From the body...when I lose all of my thoughts,when I'm all alone.New day will dawn and I'll walk away,From the tears and mourn in sapphire haze.
29.02.2008., petak
 Molin te...nemoj! Jos san dite ne znan sto govorin... te grube riči sto silaze s mojih usana... tesko ih je povuci. Ali ti me znas,ti si me uvik znala... Znas da san ranjiva i svasta govorin... I da mi je tesko pokazati ono sto u biti jesan.Ono sto osjecan. Ali znaj da te volin... Ne radi to...molin te ne ostavljaj me... Znan da je tesko...i meni je tesko... Nemoj molin te!!!! |
27.02.2008., srijeda
Tko si ti?Što me ljubiš tako nježno...
|
Ope san bila zločesta...dopustila san da misliš da san tvoja,da me imaš. Ope smo si to dopustili...ope san se tresla od svakog tvog dodira.Znala san da od toga nikad ništa,a znao si i ti,virujen da si muča jer si samo tija da se taj tren zaustavi i da budemo samo ja i ti,bez drugih... A ja ovako zbunjena san ti dopuštala da me ljubiš,da se gubiš... A znala san da ne dobivan ono što stvarno želin. Ope se osječan ko budala...ko da san te iznevjerila,privarila,iskoristila...ali moran li se tako osjećati kad san ti svaki pu davala do znanja što je s namin. Gubin se u tvojin poljubcima. Volin kad me gledaš na taj poseban način. Volin kad me poljubiš u čelo,tako zaštitniči. Volin kad mi se nasmiješiš. Kad mi ruke obaviješ oko struka i ne puštaš me. Želiš da san samo tvoja. Prolaze mi trnci dok se ljubimo... I zar sa ovo sve nije ljubav?! Tribala bi biti ljubav...ali ja se ne osjećan zaljubljeno kraj tebe,vidin te ko prijatelja...i mrzin se zbog toga.Jer svaki pu paden na tvoj šarm i pružan ti lažnu nadu.Nisan te vridna.Ne želin te povriditi. Ne želin više da me ljubiš,slaba san na poljubce...ne želin to...teško je sve to osjećati dok san s tobon a ope misliti na nešto drugo...ope prolazin kroz istu priču...već smo se rastali,već smo rišili sve što se tiče nas i sada smo ope pogrišili...greška greškon učinjena!Ope činin istu grešku!  S TOBON BI DA SE ŠALIN Ja volin njega iako više nije s menon njega volin s tobon bi da se šalin. Ne znan zašto san takva i ko to u meni živi ja nisan uvik ista i zbog toga me ne krivi. Ne,ja nikad ne želin da pomisliš na ono što ne bi smija.  Moj osmijeh je samo osmijeh s njin sretan ne bi bija. Ljubav je nešto drugo ja njenu vatru ne palin molin te svati jednon: "S TOBON BI DA SE ŠALIN!"  |
26.02.2008., utorak
Noćas budi san što oku treba,a ja grom iz vedra neba....
|
Ne vidiš me, ne gledaš me, ne poznaš me… Ne zaniman te, ne sviđan ti se, ne voliš me…. Ne zapitkuješ me, ne odgovaraš mi, ne ljubiš me… Ne smatraš me dostojnon, nisan tvoja… Ne osjećaš toplinu, ne osjećaš dušu.. Kad sam kraj tebe, patin, smrzavan se… Bolin, neman zraka, davin se… Grlo mi je suho, mučno mi je, ne znan govoriti… Tresen se, vrti mi se, zaboravljan se… Odajen se, predajen se… A ti to znas… I uživaš u moći koju imas… I samo se smješkaš, pokvaren si, zao si… Bahat si, sladak si, neodoljiv si… Topin se, pjevan, isčezavan… Toliko me posjeduješ da je strašno… Ka se sve to dogodilo… Oka me imaš? Ne sićan se…. odnedavno… Ili oduvik… Bojin se, odlazi molin te… Nestani zauvijek, ne tribaš mi…. Noćas mi ne tribaš, a sutra….a dan posli… Sutra ću žudit za tvojon blizinon… Volin tvoj dah, volin ga do bola, izludi me.. Samo je tvoj i ničiji više, i moj… Volim kad zajedno dišemo.…ali ja uvijek dišen tiho, tiše nego ti… Umren kad ti osjetin postojanje… A tu san…evo baš tu…odma do tebe… Vičen iz petnih žila…vičen tiho… Obuci me, molim te, odjeni me… Bit ću ti najdraža, uvijek ćeš me imati sa sobom… Ne mogu više biti točkica, ne mogu… Razmaži me snažno, obojaj me tobon… Ja ću bit cvit…u jednon komadu…i imat cu listove… i da, smijat ću se, iskreno…  |
25.02.2008., ponedjeljak
25.02.2008.
|
Majko točno prije 16 godina rodila si mene i zbog toga ti zahvaljujen... Majko rodila si čudno biće koje sve bi htjelo, ali ne može i neće zora da mu sviće... Ponekad se pitan da nisan rodena JA,da li bi ta neka druga isto voljela kao JA,isto osječala kao JA,isto sanjala kao JA..... P.S. Ope san vratila staru adresu... I fala svima koji su me se sitili...    |
23.02.2008., subota
Fall to pieces and I'm fallen...
