petak, 27.03.2015.
U prolazu
|
Pritislo Vlada, ne dâ mrdnut! Skola, zadaci, materinci! Bljuv! Sledeca je nedelja jos kriticnija,Krvopiji ce krv ispiti! Naisao sam da se malo izjadam, minut-dva i letim, flap-flap - dalje... Ostavljam vam puno pozdrava na ovom blogu - i do sledece prilike, za nedelju-dve - voli vas vas Vlad! |
ponedjeljak, 16.03.2015.
ENTUZIJAZAM
|
Smejem se radosno
kao dete samo sebi čavrljam i veselim se po narudžbini jer ja verujem u bolje sutra. Pokušavam prizvati trenutak kada sam počeo glumiti samog sebe. Hteo bih se setiti ko me je angažovao i zašto. Bilo je to zaista davno laskao sam tada sebi da se radilo o lovcu na talente ili barem na ucene ali sad se dvoumim između agenta osiguravajućeg društva i statističara bez diplome Uloga je izgledala napisana po meri ili je možda bolje reći napisana po meni? Skrojena je kao koža tesna kao nada u uspeh ta elegantna mladost u velikom gradu beloga sveta Ušao sam uspešno sebi pod kožu mlad negovnog tena i izgrickanih noktiju ali ona ipak nije sasvim odgovarala: neoprezno sam uneo mrvice savesti i trunje nesigurnosti i one su zapale po ispucalim idejama ambicije i ambivalencije Žulja me to! Ali na koži mi piše "Ćuti i trpi" i "Idi dalje" Najteže je opservirati mimiku vlastitog lica kad zasvrbi optimizmom ili istrajati u ulozi u svakom trenutku ne obrisati šminku pod svetlima suočavanja sa istinom ne iskrasti se pod tamom kad misliš da niko ne gleda ne skinuti kostim romantike pod žegom svakodnevice. Koža je rasla sa mnom neprimetnim ritmom disanja a mrve i trunje su me grebali kao zmiju košuljica i nikada ih nisam uspevao istresti Priča se nastavljala svakoga dana bez prestanka, bez odmora i ja tetoviran stvarnošću nisam smeo stati sa učešćem u predstavi. Lovci na talente i ucene nisu se još uvek pojavili a agent osiguravajućeg društva raskinuo je životnu polisu već nakon prvih požara po kulisama mojih ambicija. Kako da ne zaigram kada se nasmejem sebi radosno kao dete kako da ne izrazim optimizam dok čavrljam i veselim se po narudžbini statističara kako da prestanem glumiti veru u bolje sutra? |
srijeda, 04.03.2015.
SAMO TI NANARE MOGU DONIJETI
|
U limanu crnoga pijeska
već vatrom napukloga otoka Krakatoa dnom sam drakara dodirnuo vode dno samurovinu za Nausikaju žurno noseći arealom modrila brižno joj ploveći dok akove morske nisam izlizao Ta rasparana tapiserija talasa toplih i goblen oblaka mokrih i oblih na vez me ovaj natjeruju hitro da šumne vale zaljevske vezem čudeći i školjke šuplje u njihovu snu hladom brodske sjene na morskomu dnu kao da siguran bit ću u ovoj luci dimnoj A kad oluja hučna prestane i osvane ložište će otoka drakar do vodišta sagorjeti i samurovinu sasvim izgorjeti ali koliko slojeva prozirne plave pokriti mi mora tijelo željno tebe da svjetlost ne osmotri kako ti hitam i ispod vala dalekoga sa žala nestaloga otoka potonuloga Krakatoa (26 X 2013, treća verzija) Jedna stara pesma, zaustavljena izmedju nade i razocaranja. Vulkan Krakatau i nanari (ogrci)... |
