četvrtak, 03.05.2007.
Well the clocks says it's time to close now....
"Nekad provokacija zvuči kao uvreda ti to ne kapiraš, zar ne?"
Jebiga, neki ljudi neke stvari nikada neće shvatiti... Ali svejedno...
"Ja dižem dva prsta da protestvujem, ovo nije u redu, ne stvarno nije fer!!!"
I meni je dosta...
"Kako da oprostim tom deficitu mozgova?!"
Možda ja jednostavno nemam smisla za humor... Pa i ako nemam, želim da to neki ljudi poštuju!
"želim samo jedno pustite me da
dozvolite da budem...(pustite da ja budem ja)"
"Obuzdavam vrisak da ne probije tišinu".
Tako da odlučih se kretati linijom manjeg otpora...
Ja sam samo jedno naivno derište koje vjeruje da sve može biti bolje...
...sad psuj svoju naivnost!
... i koje prestaje s pisanjem ovog bloga.
"Bijem poslednju bitku, plaćam poslednji dug
previše laži odjedanput da bih ostao tu"
Ovaj blog je star dvije godine...
"Nekad smo kao imali volje, a tad je i sunce izgubilo sjaj"
Vrijeme je za novi...
"Album nepoznatih slika, smeh dobrog starog lika odavno ne podseća na mene..."
Moglo bi se reći da otvaram novu stranicu. Hahaha... Ali ja sam dijete tehnologije ( o jes...) pa ja otvaram novi blog.
"Ništa staro mi ne nedostaje"
Neće mi nedostajati, ali mi je previše prirastao k srcu, tako da neće biti obrisan...
I donijela sam nekoliko odluka... Nevezanih uz blog... Prva je donesena zato što se ne znam izboriti za ono što želim.
"Ja stojim po strani i čekam da vreme nacrta put do sna..."
A znam što želim:
"Sunce, makar neonsko..."
Tako da sada nema više zajebancije...
Druga je ta da se više neću zamarati ružnim sitnicama...
This is the end, beautiful friend, the end...
I još samo jedna pjesma...
VREME SAMOĆE
Vreme samoće, vreme patnje, dugi sati očaja.
Već danima ja slušam priču kako želiš biti sam
Digni glavu, shvati život je ponekad
kao ružan san
izadji, ulica je široka prolećni je dan!
I trčaćeš ka suncu,
pružaćeš ruke da ga dohvatiš
sam u igri protiv nevolja
što gaze malog čoveka
žmuriš jer oči su ti odavno navikle na mrak
daj da bar samo jednom osetiš
da i ti možeš biti jak!
Vreme plača, vreme bola, dugi sati ćutanja,
već danima te gledam kako u uglu sediš sam,
Kad ćeš već jednom prestati da se samosažaljevaš?
Ako želiš nešto u životu moraćeš od
sebe sve da daš!
Vreme samoće, vreme patnje, dugi sati očaja.
Već danima ja slušam priču kako želiš biti sam
Digni glavu, shvati život je ponekad
kao ružan san
izadji, ulica je široka prolećni je dan!
I trčaćeš ka suncu,
pružaćeš ruke da ga dohvatiš
sam u igri protiv nevolja
što gaze malog čoveka
žmuriš jer oči su ti odavno navikle na mrak
daj da bar samo jednom osetiš
da i ti možeš biti jak!
Vreme plača, vreme bola, dugi sati ćutanja,
već danima te gledam kako u uglu sediš sam,
Kad ćeš već jednom prestati da se samosažaljevaš?
Ako želiš nešto u životu moraćeš od
sebe sve da daš!
Before I sink into the big sleep...I want you to hear the scream of the butterfly...
Iskreno toplo, moje posljednje zbogom....
- 21:45 -