|
Rutina,dosada. Svađe,živciranja. Ponos i tvrdoglavost. Sebičnost i umišljenost. Pametovanje i glupiranje. Kakvi su to ljudi oko mene.Više ništa nije kao prije.Sa je sve puno sebičnih ljudi koji misle samo na sebe.Pun ih je svit oduvik bija,boli to što san spoznala da ja živin u takvon okruženju... Di je nestala dobrota,zagrljaj,rič utjehe,razgovor...ka san to zadnji pu doživila ne sičan se.Svi mislu samo na sebe.Ili se samo skrivaju iza takve maske,da in bude lakše. Doživila san toliko razočaranja...mislila san da su neki ljudi oko mene bolji,ali sa vidin da su samo budale.Ovo nije razočarenje,bol zbog ljubavi,nego bol i razočarenje u prijatelje i obitelj... Svudi di pojden me prati nervoza,problemi,šutnja,pritisak na plućima,oči pune suza...toliko toga bi tila napraviti,dati podršku komu triba...ali niko se ne neda,svi bižu,svi se skrivaju. Vozin se buson i buljin u cestu,drveće,ljude...mislin kako sve biži,iz sekundu u sekundu sve je iza mene...i ja to nemogu prominiti,nemogu to zaustaviti...i to boli. Tila bi najti neki smisao u životu,tila bi da od mene u budćnosti ispade nešto pametno,nešto dobro...ali svaki dan samo se sveto više pleten i nemogu izajti. Ne nalazin više smisao u životu,a strah me smrti. Bojin se... |
20.02.2008., srijeda
Kad svatiš stvarnost ili bolje rečeno kad prihvatiš ono što si oduvik zna...
|
Znate onaj osjećaj ka ste sami u kutu svoje sobe,slušate laganice i jedino što van prolazi mislima je pomisao na njega...kada sve što tražite je da vas pustu na miru da slobodno sanjate...takva je sada i ova moja noć. Noć kada sebi po zadnji pu dopuštan da mislim o njemu,zadnji pu kada dopuštam sebi da pomisao na njega me rastuži,zadnja noć ka sebi dopuštan da mislim o njemu kao o nekom koga volim...Dopustila san sebi to ope ali ovaj puta stvarno zadnji put! Zadnja veče tuge,boli,nadanja,maštanja...želim da više stavin točku na tu promašenu,izgubljenu ljubav. Obečala san,a obečanje se mora ispuniti! Ima nas puno koji se bore s gubitkon voljene osobe...i zato ovaj post posvečujen donekle njima...Nama. Život teče dalje makar se nama zadržao na toj osobi...jeste li se ikada pitali kako krenuti dalje?Ja se to pitan svaki jebeni dan,nika ne dobije odgovor kakav bi tila.Zato san sama sebi naredila da prestanen s takvin pitanjima,jer od njih je samo gore,i da krenen dalje kako god znan,dojti ce i mojih pet minuta,nadan se. Nada i očekivanja...nema toga više ko mene...ne,ne,ne,ne!Bolje je bez toga manje se razočaravamo kad ne očekujemo...manje boli. I dok ovo pišen nije lako,ali mora se...stavljan debelu,masnu,tvrdu,crnu,definitivnu točku na sve... "Nevolje su dio života i ako ih podijelite s drugima,nećete dati onome tko vas voli priliku da vas voli dovoljno!" Zato svi vi koji još uvik tugujete,savjet jedan...pitajte se ima li kakve šanse da se vaše želje ostvare,ako nema krenite dalje,s osmijehon na licu,makar vas bolilo,jer možda se baš neko zaljubi u vaš osmijeh i podari van ljubav o kojoj niste ni mogli da sanjate...ovaj pu uzvraćenu. Lagano dišem i šutim. Šutim o dobrom. Šutim o lošem. Šutim o životu. Šutim o snovima.Šutim o sebi. Šutim o tebi. Noćas stavljam točku na još jednu moju promašenu ljubav.Točku stavljam na moje uzaludne nade.Noćas se opraštam od tebe djevojčiće luda u meni. Još samo noćas preletjet ću još jednom kroz svoju prošlost. Iako ti kažem ti ludo u meni „Zbogom“ želim da znaš da te volim i divim se tvojoj snazi,volji i tvom smješku bezazlenom. Osmjehu koji nakon svega je ostao isti. Noćas stavljam točku na moju prošlost. Noćas te ostavljam,nado,tebe koja živjela si si u meni i predajem se samoj sebi. Nisam znala da ovako je bolno kad shvatiš tko si,što želiš o što je tvoj život,tvoja stvarnost,mislila sam ovaj čas je nešto,a nisam ni slutila da sve počinje prazninom. Da ti ostaje praznina nakon zablude. Da ti ostaje borba nakon nakon života,da ti ostaje samoća uz prijatelje,da ti ostaje tupa bol nakon sreće ma kakva ona bila,da ti se učini da je prošlost samo sanjana. Zbogom sve moje ljubavi promašene i napuštene. Zbogom sve moje noći lude i puste.  |
19.02.2008., utorak
Moja noć...provedena slušajući Gibonnija...
