VladKrvoglad

Priveo sam te
zbog neupotrebe migavaca
a svakoga dana
prođeš zanjihana kraj mene.
Hapsim te zbog rupe u koracima
kojom me izazivaš
u ovo vreme nejebice.
U tvoju odbranu moram reći
da nisi pružala fizički otpor
niti vikala da si nevina
predala si se odmah
zbog zločina razbludne lepote
koji mi je zaustavio disanje.
Istražni je postupak pokazao
da slaviš neki svoj praznik rada ili rata:
duvala si besno u balon crvenim usnama
a tvoje su se bele lopte bibale
po zatvoru uske majice.
Svezanu u zlatne lančiće i čipkane bretele
i zarobljenu leopardovim šarama kaputa
sproveo sam te u jedinu praznu ćeliju
u kojoj već 49 godina svoga veka
boga nisam molio.
Pretres je otkrio sve tajne
tvoga zadihanog tela
dahtala si vrelinom u tami
čekajući da pripremim instrumente
i priključim te na svoj pornograf.
Prikačio sam vrhove noktiju
na tvoja kliska leđa
počeli su da iglaju šare dijagrama
po koži toploj od krivice
Uzdrhtala si sisama
a ja sam utisnuo barometar
u vlagu rupe u koracima
i zapretio da niko drugi više neće upasti
i ostati zakovan grčem dole
u tvoju zamku za neoprezne matorce

Mučiću te dugo
dok ti nokti ne pozelene od laka
dok mi barometar ne smrskaš na vrhuncu kraja
dok mi ne priznaš napismeno po telu
u tri primerka overena masnicama poljubaca
zašto me tako beskrupulozno
jebozoveš?




(ajme!)

Dragi moji posetioci,

Ne mogu, a da ne primetim kako se cesto zatvaraju blogovi mojih kolega. Zuf! Cap! Bris!
Svako malo moram da menjam linkove na odlicne blogove jer nestanu preko noci...
Poneki se bloger ponovo pojavi pod drugim imenom i to onznani ili se lako prepozna, poneki se krije ili cak prestane s bloganjem....steta!
Dao bih ovde primere o koim se blogovima radi, al se nesto mislim da njihov nestanak i jeste imao za cilj nestajanje a ne sad jos i moje akcentuiranje takvog dogadjaja...pa cu zato pametno precutati! :)))

Sta ja tu uopste pametno mogu reci? Razlozi sigurno postoje, niko nije budala pa da radi stvari bezveze.

Ipak, zao mi je kad izgubim takvu neku uzdanicu od blogera, gde cesto odem procitati nesto, bez obzira ostavio jos i trag o poseti ili ne.

Zivot je svakako prekratak da bismo se snebivali ostavljati onoliko tragova svog postojanja koliko mozemo.

Pisite, pisite, pisite.

Voli vas Vlad (koji se tako ne zove, koji nije krvogladan, mlad, lepotan, niti nesto posebno pametan!)

Uzdravlje!

Kad malo bacim pogled unazad, kroz desetleca mog zivota, ostanem frapiran da su na mene veci utisak ostavile zivotinje nego ljudi...
Pocelo je jos od malih nogu: jedna veverica, pa jos nakon par godina jos dve... onda pas, dalmatinac. Posle toga dugo vremena ne imadoh domace zivuljke, dok se ne preorijentisah na macke. Pa naidjose: jedna crna, jos jedna crna, onda prosvercovah jednu tigrastu sa Zlatibora, potom jos jedna crna sa Zlatibora i jos jedna crna 'domaca', iz severne drzave u kojoj zivim.

Mnogo sam i ljudi upoznao. Neki su bili duse od ljudi, neki zlice, neki prodjose kroz moj zivot kao kroz javni prevoz. Drugi se zadrzase, popunise vreme uspomenama i promenise ponesto u meni.

Moji kucni ljubimci su svi ostavili utisak koji ne bledi.

Zanimljivo, dakle: od zivotinja sam proporcionalno dobio vise u zivotu nego od ljudi... cudno, setno, pomalo gorko za priznati!

Da li je onda cudno sto sam poklonio mnogo paznje izboru imena svojim ljubimcima? :)

Veverice su se zvale: Pega (I), Pega (II) i Sivko.
Dalmatinac je bio Sarlo (a jes vala saren bio!)
Macja tevabija je dobila najraznovrsnija imena:

Prvi je bio macor Antena. (imao je dugacak, tanak i uvek uspravno ukrucen rep - kao antena!)
Sledio je na kratko lutalica Jubox (pravio je cudne zvuke umesto klasicnog predenja!)
Neko vreme provedoh bez ljubimaca.
Onda dovedoh neverovatnu mazu koja dobi ime Zuf Miju. Prefinjena, hitra zivuljka, uvek spremna da napravi desant na krilo! Omiljeni polozaj joj je bio da se prevrne na ledja i opusti glavu, cak i kad je podignem samo sakama! Na zalost, ova tigrasta maca je bila toliko umiljata, da je neko od bolesnih suseda izgleda iskoristio zivotinjino poverenje u ljude i eliminisao je sa ovog sveta! :-(

Opet je naisla neka lutalica, koja nije uspela da dobije ime: pre nego sto je ponovo nestala, imala je samo radno ime 'Maca'. Strugnula jeste, ali je ostavila leglo od 6 komada macica - koje sam jedvice uspeo da udomim - jedno ostavih, sto se sad odaziva na ime Nitna. (zanitna se nokticima kad prede - ko macke ima, zna o cemu pricam!)

I naravno, ne odoleh nostalgiji, te ponovo prokrijumcarih jedno umiljato mace sa Zlatibora. Usrecih ga imenom Mackodlak (lici na vukodla...pardon, posto je macka, jasno je da nije moglo drugo ime biti, doli "mackodlak": duga, duga, crna dlaka, rep kao pajalica za prasinu...)
U opustenijim trenucima ga castim nadimkom "Dlaky"

Eh, imao sam ja jos i tusta i tma zlatnih ribica, barskih puzeva i zaba (zabe su odlicne domace zivotinje, imao sam uvek mnogo manje komaraca, jer bi pojele sve larve po barama, a bome su hapale i komarce kad bi doleteli da snesu jaja u vodu!), ali uglavnom ne uspeh da ih odlikujem posebnim imenom...

Na kraju bih vam svima zazeleo neko krznato, mekano, toplo i dobronamerno bice kraj vas. Pa makar to ne bila domaca zivotinja! Eh, ili mozda bas to: 'domaca zivotinja'? :)))