'... Nobody left to blame.
I'll try alone make destiny my own.
I learn to free mi mind, myself I now must find ...
once more, once more.'
Lav ju. Aleks.
Rakun je u kasnije proleće uneo malo radosti i zabave u Damarisin život. Naravno, dakako, bila je izuzetno prazna.
Nju nije zadovoljavalo što je Nickolas sve češće sa njom i što je beba rakun, sada već po imenu Scubbles, izuzetno dobro napredovala, bila vesela i stalno se igrala.
Ocene su uglavnom bile dobijene na vrijeme, a nepročitanih knjiga iz knjižnice je, činilo joj se, bilo sve manje i manje.
Na sopstveni rizik, Damaris se iskradala da uzme knjige iz Zabranjenog odeljka, znajući da uvijek može da naleti na ludu Bellatrix te da se mogu pokrviti do smrti.
'Nemoj to da radiš više. NEMOJ.', govorio bi Nickolas. 'Za mene ne znaju još uvijek da sam Svećenik, za tebe znaju. I namjeračit će se da te ubiju, samo li im daš povoda za to. Ne smeju znati da Arhiepiskopija opet jača.', znao je da često da drži predavanja, što njoj nije uopće nije bilo zanimljivo.
Daleko od toga da nije uživala u njegovom društvu, naprotiv, često bi jedva čekala da se on vrati sa satova, treninga, dodatnih nastava i slično (obično je ranije izlazila sa satova zbog ocjena, a on je ove godine polagao O.I.Č.T) jer je bio pun zanimljivih priča, novih šala i tema za neke nove intelektualne razgovore.
Možda se samo previše uhvatila za jedinu slamku spasa.
Ovog dana, poslije satova, čekajući Nickolas da se vrati, ušla je u Društvenu te rasterala prvaše koji su zauzeli sofu.
Behu napolje, a beše padala proljetna kiša te su se nadali toploti. Pored žive Damaris u školi, sofa pored vatre neće biti ničija.
Sela je i ubrzo otvorila novu knjigu o Zmajevima i rijetkim bićima, nadajući se da će naći nešto zanimljivo.
Čitanje bi trajalo još dugo, da nije primjetila jednu od svojih plavokosih prijateljica, onu nižu, onu sa kojom je najviše bila bliska a sada ju je izbegavala, da prilazi.
Gorela je od muke da to ipak bude Tom, no, nikada nije bio. Niti će biti.
'Ovaj ...bok.', progovorio je tiho ženski glasić. Bilo je tako prijatno čuti ga.
'Bok.', uzvratila je Damaris, navodno zadubljena u knjigu. Nije se moglo uopće primetiti da joj je zapravo srce zaigralo od sreće.
'Je li mesto do tebe zauzeto?', upitala je zbunjeno. Bilo joj neprijatno prići.
'Nije.', odgovorila je Damaris, listajući novu stranu, iako ju nije ni dovršila.
Ono što ju je zaista trglo, jeste da je nešto tresnulo o pod i zakvičalo.
'Skubbles!', naljutila se na njega te ga podigla. 'Kad ćeš naučiti da je to i dalje previše visoko za tebe, ha?', upitala je rakuna koji je samo trepnuo svojim velikim crnim okicama, istim poput njenih. Dapače, nije je razumeo, ali je shvaćao da ovakve dogodovštine ne smije priređivati ni sebi ni njoj.
'Novi ljubimac?', upitala je Nic, držeći Dnevni Prorok.
Damaris je znala da ga je Nic prolistala još za vrijeme doručka. Nije u njemu bilo ničeg specifičnog, nejasno joj je bilo što ga drži.
'Aham.', reče ona kratko, te ga stavi opet pored sebe, bliže vatri, da bi se grejao. Bio je zimljiv. Začarala je ponovno crveno klupko, te se majušni rakun opet počeo igrati sa njim. U podsvijesti se bojala da opet ne tresne o hladan popločani pod. Sljedeći bi se put zaista mogao povrijediti.
Prošlo je par minuta u nekakvoj vrsti neprijatne tišine. Damaris je znala da Nic želi da priča, točnije, obe su to znale. Samo se nijedna nije usuđivala da počne razgovor. Damaris, koja bi je najradije izgrlila da može, je i dalje tmurno listala knjigu a Nic je navodno čitala prorok.