|
Ponekad sam pijan, do uha nasmijan i duša mi je otvorena knjiga Moje nebo je posoljeni zrak, a moje more razlivena tinta Kome biti zahvalan, živote moj? Krenem obalom koju dobro znam,samo dva minuta pješice do luke Gdje se djeca igraju, pred nama skrivaju iglom izbodene ruke. Pa opsujem da ne mogu prostije mada odavno sam pobjego iz geta I mjesec iznad nas ima okus hostije, a cesta miris izgubljenog svijeta Moje nebo sad je posoljeni zrak,a moje more razlivena tinta Zato pjevam da ne pojede me mrak jer da nisam ovo ja bih bio boljka Kome biti zahvalan, grade moj? Ponekad sam pijan, do uha nasmijan i život mi je otvorena priča Ja se često spotaknem, al se uvijek dočekam Ja sam čovjek koji nema briga Kome biti zahvalan, grade moj?  Dobro došao si u moje stihove I svakim trenom ponovo Ne želim pričati o tome Kada vidim koliko te nisam imala. A ovisnost...više i kompjuteri i internet!Pa koliko ja vo postova mogu napisati,čovik bi reka da san makla...iman toliko materijala...neman di to napisati...ali bar mogu reči da san sritna...presritna...ma svašta san... Samo sada još triba smisliti kako da rečen materi da ope nis bila u školi i to cili dan!Pomažite kako ču se izvući?Hm...gotova san...ali bar ću umriti sa smiješkon na licu  ...ma zezan se neče ona meni ništa,osim što ću morati pritrpiti malo dernjave,ali moran ka san zaslužila...gren u školu a ko da se i ne školujen...ajme da mi je samo još dobiti volje za učiti i onda bi bila super zadovoljna...It's all ending I gotta stop pretending who we are... You and me I can see us dying...are we?  |
17.02.2008., nedjelja
Postoji li misto di mogu sakriti srce od tebe?
|
U zadnje vrime nisan pisala niti meni zanimljive postovo,a valjda onda i vamin su isto bili dosadni jer NEMAN KOMENTAROV nego nesto zeru! Pa van odlucih ope napisati nesto nako donekle ljubavno...uvatilo me jebiga ope...ali san jos uvik sritna bez obzira na ovo sto me tišti... Bija si krvav ,bile su krvave ruke,oči bija si lud,sinoc u snu. Tija si mene,da me zagrliš,poljubiš, ostaviš svoj trag na meni. Tija si mene,sinoć u snu samo za sebe. I bija si divlji,bijesan, bija si pun bola,ljubavi i jada. Bija si sinoc u snu kao što si i sada. A ja, ja sam bižala od te strasti, plakala nad nama,nisan te tila, a u stvari ludo,ludo san te volila. I kidalo se srce, boljela je duša,patilo je tilo za dodiron tvojin, ali to je bilo sinoc u snu. Samo ti si znao mene voljeti,samo ti si znao moju ljubav čekati,i tiho bez imalo prijekora ti si čekao,ti si ćutija i ljubav dobija.A da si onda zna da sve će ovako projti,možda ne bi toliko ljubija moje oči. Triba mi sa bilo ko dal kurva ili andeo,u mraku i onako ne vidin.Da lakše ignoriran pomalo tupav osjećaj da još dugo neću najti mir.Nazovite to odnos bez srca,perverzija ili pak romansa,budi tu. Pričaj mi o jutru,osvanut ćemo više puta pripijeni na vrhuncu a što dalje viti ću...SAMO ZAČEPI I BUDI TU,DJELUJ!  |
16.02.2008., subota
TBF-Lud sam za njom
|
Neznan što da van pišen,pa san van evo stavila riči ove pisme jer cili dan slusan TBF...zarazila san se.Danas van je gitarijada u šibeniku,pa ko ima volje nek gre na to..ja i sestra smo tile pojti ali jbg nikome drugom se neda...a bas smo imale ideju da pojdemo tamo,zafrkavamo se i spimo u kuci di nema nikog starijeg...ali jbg necemo...iako je sestricna vec najavila da dolazimo...a imal san ideu sto jos da napisen ali me napadaju na msn pa giban ca...i moran na vjeronauk...pa adios! Ja san lud za njon i znam to je glupo ,al srce udara ludo kad je vidin i zbog tog se stidin,al nema mi pomoci lud san od lula pa sve do ponoci,tu nema spasa,tu nema kruva iman kretenski osmijeh od uva do uva žila mi kuca,stegne oko srca,zbog nje mmmmucam mekan ka štruca ,ekipa me pljuca al nije me briga ja pribajucen kanale ma neznan ko da igra pa namistan boju,svitlo,kontrast,buljin u ekran,oči će mi otpast,dozivit cu kolaps,to je hipnoza cekam da mi kaze koja je prognoza,postoje li sanse barem minimalne da dodemo na iste duljine valne. Ja luda sam za njom priznajem too... luda sam za njom neznan kud sa sobom I pari mi se plitka ,znan sve je krinka,savrsena slika, kut svitla i sminka i znan to je fikcija,losa joj je idikcija al ima mot,to je divota,idila,ka neka cudna sila me tira da slinin kad je vidin nemogu se sabrat,grizen se ka dabar pratin svaki njen pokret,ka radar priko prike,od prike, pa njegovog prike san nabavija neke njene privatne snimke. A priko drugog prike san nabavija broj,sutra cu je nazvat i reci: "Ojjojoj,ti neznas ko san ja,ja tebe znan,da li znas da mi ti krades miran san, da li znas da te voli neko s ove strane,miluje daljinski,ljubi ekran?" Ja lud san za njom priznajem to, lud san za njom ne znan kud sa sobom...  |
15.02.2008., petak
Kad ti sreća okrene leđa daj joj nogom u guzicu pa nek onda ona cvili i jauče!
