VladKrvoglad

Kad malo bacim pogled unazad, kroz desetleca mog zivota, ostanem frapiran da su na mene veci utisak ostavile zivotinje nego ljudi...
Pocelo je jos od malih nogu: jedna veverica, pa jos nakon par godina jos dve... onda pas, dalmatinac. Posle toga dugo vremena ne imadoh domace zivuljke, dok se ne preorijentisah na macke. Pa naidjose: jedna crna, jos jedna crna, onda prosvercovah jednu tigrastu sa Zlatibora, potom jos jedna crna sa Zlatibora i jos jedna crna 'domaca', iz severne drzave u kojoj zivim.

Mnogo sam i ljudi upoznao. Neki su bili duse od ljudi, neki zlice, neki prodjose kroz moj zivot kao kroz javni prevoz. Drugi se zadrzase, popunise vreme uspomenama i promenise ponesto u meni.

Moji kucni ljubimci su svi ostavili utisak koji ne bledi.

Zanimljivo, dakle: od zivotinja sam proporcionalno dobio vise u zivotu nego od ljudi... cudno, setno, pomalo gorko za priznati!

Da li je onda cudno sto sam poklonio mnogo paznje izboru imena svojim ljubimcima? :)

Veverice su se zvale: Pega (I), Pega (II) i Sivko.
Dalmatinac je bio Sarlo (a jes vala saren bio!)
Macja tevabija je dobila najraznovrsnija imena:

Prvi je bio macor Antena. (imao je dugacak, tanak i uvek uspravno ukrucen rep - kao antena!)
Sledio je na kratko lutalica Jubox (pravio je cudne zvuke umesto klasicnog predenja!)
Neko vreme provedoh bez ljubimaca.
Onda dovedoh neverovatnu mazu koja dobi ime Zuf Miju. Prefinjena, hitra zivuljka, uvek spremna da napravi desant na krilo! Omiljeni polozaj joj je bio da se prevrne na ledja i opusti glavu, cak i kad je podignem samo sakama! Na zalost, ova tigrasta maca je bila toliko umiljata, da je neko od bolesnih suseda izgleda iskoristio zivotinjino poverenje u ljude i eliminisao je sa ovog sveta! :-(

Opet je naisla neka lutalica, koja nije uspela da dobije ime: pre nego sto je ponovo nestala, imala je samo radno ime 'Maca'. Strugnula jeste, ali je ostavila leglo od 6 komada macica - koje sam jedvice uspeo da udomim - jedno ostavih, sto se sad odaziva na ime Nitna. (zanitna se nokticima kad prede - ko macke ima, zna o cemu pricam!)

I naravno, ne odoleh nostalgiji, te ponovo prokrijumcarih jedno umiljato mace sa Zlatibora. Usrecih ga imenom Mackodlak (lici na vukodla...pardon, posto je macka, jasno je da nije moglo drugo ime biti, doli "mackodlak": duga, duga, crna dlaka, rep kao pajalica za prasinu...)
U opustenijim trenucima ga castim nadimkom "Dlaky"

Eh, imao sam ja jos i tusta i tma zlatnih ribica, barskih puzeva i zaba (zabe su odlicne domace zivotinje, imao sam uvek mnogo manje komaraca, jer bi pojele sve larve po barama, a bome su hapale i komarce kad bi doleteli da snesu jaja u vodu!), ali uglavnom ne uspeh da ih odlikujem posebnim imenom...

Na kraju bih vam svima zazeleo neko krznato, mekano, toplo i dobronamerno bice kraj vas. Pa makar to ne bila domaca zivotinja! Eh, ili mozda bas to: 'domaca zivotinja'? :)))