Zona sumraka by Young
21.03.2006., utorak
TAJNA
Proljeće je tu, zimski san je završio, i vrijeme je da se piše. Tajna Otvorio je vrata ormara. Pred njim su stajali uredno složeni kostimi, jakne , kaputi, police sa rubljem. Ni sam nije znao odakle da počne. Krenuo je od džepova kaputa. Nije znao što treba tražiti ali znao je da postoji nešto, nešto što će potvrditi njegove sumnje. Znao je da postoji neka tajna. Njeno ponašanje u zadnje vrijeme potpuno se promijenilo. Prema njemu postala je nekako hladna, i odbojna. Ona poznata toplina je nestala. Svaki put kad bi joj prišao imala je neki izgovor. Ili nema vremena, ili je boli glava, ili ima pune ruke posla…jednostavno, promijenila se. Ono što je pronalazio u džepovima nije davalo nikakav odgovor, iako ga je on slutio. Nikakav ispisan list papira, neka adresa ili slično. Tek pokoja zaboravljena kovanica, računi iz prodavaonica, izvodi iz bankomata. Nastavio je zavlačiti ruku ispod rublja ali bez uspjeha. Bio je pomalo razočaran. Otvorio je drugi par vrata. Ni ovdje nije pronalazio ono što je tražio, mada ni sam nije znao što bi to bilo. Sa najgornje police skinuo je kutiju od cipela i otvorio je. Samo hrpa nekih svadbenih fotografija. Nešto mu je pobudilo pažnju. Kutija je bila preteška u odnosu na papir koji se nalazio unutra. Zavukao je ruku unutar fotografija i izvukao dobitak. Tajna je otkrivena. U ruci se caklio mali revolver. Kromirane površine, kratke cijevi i bijele drške. Ovo je bilo više nego što je očekivao. U njegovoj glavi izronilo je mnoštvo novih pitanja, ali je jedno je odskočilo od ostalih. ~ Ali, što će im revolver? ~ Osjetio je neku čudnu nelagodu gledajući njegovu sjajnu površinu. ~ Je li napunjen? ~ pitao se. Okrenuo je mali bubnjić. Činilo se da jest. Nije se baš previše razumio u to oružje. Povukao je nešto što je ličilo na zakačku, ali ništa se nije dogodilo. Pokušao je sa drugom, odmah ispod cijevi, ali opruga zatvarača bila je prečvrsta. Stisnuo je šaku u kojoj je držao revolver koljenima, a slobodnom rukom snažno povukao zatvarač. Iznenadio ga je prasak i toplina koja mu je opržila prste i vrat. Revolver je pao na tepih. Pogledao je prste. Bili su crni i opečeni. Uhvatio se i za vrat i osjetio tkivo. Nešto toplo i mokro klizilo mu je između prstiju. Vidio je krv kako kaplje na pod, sve brže i jače. ~ Arterija!~ prostrujalo je njegovim mozgom. Zahvatio ga je val panike. Nemoćno se okretao oko sebe, pritišćući ranu. Panika nije trajala dugo. Smijenili su je vrtoglavica i slabost u nogama. Tad se dogodilo nešto čudno. Soba se zaokrenula za sto osamdeset stupnjeva i tepih sa stropa pao je na njegovo lice. Nježno i meko. Gledao je u njegovu strukturu i u prašinu ispod kreveta. ~ Morati će to počis…~ Misao se prekinula. * ~ Boook! Ljubavi, stigla sam!~ melodično je pozvala žena odmah s ulaznih vrata, noseći par vrećica sa potrepštinama. Ušla je u kuhinju. Osmijeh sa lica skinula je hrpa neopranog suđa u sudoperu. ~ Opet je zijevao u televizor. Samo utakmice i Eurosport.~ Popela se stubištem u namjeri da mu očita bukvicu. Iznenadila ju je tišina koja je vladala. Nije bilo uobičajenog zvuka televizora i navijanja. Vrata spavaće sobe bila su odškrinuta. Polako ih je gurnula. Osupnuli su je širom otvoreni ormari, ali najviše od svega, tijelo na podu. Vrisnula je, i doslovce se bacila prema njemu. Vidjela je krv, revolver…Podigla mu je glavu tražeći puls i znakove života. Nije ih bilo. Prigrlila je glavu na grudi. ~ Zašto?! Zašto…~ jecala je ~…zašto si pucao u sebe?!~ Njene suze kapale su i stapale se sa krvlju njenog dvanaestogodišnjeg sina. Vrata ormara tiho su zaškripila, kao da žele reći nešto, ili je to bio samo propuh. Gledali su ih nijemi svjedoci; redovi kaputa izvrnutih džepova, pomaknuto rublje, jedna otvorena kutija i jedna otkrivena tajna. |