|
Jučer je bija taj dan kojeg je kao trebalo nekako preziviti...ali zacudo ja se nisan tribala truditi da prezivin,već od jutra mi je sve krenulo dobro,i ovo mi je jos jedno valentinovo koje ce mi ostati u pamćenju... Od jutra je bila ludnica...samo san se smijala...dosla u skolu a ono tamo jos veci show...dosla doma a ono tamo predobar show...  Za ovako dobar provod su zasluzne moje prijateljice.Kad smo dosle iz skole smo se sve skupile u jednoj prostoriji i tamo razdilile darove (to je dan zaljubljenih,ali ko kaze da se nesmu i prijateljice darivati),sile smo u krug i pocele igrati duju špad (ne da mi se objasnjavati sto je to),ali bilo je predobro... Posli smo posle u kafic,nabubale svoju muziku i plesale...a kako valentinovo nije isto bez muskih,tako da su svratili i oni.I samo zacinili vecer sto boljon...  Dobili san puno darova  ....da van nabrajan bilo bi mi nako glupo,samo cu reci da mi je ovo prvo valentinovo da san dobila ruzu i to cak dvi ruze Ovih dan san stvarno predobre volje...iznenadivan samu sebe...jupi!!!Samo sad se jos moran trgniti malo,jer izludivan ukucane s tim sto spi do podne,gren u skolu i stojin na kompjuteru...i kako onda nebi izgorili na zivci?Ne sican se kad san zadnji pu nesto napravila po kuci...moran,moran...jer ovi svi radu i umorni su...a sa Vas pozdravljan...gren nesto pametnoga raditi...a sto bi to moglo biti neznan...  P.S. Neki stvarno neznaju gađati na pikadu! (kirling!)  Neda mi se novi post pisati pa cu van vode ubaciti video koji san zaboravila prije staviti...svida mi se video zbog pisme a i... |
13.02.2008., srijeda
Međunarodni dana samaca...13.2.
|
I danas je dan koji ja slavin...hm...ako se more reći slavim...ali ipak donekle slavim...i koliko god ja želila njega kraj sebe sve isto se nikad nisam tužila da mi je loše i samoj...ma što govorin super mi je.... "I'm free like a bird!Jea..." Gledajmo to s pozitivne strane,biti sam je baš cool,to je sad u trendu,modi ili kako se već kaže A ups...zaboravih da je sutra valentinovo....a jebiga i to ću preživiti,a i već san dobila dar za valentinovo...je da san ga dobila od matere ali sve isto ga cjenin...hm...a ako pitate što san dobila:Dobila san novčanik,uz obrazloženje -Čerce moja ti jedina u voj kući znaš šparati pa san ti kupila novčanik...hm...ja i šparanje...not!!! Neman van više što dobrog niti pametnog reči,ovaj kompjuter mi je izija mozak...više niti ne spin od njega...rekli bi Anđela i Borna da je to samo početnička euforija,ali ja mislin da mene drži nešto više...ovo je postala opsesija...zaraza,ko kuga...aaaaa!Moran se ličiti,utjeha je što mi je Ugljan blizu pa mi nije veliki trošak karta za bus. Već je kasna ura,morala bi pojti leči,nije lako mora se i učiti,pojti u školu,a i mozak razbistriti...Pa da van napišen jedan pjesmuljak i odo ja pajkiti :I ovo jutro kao i svako drugo ne donosi baš nikakvo čudo. Osim što novi dan nosi, još jedan što će proći. I danas minuti će se kao sati vuči, dok moje strpljenje nesmije i neće puči.   "Every night without you I miss to have you by my side Ohh, so I keep waiting, I keep waiting I swear I never let you go again"  |
11.02.2008., ponedjeljak
Lost in my own world...
|
Samo još jedna neshvaćena djevojka... Samo još jedna duša; zalutala na putevima života... S očima prepunim tuge, straha i boli... Skrivena iza osmijeha... Neprestrano na rubu, života i smrti...  U svijetu, gdje biti ono što jesi-jednostavno nije dovoljno... Gdje se dobrota kažnjava... Gdje su suze slabost.... Ne živeći, već preživljavajući...  Umorna od bezbrojnih pokušaja; da preboli davno zadobivene rane... Zaboravi davno izgubljene nade... Nastavi živjeti; kao da prošlost nikada nije postojala... Bez ikakve nade u bolje sutra...  Okružena ljudima, a potpuno sama... Igra samo po svojim pravilima... Ne prihvaćajući kompromise... Voljeći svim srcem... Znajući da je najviše što može; da bude ono što jest...  Ali ipak je nitko ne shvaća,niti se trudi da je shvati... |
Searcing for love...