'Kako si?', upitala je Nic odjednom.
Damaris je shvaćala da razgovor postaje neizbežan, te je odlučila razgovarati, ali na ogromnoj distanci.
'Kao i uvijek, ništa specijalno.', rekla je, krajičkom oka pazeći na Skubblesa.
'Tom je hteo da pita kako si.', rekla je Nic sada već otvoreno. 'Pa je odlučio da to ipak treba da uradi neko drugi. Neko ko nije počinio ništa neoprostivo.'
'Reci mu da se zahvaljujem na bespotrebnoj brižnosti.', rekla je, iako je pregorela gotovo od sreće.
'Zar te ....ovaj, ne interesuje kako je on?', upitala je Nic.
'A jel bi trebalo?', upitala je Damaris.
'I sama znaš odgovor na to.'
'Ne, ne znam ga.', rekla je Damaris.
'Znaš da nije u redu što si nas zamijenila sa Nickolasom.', reče Nic.
'Nisam vas zamijenila.', rekla je Damaris, sklapajući knjigu te uzdišući. 'Samo se tako zadesilo. Njemu nisam nužno zlo kao vama.', pogledala je u njene bademaste oči po prvi put u zadnjih par ...gotovo mjeseci.
'Vidi, znam da vam je lijepo skupa. Mislim, kupuje ti rakune i sve to, ali ...Tom pati. Nemoguće je da na nastavi nisi primjetila koliko mu loše ide. Ima već 5-6 Trola. Da ne govorimo da je digao ruke od metloboja. Nickolas priča Malfoyu i ekipi o tebi, on to nije mogao podnijeti.'
'Nickolas priča o meni? Šta priča?', iznenadila se Damaris. Zapravo, naravno da nije. Pričao je i Dinu Jamesu, samo nije hteo da joj kaže šta. I nije ju bilo briga. Nickolas njoj nije bio ništa više od onoga što već jeste, niti će biti.
'I da, mi nismo skupa. Rakun je od nekoga drugog. On je poklon samo doneo.'
'Šta god da priča, Toma to užasavajuće povređuje. ', rekla je Nic.
'Vau.', rekla je Damaris gotovo sarkastično. 'Za nekoga tko se šali po cijeli dan na satovima, patnja mu mnogo dobro ide uz sve to.'
'Damaris, znam da si oduvijek bila kučka i da ćeš uvijek to biti.', priznala je Damaris. 'Ali ne moraš prema njemu. Ni prema nama. Priznaj, molim te, da ti nije svejedno.'
'Moj najbolji prijatelj kojeg sam previše volela je bacio kletvu na mene i izazvao mi potres. Neću da kažem da mi nije svejedno kad njemu jeste.'
'Damaris, on ...nije važno. Previše te voli.', rekla je Nic. 'Molim te, pričaj sa njim.'
'Kad i ako budem imala vremena.', glumila je nezainteresovanost, otvorila ponovo knjigu i nastavila da lista.
'Damaris, izvini, ali imaš ga na pretek. Jedan rakun i Din James i Nickolas nikako nisu mogli da ti okupiraju život kao što smo radili Nic, Starz, Tom i ja.'
'Prvo, Skubbles nije JEDAN RAKUN, on ima život kao i mi i dobila sam ga od nekoga kome je stalo do mene. A drugo, vama sam bila samo nužno zlo, tako da ...'
'Prekini!', viknula je Nic na nju. 'Ne možeš tako da se ponašaš! Nemaš pravo, nikad ga nisi ni imala!'
'Vidiš, Nic?', odgovorila je staloženo Damaris, u sebi se lomeći da ne razbije celu Društvenu. 'O tome ti pričam.', rekla je. 'A sada odoh da vratim knjigu u knjižnicu. Vidimo se ...nekad.', uzdahnula je, uzela Skubblesa i knjigu, te se uputila ka izlazu iz Tamnice.
Skabbles joj se popeo na rame te se umiljavao.
Požurila je, ne bi li što pre stigla do portreta jer su joj, po prvi put u tko zna koliko GODINA, navirale suze.
Jecaji su je obuzimali, suze su kapale i bilo su, činilo joj se, gromade. Gotovo da su se čule kada bi pale na kamene ploče. Odjekivale su jače nego njeni koraci.
Udaljila se konačno od buke i larme iz Društvene.
