaljubljena u tamu…

And if I bleed, I'll bleed,
Knowing you don't care.
And if I sleep just to dream of you
I'll wake without you there,
Isn't something missing?
Isn't something...
(Evanescence, Missing)-poslušajte pjesmu stvarno je dobra;)



"Pjesma"

Nijedan doticaj nije isti kao prije…
nijedna riječ više nema obično značenje…
nijedna pjesma ne može dokazati koliko mi više znači…
tvoje postojanje…

Iako snovi nikada neće postati stvarnost…
iako moje riječi nikada tebi neće značiti…
snovi će ostati isti…
riječi također…

Koliko mi značiš nikada nećeš znati…
nisam zaluđena…
ja sam zaljubljena…
znajući da nikada neće osjećati što i ja…

Opasnost da će saznati ubija…
ne mogu ga više gledati kako god…
mislim da će uskoro saznati…
gotovo je s izlascima…

Lažu kada kažu…
imaš šanse…
nisam imala kod nikoga….
zašto bih imala kod njega…

Ako sazna…
moje suze će progovoriti…
moja soba će mi postati tamnica.
moje ja će umrijeti…




Ovo malo iznad je dokaz da ne znam pisati pjesme, da nemaju veze sa poezijom ili umjetnošću… mislim da ću ostati pri tekstovima… napisala sam ih podosta pa ću vam jednom prilikom koji objaviti… da… zasada se dobro zabavljam… počele su opet česte promijene raspoloženja… zbog nekoga… u jednom sam trenutku sretna, a u drugom razmišljam kako bi dobro bilo odapeti… jučer sam saznala svakakva mišljenja moje majke… razočaralo me… sve je popljuvala što sam ja rekla… užasno sam bila iznervirana… sa sestrom sam se posvadila… redovito me naziva Sotonom… govori mi da nikada nije imala sestru... ne mogu to više podnijeti… nemam više obitelj… Zauvijek zaljubljena u tamu...

Hmmm wot tu sej, wot tu sej… Danas se eto išao proslaviti Šumijev rođendan i to devetnaesti(tko da mi žele patnju), to vam je inače dečko od Kim(gramatički pogrešno ali nema veze)… Poslije škole ja und Maja pošle do Zvuka da vidimo koga tamo ima i da se ona nađe sa jednim od mnogobrojnih ili Dejana ili Filipa(nisam ziher)… naravno nikoga tamo… Maja iskoristila opet mogućnost korištenja moga mobitela i zvrcla Nikolinu(oliti Nikola- Matejin posvojeni sin;)… saznali mi da su oni na Mažurancu… došli tamo… puno njih… neda mi se nabrajati… i tako natočila meni Maja kole… eto ti na drotova… da kao bučimo i da si odemo bučiti pred vlastitu kuću… ble… i tako se mi pomakli i završili u parku gdje su tri pankića natukli Mateju(par puta je to naglasila;)... kako bilo blata, preklinjalo nas par da idemo iznad meka… i tako završili mi gore… jupi je je… i razgovarali… naravno bilo tu i nešto alkohola… mrcu;) sangrije i to;)… i nakon nekoga vremena… par posvojenja i brzih vjenčanja… pošli Nikola i Maja… i nas par igralo nogomet… i to moš si misliti kakav pol nas u martama, plus golovi boce od kole i lopta nam je također bila boca od nečega;) i tako malo igrali… dečki kukavice jedne brzo odustali;) ah a ništa nemam pojma šta da pišem… kim je imala fotić… ne zaboravi mi poslati slikice;) a vjerujem da će ih objaviti na blogeku;) pa mislim da je došlo vrijeme da vas pozzam… ili ne;) ma moram stara me tjera… lijena dam postala…. sutra napokon ispravljam tu prokletu fiziku;) i nadam se da ću je riješiti da mogu normalno izlaziti vanka;) inače ona moja Tina objavila postek sa slikama iz prošlosti pa se možete valjati od smijeha onima na kojima sam ja;) ajd pozzam vas sada za zbiljski… vidjamo se;) Zauvijek zaljubljena u tamu

P.S.-što da radim, pokušavam ga ignorirati, barem moje osjećaje;)... i ne uspijeva mi... sada je postao još bolje prema meni... pokušavam to zatomiti u potpunosti ali neide mi... što da radim...



moj svijet je postao ružičast... nažalost

Hvala Bogu izliječena… totalno… bila sam na plesu nakon tjedan dana… dolazi mi danas Mare još objasniti matematiku i neko sranje plus… hm mislim da je švapski u pitanju… da kako iz priloženoga možete primijetiti… ja sam jedna od onih sretnica ili nesretnica koje je u zadnjem tjednu svoga postojanja pukla gripa i učinila mi već dovoljno monoton svijet, daleko dosadnijim nego prije… naravno kako je ta monotonost bila uzrok moga izležavanja pred tv-om ili kompom… imam zaostataka pa to prouzrokuje nadoknađivanje gradiva… kojeg koliko čujem ima na bacanje… zaštekao moj hormon za dobro pisanje… uopće ne znam kako početi ili tako nešto… užas… nekakva me inspiracija koknula… inače tini mojoj onoj koja sad ima blog… a ima jako malo komentara… neki dan je bio rođendan;) i to 17 koji ja mislim da nikada neću doživjeti;)… i tako ja ostala jedina s tih jadnih 16 godina koje nikako da se pretvore u 17… čak je i tinček stariji od mene;)… evo tu mali buraz nešto me zafrkava da se moram igrati s njime… a ne da mi se… kako to biva do sutra trebam pročitati onu lektiru planine od zoranića ili zorančića… a ja naravno nemam ni posuđeno… trebala bih se još nekih stvari prihvatiti ali ne mogu… neda mi se… gledam neka mala iz vrapča najviše knjiga pročitala… po četiri tjedno i to ne lektire… što bih dala za takav život da ništa ne radiš osim što čitaš… i to knjige koje želiš čitati… jeste primijetili da su knjige za lektiru u većini slučajeva muka za čitanje… i to su izmislili oni koji su željeli da djeca zamrze knjige… i još ti metnu u većini slučajeva neku aždaju iz hrvatskog koja ti neda da uživaš… nego knjigu moraš pročitati u zadanom roku… i to nije sve nego je još trebaš analizirati… ma nabim ti to negdje… a dobro neću više govoriti… mislim pisati…pa vam lijepo šaljem mnoštvo pusa… zahvalu za najviše komova u mom malom životu itd… pozdrav od Zauvijek zaljubljene u tamu;)



eto to me cure došle pozdraviti prije nego su išle proslaviti rođendan... ja naravno bolesna s vrata slikavala;)