...tila bi pisati ali neznan o čemu...tila bi izbaciti ovu bol iz sebe ali ne mogu najti pravu rič...riči...ni milijun riči ne mogu izraziti kako se osjećan...nižen slova...tražin pravi smisao...povezujen riči...rečenice...ali tako san izgubljena...ima li išta smisla u mom životu?...di je nestala srića...osmijesi?...di san se izgubila?...u nečijin lažnin ričima...neispunjenin obećanjima...u tebi...još ću ti jednon kroz suze reći koliko te volin...zar ne čuješ moju bol?...ruke su ti hladne...pogled od leda...plašiš me...znan,ne voliš me...ali ne gledaj me tako...nisan kriva što te volin...i što će moje srce ostati zauvik tvoje...ponekad prepoznan tvoj miris na nekome...sve se uspomene vratu...okrećen se iza sebe...tisuću tuđih koraka...ali ni jedan tvoj...ti lutaš nekin drugin stazan...slamaš srca...i krećeš dalje...gledaš ravno...i ne okrećeš se...ti si dio jedne mladosti...nešto posebno...i tako bolno...prva noć ljubavi...slomljeno srce...tajna mog života... |
10.02.2008., nedjelja
Kriza!!!!
|
Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa-Možda van ovo objasni kako se danas osjećan!!!Pucan!!! ZAŠTO?! Zašto mora biti tako? Zašto jednostvavno nemogu otvoriti mozak i izvaditi taj dio toji me toliko ubija? Zašto moran čuti riči koje ne želin čuti? Ako kažen da istinu mogu podniti zašto se onda ovako mučin???? Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!! Zašto me proganja?Taj glas,te riči!!!!Ta rečenica!!!Pusti me ne miru!!!  |
09.02.2008., subota
sudbina....da ili ne?!
|
U zadnje vrime mislin...da li sudbina postoji Ja baš i ne vjerujen u sudbinu. Mislin, da sudbina postoji i da svi mislu da postoji bili se onda itko vise trudija izgraditi svoj zivot,ili bi svi samo mislili ma to će meni sve sudbina napraviti!Bili više itko od nas ima cilj u životu?!Jedino sto se tiče sudbine bi volila virovati u sudbinu u ljubavi...onda bi mi bar malo vire dalo da će se ipak najti neki tutle i za me...ali ako ne virujen u sudbinu onda bi tribala virovati u slučajnost...ali ni u to ne virujen...pa se pitan u što ja onda virujen?!U Boga? Uskoro mi je krizma...još malo,a ja nisan načisto sa svojin vjerovanjen...crkva je ljudska ustanova,tako su je definirali,pa ona kao takva isto griješi,zar ne? Ja da san neki veliki vjernik,da gren u crkvu svaku nedilju,blagdane...pa i ne baš...zapravo nikako,jer svaki put kad mi mater kaze da bi mogla pojti u crkvu ja samo vrtin očima i mislin se pa sto cu tamo gubiti vrime kad mogu se i doma moliti Bogu.Ali to kad kazen moliti ne mislin na to da recitiran Oče naš ili nešto tako...ne...ja se ne volin tako moliti,kad nedi vidin ljude koji se križaju,molu svi zajno...to mene sve podsječa na neke sekte...kad me nesto muči i kad stvarno trazin pomoč...onda stvaran svoju molitvu,svoj monolog,i pričan s Njin,i znan da neču dobiti odgovor,ali ipak prican.....ali to bi se onda reklo da je viruje i u Njega?Ali neznan...sve bi to bilo super da san ja uvirena da on postoji...ali nekad stvarno me uvati vrime kad neznan u sto da virujen! I sa ja pitan prijatelja-Viruješ li u sudbinu? -Ne,ne virujen. -A viruješ li u sve što Crkva kaže? -Da virujen. -A što misliš kako bi crkva objasnila da se pojavu vanzemaljci? - (genijalni odgovor) Gazda je pljunija predaleko! -A što kažeš na hijerarhiju koja je u Crkvi? -To se ne pita,jednostavno viruješ! -A u koju teoriju nastanka ljudi viruješ? -Bog je stvorija sve dok se ne dokaže suprotno! -Što kažeš na to što je crkva rekla da je Bog stvorija muško i žensko,a da oni postaju čovik tek onda kad se sjedinu u braku?Što smo onda mi? -Pa djeca!... Bilo je još puno toga tote u raspravljanju...ispilala san ga dosta...ali se nije da...i svaka mu čast što toliko viruje!Jedino mi je ža što ni prista da mi bude kum na krizmi...ali jebiga razumin ga,zivi daleko...a i ono ako mi bude kum nemore me oženiti! I tako da ja nakon ovog pustog razmisljanja...ovog raspravljanja...mogu reći da mi je pomoglo...i virujen u Boga i neke stvari vezane uz Crkvu...Naglašavan neke...ali me zanima sto vi mislite!Pa ako van se da ostavite komentar!Uglavnom za ovo moje razmišljanje kriv je Barić i seka moja...oni i njihovo filozofiranje..ka se oni najdu nema stajanja...a sada pozdrav...gren van... na pičence...  |
Znaš li djete...koliko san luda od ove ljubavi?!...
