VladKrvoglad

četvrtak, 27.11.2014.

IKEBANA OD AVIONA I PSALAMA



(09 Vll 2009)


Dugo sam mislio

da je neko nastradao

u mrtvoj tački moga vidnog polja

i pitao se ko bi to mogao biti

nadajući se

da to možda nisam bio baš ja sam

onda

kada sam slepo verovao u željeno i sanjano

u paralaksi svoje nedavne stvarnosti.

A tada si mi ti šapnula, anđele

da je to skrovište

u kome postojiš za mene

kao kontrapost svoga

i moga trajanja

pa iako te ne mogu ugledati

ipak ćűtim i osetim ti prisustvo

jer odatle štitiš moj pogled

ranjivo rastegnut po širokim vidicima

tanak kao krilo vilin-konjica

dok putuje po svetu autostopom

tražeći brižljivo mesto gde bih mogao

od mlinskih kamenova u sebi

ozidati zamak u pesku za tebe.

Iako ova magija povezanosti

ne pomera stvari

već njihove senke

i eha

ona ne propušta ni plimu na peščane plaže

nego samo šuštave prste pene

kojima vali prevrću sitno kamenje

i zato smo sigurni u tami

naše peščane ložnice

u kojoj si preda mnom

sretna i sasvim otkrivena

a ja te prepoznajem i u mraku

prvim zagrljajem

jer je tvoj struk crna zvezda

što beskrajem upija u sebe

moje ruke



(za A.)
- 22:42 - Komentari (29) - Isprintaj - #

petak, 21.11.2014.

SLIKOVNO PISMO ZA TEBE

četvrtak, kolovoz 19, 2010









Snova se izjutra ne sećam

i zato se probudih na tren

tek na kratko

da zapišem kako sam tebe sanjao:

"vidim ledja moga andjela

tvoja

i ona radjaju demone strasti

u meni"

Dodirujem te željno

kao jezik zrelu smokvu

da joj oseti nabreklost vlagom

koja se pod pritiskom vrška

slatko i meko raspukne

u ružičaste polovine

tvoga ukusa i mirisa

I uživam.

A da li te uopšte smem

još uvek ovako voleti?

Eto,

govorim o dodirima

a ruke mi se u drvene čekiće premetnule

preteške i hrapave za nežnost

pa ti stihove pišem klinastim pismom

koje dobuje čavle slova ovih reči

po ploči od gline već stegnute u sebe

i jedino moje ime pisaljka po uglovima zaboravlja

jer ti

mome dodiru samo težinu još osetiti možeš.

Da su mi prsti

plisakavice u plićaku

da su moji pogledi

leptiri u mraku

a dodiri

senkama krajevi

da me tetive mojih nogu

kao strelu u tebe mogu odapeti

a šake mojih ruku

tvoje grudi u toplo sobom obuku

kakve bi snove

ti i ja

mogli jedno drugom pružati

bez budjenja da se zapišu

jer bi uvek prisutni u nama bili

i danju i noću

ljubavi moja





(za prvo slovo moje azbuke)

19. 08 2010
- 21:39 - Komentari (25) - Isprintaj - #

srijeda, 12.11.2014.

Povratak

Vlad se je Krvoglad konacno vratio!

Sadnice su posadjene, sudbina ce odluciti sta ce se sa njima dalje desiti!

Ekipa: Steva, Milos, Miodrag, Goca, Davorko, Mustafa, Sreten i Milenko, uz tehnicku podrsku Danka i Marka, te jos jedne ekipe profesionalaca (gorenavedeni su svi volonteri, pa im je pominjanje imena plata!), odradili su akciju i zazeleneli jos jedan obronak nasega Balkana!

Nek bi dogodine stasalo jos sadnica za nove goranske podvige!

Uraaa!
- 22:17 - Komentari (36) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se