Hihot u hodniku blizu portreta joj je još više zamaglio um. Nije znala tko ga pravi, samo se trudila da prođe pored to dvoje od kojih je dopirao.
Da bi zlo bilo veće, tonovi muškog glasa su joj bili poznati te je nesvesno podigla pogled. Momak joj je uzvratio pogled i ona je, činilo joj se, umrla.
Najniži udarac sledeći udarac koji je doživela je ponovo bio od Toma. Bio je zagrljen sa Pancy.
Nicolettine riječi više ništa nisu značile.
Ovo je osobni post. Nema veze sa pričom.
Na pauzi sam sa Damaris. I dalje ne znam kako da završim priču.
Iskreno se nadam da će 'stara garda' videti ovaj post jer sam ja napad na Tomu i na Petru doživela kao da su napali mene.
Neću da dužim.
Molila bih sve ljude kojima se ne sviđa moje pisanje, Petrino pisanje, Tomino pisanje itd, da kliknu [x] i da se lepo izgube iz naših života. :)
U redu je dati dobronamernu kritiku, makar bila i loša, ali nije u redu ponižavati tuđi RAD faktički.
Mnogi od nas su bili na literarnim takmičenjima i osvajali visoka mesta (kod vas se to kaže Lidrano ili kako već).
Mi možda nismo savršeni i nismo 'zlatna generacija' i 'stara garda' kako vi sebe nazivate, ali imamo svoj stil pisanja i mnogi su od nas, garantujem, i te kako dobri u tome.
I, iznad svega, dobri smo ljudi i umemo da osetimo priču dok je pišemo, ako me razumete.
Petra je imala originalnu priču. I večeras sam čula da ju je obrisala zbog vaših zlobnih komentara.
Pišem 5 i po godina ako se računa period pre otvaranja mog prvog bloga. I ja sam nešto gora od vas? o.O
Osetila sam se prozvanom iz prostog razloga što je, verujem, većina nas odrasla uz HP i hpff i svima je to beg u svet koji je skica JKR i čeka nas da svojim perima napišemo ostatak.
SVE je ovo hpff.
Nije prosto u redu da za sebe tvrdite da ste bolji od nas i da vi bolje znate šta je 'gušt hpff-a' jer je i mi, bar za sebe mogu da garantujem, i te kako dobro znamo.
Idite u svoj deo hpff-a. Pišite za sebe, za vaše hpff prijatelje i za ljude koji žele da čitaju vaše priče.
Radite ono što i mi radimo.
Zapravo, iskreno, ne verujem da bi bilo ko od nas primetio da ste tu i da pišete opet samo da neko od vas nije ostavio Petri ona četiri komentara ili koliko već. o.O
Većina nas samouvereno vodi blog godinama i teži ka usavršavanju.
Ukoliko vi ne želite, možda neko od nas želi da se bavi pisanjem.
Ja ću prva upisati verovatno žurnalistiku (novinarstvo) ili jezike.
Apsolutno me bole pertle da li se vama sviđa moje pisanje ili ne.
Ili da li se vama sviđa Tomino ili Petrino pisanje jer ja znam da se meni sviđa.
I znam da, ma šta vi tvrdili, nismo loši.
Vi ste za nas neznanci.
Realno, meni nisu bitna mišljenja nepoznatih ljudi.
Ni dobra. Ni loša.
Ovo je sve 'umna relaksacija' kako bi to rekao moj najbolji drug. Ništa više od toga. No, može da bude uvod u nešto dobro.
Kao što rekoh, ako vam se ne sviđa - [x] i napolje iz naših, nazovimo ih tako, hpff života (imamo ih koliko ih imate i vi, jer dok vi niste bili tu, mi smo ostali i naše stvarali) i niko nikog ne dira.
Nismo ništa bolji jedni od drugih.
Svi smo umetničke duše koje su odrasle uz HP i voleće ga bezobzira što mu je došao kraj.
Iskreno se nadam da će vam svima doći do glave šta sam rekla.
Sve je ovo bespotrebno, na kraju ćemo uništiti jedni druge.
Nikome ne treba svađa i u hpffu.
Prosto sam morala ovo da napišem na srpskom. xD
Pi Es,
Liz, Nic, Starz, Petra.
Sve je dobro dok smo http://www.youtube.com/watch?v=ds71FbkWRyY. :)