|
Ne voliš da te sanjam? Ne voliš da te gledam? Ne želiš da te volin? Ne želiš me ko prijatelja? Ma što onda želiš!!!! Reci,izjasni se,kaži mi već jednon!!! Reci makar me bolilo! Nisan ja kriva što me svaka sitnica uvik posjeti na tebe, nisan ja kriva sto san zapela u ovoj mizeriji,u ovoj ljubavi, kojoj više nema traga,postala je samo pepeo! Volila bi znati što se skriva iza svakog tvog tužnog pogleda. Volila bi znati na što misliš kada iznenada uhvatim tvoj pogled. Volila bi da san ja razlog tvog smiješka na licu... Zašto mi ne daš da ti se približim.... Živim još uvik na istoj adresi,iman isti broj....pa daj jebote nazovi!!! (iskopirano! ) |
08.02.2008., petak
The Frames...the best young vocals!!!
Ovo morate pogledati...predobro pivaju...i još su brat i sestra, Ima još njihovih videa na you tube,ovaj san prvi našla i najviše me se dojmija,i riči su prilipe...orginal ove pisme isto vridi pogledati,piva je Rascal Flatts....i što još reči...ma predobri su,nadan se da će van se sviditi... |
07.02.2008., četvrtak
...na poljima od snova ne pušta se korijenje...ovo mi je škola i drugi puta ću pametnije...
Evo ovaj post če možda biti malo čudan...jbg ali kako nebi bija ka ima čudnog autora... ...za početak ču van napisati jednu štafetu preuzela san je od *Creating myself* ...pa da počnen...Zagrljaj ili poljubac? Trenutno rađe zagrljaj iako i poljubac nebi škodija... Pepsi ili Cola? Ok ovo mi je bilo malo glupo pitanje ali evo nema veze,odgovor je Pepsi s limunon. Čokolada ili vanilija? Pa normalno da čokolada... Lover ili fighter? Fighter...ako se s ovin pitanjen mislio na ono što ja mislin  Prijatelj ili obitelj? Glupo mi je svrstavati te stvari po važnosti...ali valjda obitelj...oni su konstantni,prijatelje nove lako stekneš... Ljubav ili novac? Ljubav normalno...ko jebe kune ka nemaš ljubavi... Osobnost ili izgled? Osobnost...što će ti neko lip ako ni dobar! Boja očiju kod muških? Hm...iman ja jedne koje su mi najdraze.... Kratka ili duga kosa? Duga,crna,valovita...tako san uvik zamisljala onog idealnog prije...ali to više ne radin,smatran to glupim... Visina? A samo da je veći od mene...ali ni ni to važno ako se volite. Piercing ili tatoo? Pa na sebi bi rađe vidila tetovažu ali ne nešto pretjerano,nešto malo,slatko ali simbolično.. Najbolji/a frend/ica? Glupo mi je reci za nekog prijatelja da mi je naj...jer svi oni imaju mane i vrline... Najglasnija? Definitivno Perina,Ana i Sara... Najsramežljiva? Izabela. Jesi li zaljubljena? Pa neznan ni sama kako da definiran osjećaj koji sa iman u vezi njega...mislin da nis više.VALJDA NE VATAJTE ME ZA RIČ. Vjeruješ li u ljubav na prvi pogled? Neznan,još je nisan doživila,jesan da mi se neko svidija ali da se ljubav stvorila na prvi pogleda pa ne baš... Koga si zadnjeg zagrlila? Prijatelja. Koja ti je zadnja osoba rekla da te voli? Prijateljica ona za koju sam pisala da je dugo nisan čula!Pozdrav njoj...iako nema internet... S kojom si osobom zadnjom pričala na telefon? Evo baš prije par minuta san zvala sestru. Tko ti je slomio srce? Hm...glupo je reči da mi je neko slomio srce...nekako pregrubo meni zvuči...tako da mogu reči nitko,nadan se ni da neće... Tko ti je zadnji rekao da te mrzi? Seka sinoć ali iz zafrkancije jer san je zafrkavala cilu večer.A da mi je neko ikad reka da me mrzi...to mi se još nije dogodilo. Uzimaš drogu? Ne!!!! Piješ? Malkice!  Želiš li se udati? Ne razmišljan baš o tome...valjda želin,ako se najde taj pravi. Želiš li djecu? Da...iako me strah toga. Vjeruješ li u sebe? Trenutno da,ali ima vrimena kad posrnen...ka izgubin viru u sve čak i u sebe. Koji si zadnji film gledala u kinu? Ufff...to je bilo davno...mislin da je bila neka komedija... Možeš li podnijeti istinu? Pa koliko god bolila rađe volin čuti istinu nego laž...pa bi je valjda i podnila...a štoš istina zna da zaboli! Tvoja največa slabost? E za vo triba razmisliti...neznan...slabost...hm...a ima ih puno... Največi strah? Pa sada...boji se visina-kako kada,bojin se samoće...ali je preživljavan Prva pomisao kad se probudiš? Zar ope ova glupa škola,ne da mi se dizati,zar moran?!!!! Javiš li se na nepoznat broj? To mi je nekako glupo,tako djetinjasto...i ope mi je počelo...ope me neko zove sa skrivenin brojen...evo taman vibrira mobitel...gggrrrr!Mrzin to,tako da se ne javljan,ali nekad me pukne pa se javin,tek onako da ostavin liniju otvorenu da se kune trošu ili da zafrkavan tu osobu s druge linije... Jeli se slažeš s roditeljima? U zadnje vrime bolje...fala Bogu! Za čim žališ? Pa sad...ne žalin za ništa napravljeno...možda bi samo neke stvari tila da san bolje napravila,da san bila ozbiljnija i upornija!Ali eto...tako je bilo.I što sa?!Nema nam pomoći! I doša je kraj ove štafete nadan se da van je pomogla da me malo više upoznate...i vidin da je malo predugi post,pa ono što još iman reči,napisati cu ostaviti za posli...a i vata me inspiracija za pisati pismicu pa je gren iskoristiti!pozz |
06.02.2008., srijeda
Samo da ti šapnem...
