Kako je zapelo...
...i tako je lino govno odlučilo napisat post...
Toga dana san se digla u 6 sati. Još je bia manka vrak,pardon vanka mrak.I dok san gledala šta ću obuć skontala san da mi je sva roba na pranju jer je stara rekla kako će do ovaj čovik za popravit mašinu i ja san sve strpala unutra.Ostala san u donjen dilu pidžame,ali nije se moglo skontat jer je bia tamno plave boje. I tako san ja oprala zube i sišla ispri kuće.Antonija koja uvik dolazi na vrime nije došla ovaj put.Na pola puta do brodice skontala san da san u papučama i trčala san doma da se prisvučen. I čudo,ali san stigla na brodicu. Dok san trčala put autobusa zgazila san u pseće govno promjera 2x2. Izjebala san sve po redu. I u autobusu su svi pitali šta ovo smrdi. A ja san gledala kroz prozor. Noga je kriva...
Na izlatu iz autobusa pala san niz ona 4 extremno velika skalina i stukla cila leđa. Iako u boxu sa strane piše da neam srama,oooo virujte tada san ga imala...nekako je samo izletia iz mene. I tako su me moje vukle do ulaza u školu. Na prvom satu su nas rešetali,na drugome san jela čips sa snickersom a na trećem smo se bavili nekin posluživanjen. I sad san ja tribala po u kuhinju i izvadit masu pijata i čaša i stavit na ona mala kolica. Kako mi niko nije drža vrata ja san se zalipila u njih i porculana u vrijednosti od 1000 kuna je bilo di ga nie tribalo bit... Nastavnik je popizdia.Neznan kad ću platit štetu...odbit će mi se od ocjene...Samo da mi ne uđe u zalaganje :)
Za vrime odmora san skontala da neman love,a ni marende u torbi. I tako san gladna doteturala do 4 sata.Ali ponavljam,ponavljam-niko nije skonta da san bila u pidžami.Zakasnila san na sat prvih 5 minuta,ali mi se čini da je nastavinca bila u PMS-u. Pustila me unutra priko neke stvari. Ja sritna ka malo dite,a ona će meni na to : 'Bilić,u prvu klupu.Sad ćeš odgovarat.' Moje boje face je tribalo snimat. Jednostavno san izgledala ka Beti kad spari rozu i crvenu KATASTROFA! I doteturan do ploče i zagarantirana kečina je došla sama od sebe. A nisan je ni zvala...kuja...
U meni su navirali osječaji. Imala san feeling da ć izrigat,plakat i smijat se u isto vrime.Ali nisan. Drugi sat me nastavnica umirila najavljenim ispitivanjem za dva dana. Tila san zvat hitnu da me čeka isprid škole,ali nisan imala love na mobu. A Sanja mi je rekla :Nike,ajde bogati,jedna jedinica manje-više. To mi je u ton momentu pomoglo...ali samo u ton momentu...Na 6. san došla polukrvava kolina jer san pala dok san ganjala Ara po školi. I nastavnik mi se smija u facu...
Prigrizla san i zube i jezik... :O...na kraju su nas putstili 10 minuta ranije kako bi stigli na bus. Na onaj kobni bus...Na ulazu vozač me zaustavljai traži pokaznu. A ostala mi je u novčaniku doma...Izlazin iz autobusa i hodan 20 minuta do bordice na koju san zakasnila. Tako san ostala na Korčuli crnčit do tri. Bez love,bez mozga,bez dobrog dila kolina koje je ostalo na ulazu od škole... I taman kad san mislila da san na rubu živčanoga sloma uhvatia me proliv. Trčala san u Noe i konobar me častia decon kole jer san izgledala ko nova Vileda krpa...
Došla san doma polukrepana i za ručak mi je bila blitva... To san izila nekako i pošla izrigat nakon 23 minute...
Ništa se dalje ne sićan...Zaspala san na WC školjki...
Kakav dan...
|
