moja priča... moji snovi... http://blog.dnevnik.hr/www-somethinglikecarry-com

nedjelja, 18.06.2017.

Malo o uvaljivanju pretplate, novim ljudima i snovima...

Nisam pisala stvarno dugo. Strah me i pogledati kada sam objavila zadnji post. Bilo kako bilo, dogodilo se previše svega u mom životu. Osim što sam smršavila 8 kg zbog stresa, razbolila se i našla posao, bilo je tu još dosta stvari. No, ne želim nikoga gnjaviti sa stvarima koje su se dogodilo, ali moram reći što sam naučila iz njih.

15.3. sam krenula raditi u T-comu na prodajnom dijelu. Prodajemo(ili kako bi moje cure rekle ''uvaljujemo'') ljudima pretplatu.
Mislila sam od početka da će mi taj posao odlično ići, što i je istina. Imam odličnu komunikaciju s kojom ljude zaintrigiram. No, razlika između mene i prosječnog agenta je u tome što NIKADA neću ljudima nuditi nešto skuplje i nešto što im se ne isplati. Druga stvar, uvijek ću biti tu da saslušam ljude, ako imaju problema. Moram vam reći, nismo mi samo obični agenti, pa, barem ne većina nas. Dogodila mi se situacija da sam dobila na telefon korisnicu koja mi je rekla da će se ubiti. Da, istina. Što reći nekome tko vam je umjesto pozdrava rekao da će si oduzeti život. Pokušala sam joj pomoći, porazgovarati, čula sam sve o njezinoj obitelji, ljubavi njenog života koji je poginuo. Nisam mogla ne rasplakati se(nadam se da nije primijetila). Nakon razgovora sam imala osjećaj da sam ju barem malo smirila, iako ne mogu sa sigurnosti reći. Jako stresan posao. Tu sam naučila da prodaja nije za svakoga, pogotovo telefonska.

Susrela sam se s nekoliko osoba koje su mi jako prirasle srcu. To su moje ''Mace''(interna fora). Cure s posla su toliko odlične osobe i toliko dobre osobnosti da sam ih zavoljela istoga trena. Čujemo se i kada nismo na poslu, idemo na kavu, dolazimo si u goste... Obožavam upoznati nekoga slučajno i slučajno ga zavoljeti. I tako sam ja, prvi puta u životu stekla jedno veliko društvo. I zahvalna sam na tome.

S D.-om je sve po starom. Čekam vizu. trebala bih ići za dva tjedna u Australiju. Ne premišljam se. Barem mislim. Volim ga još uvijek i sad će nam biti godišnjica. Ne znam šta da kažem po tom pitanju. Što se njega tiče, ovih par mjeseci sam naučila da su muškarci svi isti. Pri tome ne mislim na karakter nego neke iritantne navike i čudna razmišljanja. Svi su isti i navikla sam se. Ne na sve,ali trudim se.

I još jedna jako bitna stvar koju sam naučila je ta da sam pogriješila što sam upisala ovaj fakultet. Meni ide na ovom faksu i obožavam djecu, ali iskreno ne znam hoću li si ikada oprostiti što nisam probala još jednom na akademiju. Grizem se zbog toga svaki dan i svi vide da nešto nije u redu. Ali ja mislim da mene najviše jebe to što znam da radim ono što ne želim i da trošim svoje vrijeme uzalud. Ne može meni nikakva Australija i ljubav pomoći da o tome ne razmišljam. Voljela bih s nekim popričati da me savjetuje. Znate kako je nekada puno lakše pričati s nekim ko vas ne poznaje i tko može dati objektivno mišljenje.

Pisat ću vam... sretan


18.06.2017. u 17:08 • 10 KomentaraPrint#^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se