|
Kise su stale Ljubavi nove bude se Sve ide dalje samo ovaj put bez njega Daljine me zovu U njima nestat cu Daleko od tebe Voljet prestat cu neces me naci ovaj put Ne trosi rijeci uzalud! Danas mi je bija predobar dan...ope nis bila u školi,mislim bila san ali ne na nastavi,imala san natjecanje iz vjeronauka...ludnica,bilo je prelagano,ali nadan se da neču projti jer me ni volja dalje hoditi.A i super mi je dan jer san danas tj,već par dan super volje,samo bi skakala i smijala se.Prestaju me mučiti neke stvari.Bilo je i vrime...a ka san super volje neman inspiracije za pisati baš puno pa ču vas pozdraviti,a i dobar film je počeja.I samo još da kažen ova pismica napisana gori nema veze s nikin,ni s ničin...stavila san je eto tako bezveze...možda da post izgleda duži s njon...  Ajte bog,pozdrav,obečavan vrati ču se s nečim zanimljivijin,mora se nešto dogoditi jer mi život napokon ima smisla. Pozzz... |
05.02.2008., utorak
Goodbye to all those rainy nights,there ain't nothing gonna get in my way,goodbye so long,I'm moving on...
|
Danas me pucaju čudne misli,ozbiljnija razmišljanja.Mislin da san se prominila,puno toga kod mene se prominilo.Svatila san da je moj život,ko i život svih nas, samo jedan put u kojem se isprepliču tuga i veselje.Život nije uvik fer,ali nekad i kad se najmanje nadamo da će nan kreniti bolje tada dolazi to veselje koje nas izbavi iz depresije,bila to samo jedna rič,zagrljaj,pogled ili nešto više... Moj život je tek počeja i ista tako ima dobro i loše strane.Ali mene svaki poraz čini jačon.Iz svakog poraza naučin nešto novo,a ako neču učiti na svojin greškan na čigovin ču onda! Puno puti mi se desilo da nis imala volje za ništa,da bi se zatvorila u svoju sobu i žalila samu sebe...ali to nekad ne pomaže,nekad pomogne.Ali zašto toliko žaliti?Život je igra bez granica,triba ga prihvatiti i sam kovati svoju sudbinu.I koliko god mislila kako me svaki put dotuče kad čujen svađu u kući,ružne riči i tako iz dana u dan sve isto živin koliko se more sa smješkon na licu.Jer znan da tamo gori me neko gleda i čuva.Nekad me toliko naživcira sve u životu i obitelj,i ljubav,i prijateljstvo,ali se onda sitin da na von svitu postoju igore stvari.Kad samo pogledaš što se izdogađalo u zadnje vrime srce ti stane i ne moreš da ne zahvališ onom ko te čuva. U životu triba naučiti reči:"Oprosti!" Triba naučiti kako davati sebe,kako druge usričiti,a ne čekati da tebi neko pomogne.Pomaže kad znaš da si nekomu pomoga,kad znaš da te neko gleda kao pravog prijatelja.Triba se znati veseliti zbog sriče drugih."Sve se vrača,sve se plača!" Ja pokušavan svoj život dovesti u red.Ali s tin ne želin sve ostaviti pa iznova.Želin popraviti što se popraviti da.Nadan se da ču uspiti,jer napokon mislin da san dobila ono malo samopouzdanja.I kad buden spremna krečen u nove pobijede a i poraze. Uovon postu također želin spomeniti Branimira vugdeliju.Poginija je vo lito.Nis ga osobno poznivala,ali kad san poslušala par pisam,čula njegov glas,vidila njegove prilipe oči...oman san ga zavolila.Taj njegov pogled,ima nešto u njemu.I ima je smisla za muziku.Ža mi je što ga više nema,valjda tako mora biti.On i njegova grupa Embrio su vratili nadu u hrvatsku gotich-rock scenu.Svi vi koji ovo čitate tribali bi te pojti viti nešto o grupi Embrio i njihovon preminulon pivaču Brani.Nečete požaliti. A sa giban ča na ručak i sobu mi napokon počinju sređivati...jedva čekan novi namještaj!!!Samo da ne saznadu da danas nis bila u školi nego pijuckala cilo jutro kafu u mm-s sa sestron i Antonijon... ne znan zašto je ovaj post ispa ovakav ali eto...uživajte. R.I.P. Branimir Vugdelija  |
04.02.2008., ponedjeljak
What hurts the most...
