VladKrvoglad

Vratio sam se nekako u zemlju, uprkos i dalje vazecoj zbunjenosti obezbedjenja aerodroma u Briselu (vratih se preko Holandije) i navalih na posao.
Jao sto volim da navalim na posao: ono, iz strava mirno se polako naginjes napred, sve dok ne izgubis ravnotezu i vreba te da padnes - i nikako pre tog momenta se moras ''poklopiti' preko posla! Ja toliko volim navaliti na posao, da to vezbam i po deset puta dnevno bez efektivnog pocinjanja posla!
E, a kad pocnes posao - eeee, to ti je tek prava uzivancija: direktor pisti ta gde si ti u ponedeljak (on je napravio gresku u rasporedu, ali ne bi priznao nikad!), studenti piste kako nisu stigli odraditi zadatke niti mesec dana nakon zadnjeg casa, tramvaji zezaju kao i obicno i dolaze kao da ih placas lutrijom, a ne kartom, a ravnica ove zemlje (ja volim brda!) istegle te na nezasticeno obzorje poput prerano rodjenog ptica na utrini!
Naravno, odradio sam na Zlatiboru nesto fotki. Niti 2500. Naravno, nisu sve bas uspele, ali onih 100tinjak koje jesu - spreman sam malo po malo podeliti sa vama.
Samo....strpljenja!

Vole vas vas Vlad