moja priča... moji snovi... https://blog.dnevnik.hr/www-somethinglikecarry-com

srijeda, 13.06.2018.

A što ako nas zbilja ne želi....

Grozno je pitati se ovako pitanje u zadnja 3 mjeseca trudnoće. "Što ako me suprug ne želi, ali ne samo mene nego i naše nerođeno dijete?!" pitanje je koje mi vrti u glavi već danima. Inače mi je lakše pisati o tome nego petljati ljude, ali morala sam i frendice(samo najbolje upoznate u situaciju) uputiti da znaju o čemu se radi.

Naravno, dodijalo mi je pitanje ljudi:" Kada će ti se muž vratiti? Gdje će te živjeti? A koliko ostaje?" No, onda kad je moj odgovor da se on planira vratiti nazad počinju još gora pitanja:"Joj kako ćeš ti jadna sama? Pa koliko će dugo on biti odsutan? Pa zašto ne traži posao bliže?"
Ne krivim ljude, dapače, drago mi je kad vidim da je svima ovo nenormalna situacija, a ne samo meni. Moje cure kažu da je sve skupa ovo bilo prebrzo i prenaglo. Što je vjerojatno istina. Ali za brak je potrebno dvoje, i za napraviti dijete je potrebno dvoje. Kada se tako pogleda, i on je bio dio ovog ludila koje nas je sad koštalo skupo. Razmišljam si, ako već toliko odgađa taj dolazak, možda mu stvarno nije stalo do nas. Možda je to njemu bila samo još jedna zajebancija, a možda je i našao drugo. Ko zna... Toliko je upitnika u zraku. Ja sam sve više trudna, bliži se taj dan koji skoro svaka žena željno iščekuje i kojemu se raduje, a ja?! Ja samo razmišljam o tome kako je sve moglo biti drugačije i kako je moja bajka preoblikovana u noćnu moru preko noći.

Nema se tu šta previše nadodati. Vrlo vjerojatno ćete za par mjeseci slušati o tome kako je biti samohrana majka i kakav je osjećaj kad moraš mjesec dana nakon poroda ići raditi, polagati ispite, brinut o maloj bebici i uz to sve ostati normalan.

Pisat ću vam... sretan

13.06.2018. u 13:25 • 18 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.