|
"What hurts the most Was being so close And having so much to say And watching you walk away And never knowing What could have been And not seeing that loving you Is what I was tryin’ to do I would trade give away all the words that I saved in my heart That I left unspoken" U mračnon kutu kafića,u dimu što se diže tražin utjehu i sriću,a padan sve niže i niže.Cigareton ubijan bol,u čaši tratin sreću jer znan da nikog neman i da nidi pojti neču.Pa i ako nedi pojden tebe ne mogu stići,pa i ako te jednon stignen,ne boj se neću ti prići.U ton kutu caffe bara misli mi lete kroz svit,znan da tebe više nema i da san postala usamljeni cvit... ...i danas čvrsto odlučih da zamest tvoj ću dobni trag u zgarište moje sreće,al' čim legoh u snovima svojim ja ponovo bijah rob tvojih htijenja...  |
To stand out in the rain,so no one sees me cryin,trying to wash away the pain.
|
"It's just the same old sights And the same old sounds I want to take my car and drive out of this two story town It's the same old shit going around I'm going down, down, down, down, down In a two story town..." Maškare ča mogu maškare...da van malo pišen o provodu na Kunjskin maškaran...evo vako...u subotu je bilo ludilo hoditi s povorkon po selu,smija ti se,plesati...ali i gledati kako me sestra sramoti...ali mislin da to ni niko skuzija pa...  Uvečer na maskendbalu je bili super muzika i plesalo se...ja nako kako kad jer su me noge bolile i glava pucala od Vojkovog vina!U subotu san se pokupila doma oko 2 ure ni mi se stalo više...Nedilja...povorka ni baš bila povorka niti san ja bila u njoj...Gabi,Perina i ja smo se smistile u "topli" Bajin komin.Čekale da se počne čitati taštamenat.Bilo je smiha...samo sto pola procitali nisu.Posli se palija krnjo...mmmm...bilo je baš za utepliti noge ...Nakon paljenja se ilo i pilo kako tuka,slavlje jer smo se rišili krivca...i sve pohvale kuvarima,gulaš je bija za prsti polizati.  Zaboravila san spomeniti da smo čak imali 2 nastupa mlade plesne skupine(ne znan in ime),bile su dobre za prvi pu,svaka in čast jer su uspile probiti tremu...U nedilju me uvatilo baš happy raspoloženje,a za to je donekle bila zaslužna Gabi,u mm-a smo se smijale,plesale sideći...ma bilo je za pišati u gaće...ka vidiš pokrete a kamoli što smo se jedine sramotile,jedine smo bile namaškarane...nako izmrcvarene od smiha i plesa smo se pokupili iz kafića i zasili u auto...nagurali se nekako(bilo nas je 6 ,sa gomilon zvucnika,i boc vode naza pa ni bilo mista),jadan naj mjenjač ,i tako se polako bližija kraj večeri,malo smo još zaigrale na trišetu i doma na spavanac...jer se sutra dizati,ona jebena skola,ope ...i ope...Jedino što me malo zasmetalo vaj vikend je bilo to što san imala dogovor s materon da mogu stati dokle oču ali da moran u ponediljak u skolu,ali to je zvucalo predobro pa naravno ni bilo tako..sve isto me zivkala da gren doma.Ali jebiga takav ti je život!  I što da van još pišen...možda o ljubavi...pa neću,što se ljubavi tiče živin u svojin snovima i to mi je dosta za sa...  |
02.02.2008., subota
Tiho,najtiše...
|
Da vam pišen nešto dobro,nešto vedro,nešto nježno...Nešto zanimljivo! NEMOGI I NEĆU!neman inspiracije:-) Mogu samo da se pofalin da san naučila stavljati linkove...i nemojte misliti da je ovo konačan popis linkova...ma ne,nije...samo mi se sa neda pa cu to neki drugi pu...ovo je samo za probu...nebrinite se doj ce te svi na red.... VELIKA OČEKIVANJA evo vako...da jesan zainteresiran san da upoznan nove ljude...pa zato slusi i internet...pa si me s ovim komentaron potaka da van stavin svoju msn adresu...najti ce te je nedi sa strane...ali iman nesto za reci..jer ja vas vecinu na ovom blogu ne znan pa samo jednu stvar:Ne želin na se navuči nekog pedofilčinu!!!Mama bi me ubila:-) Pa sad velika ocekivanja ako si jos uvik zainteresiran imas napisanu msn adresu...ali nemoj da se ispostavi da si puno,puno stariji od mene... I da sutra su Kunjske maškare...nadan se da neće kiša sve upropastiti... I vidite da nis u cilom postu uopće njega spomenula(sve do sad),napreduje jupi...samo da je tako svaki dan:-)........  |
0
