VladKrvoglad

Oko nas već senke galopiraju
veče je propeto na tvojim ledjima
a ja dlanom crtam mesečinu
na tvojim nežnim plećima

noć napasa treptaje mraka
na tvome glatkom stomaku
zvezde ću ti natačkati prstima
po tom mekom mraku

udjoh ti lagano u pećinu
stenke se raspukoše i tama
kad raspalih tvoju vatru
i ti nisi više sama