Transcendentalna meditacija
Pribjegavam tehnikama
koje me ne muče,
barem ne puno,
znoj je dozvoljen samo u
teretani solidno opremljenoj
za razmažene guzice, to su
pravila, a ja igram najviše po svojima.
Ležim u krilu, spavam na jastuku,
a pritome mislim kako dobro miriše,
a tek njegov vrat, koji ne ljubim,
a mnogi misle za nas da smo par.
Zaspem u krilu, dok mi leđa češka,
ona, žena u godinama,
jesam li onda opet kao neka djevojčica,
usnula san, odmorila, nisam, ali sam
potom oprala suđe,
da se zahvalim,
kao eto nešto da napravim.
Ispijala sam više kava,
telefonirala uz poglede
silnih muškaraca,
koji me ne zanimaju,
ma ni najmanje,
radije bih pogledom skidala
zgodnu dugokosu ženu,
i mislima joj mazila grudi,
s ledom i s medom,
jesam li ja umišljena?
Ma malo, ali to je dobro!
Zvat ću onda opet starije,
da vidim jesu li od mene pametnije,
potom ću skoknuti u Zagreb,
tako barem misle,
jer tamo kao ljubičasto sunce sja.
Čitat ću još mnogo toga, jer sam
još neiskusna i neukusna za one
koji bi me najradije požderali.
I na kraju ću se vratiti u miran san,
a kada se probudim, znate što?!
Opet ću ostati sama.
Bez pokrivača sam.
