|
(+41)samo za izgubljene i one koji se tako osjećaju
napomena: svaka sličnost sa stvarnim ljudima i dogadjajima
je slučajna!
/EVO KAKO SAM DOBIJO IME PAJO PAKŠU-POGLEDAJTE MALO BOLJE LEKTIMACIJU.autor stripa:D.Mataković/
PASJE POSLIJEPODNE – I dijo
prolog: što to tamo smrdi?
restoran Terme, 14.07.1984. 22:00 sati
"DIJANAAAA...DIJANAAAA...LEPOTOO MOGAAA...SNAAA.."
-"udriiiiiii kuuuuuuumeeeeeeeee!!!"
-"ožežiiiiiii!!"
-"ne o glavu Pajooo!"
-"ihuuuuuuuuuuuuuuu..!"
-"sidji sa stola, Pajo! Pazi srušiće se!"
-"jesi se razbijo Pajoooooooo..ahahaha.."
-"ihuuuuuuuuu...!"
"GILJAM DADE DUDURESTE..."
-"to majstoreeeeeeee!!ožeži!"
-"ne ope o glavu Pajooooo!"
-"jebemmusunpor..krvarim!"
-"nije krv Pajo...već crni ribar!"
konobar Pero:"Aj Pajo smiri se biće te sramota kad se sutra otrijezniš pa
dodjes ponovo ovdje!"
Pajo:"Oće kurac, ope ću doć pijan pa će me bolit kurac!"
"ŠOTE MORI ŠAORE, JEBEM LI TE PAORE..."
-"vidi sto plesem šotu!"
-"to Pajoooooooooo.."
-"iiiiiiiihuuuuuuuuuuuuuuuuuu..."
na putu kući,15.07.1984. 00:04 sati
("he..he..") pomislijo sam, ope sam bijo glavni...e kako su me samo gledali
sve mi zavidili...oma sam odlučijo ispustit jedan snažni prdac, jer u gluvo
doba noći taj prdac najbolje zvuči(ijako mi nije nikad bilo jasno zašto to
zovu gluvo doba noći kad se to tako gromoglasno čuje).
-"Upičku prevarilo me.."-zaključijo sam pošto mi se rijetko govno počelo
slijevat po butini i jajima (oma sam opsovo cigu Čivša Mahmuta i njegove
bokserice koje sam kupijo kod njega na pijaci za petipomilijunadinara).
Spasonosno skočim u kanal i zapazim konjski kiseljak te čučnem, skinem
gaće i počnem se brisat.
-"Sreća pa je gluvo doba noći i nema nikog kobi me vidij..."- nisam ni
završijo misao začujem škripu kočnica i sirenu od avta.. To me iznenadi pa od straha
prst mi probije konjski kiseljak i zabije mi se u dupe te osjetim kako mi se
govno razlijeva po dlanu ruke....
-"Ej komšoooooo! Šta radiš u kanalu?"- tu prepoznam glas susjeda
Šmrleta i hitro počnem čupat travu pa odgovorim:
-"Evo berem travu pa ću pravit gnijezdo za uskrs!"- te slobodnom rukom
počnem trgat travu.
-"U ponoć? Komšo pa prošoje uskrs!"-Šmrle odgovori pametno.
-"Ma ja sam u jehovinim svjedocima nama je preksutra uskrs!"
-"A koji su ti to?"
-"A jebemmusunpor protesanti kako neznaš!"- sve pokušavam izvuć prst iz
dupeta koji se zaglavijo te mi raskrvarijo tada prvi šulj.
-"AAAAaaaaa Rusi!-zaključi susjed Šmrle pa nastavi:
"Jesi vidijo što sam kupijo novi jugo? Najnovija tipa. Ima pozlaćene gurtne,
graviran na stodvajs, a ide sto. Na avtoputu može i stodeset ako je ravna cesta!
Oš da te povezem kući?"
-"Neka, nije mi daleko još imam samo tri kilometra...malo ću prošetat."-oću
kurac da me poveze pa da poslije cijela ulica zna kako sam se usro.
-"Dobro onda ja odo! A što to smrdi?"-završi Šmrle i prije nego sto sam mu
odgovorijo doda gas do daske te otpiči brzinom munje šezdeset na sat.
Sa suzama odglavim prst, malo obrišem o čakšire i travu ruku pa se zaputim dalje.
gracko groblje- kačićeva,15.07.1984. 01:06 sati
Taman sam došo do groblja i natjeralo me pišat pa sam uletijo oma sa
pjesmom:
"Ustajte vi zemaljsko roblje...."- nisam ni stigo pišat kad začujem glas:"Ej
jarane!"
Okrenem se, a ispred mene stoji mrtvac sa crnom uzdignutom kosom prema gore,
usko pripijenim rifljama, te bedzovima pistolsa, kleša i najvećim bedžom
druga Titoa, sa cokulama na nogama koje su zvali holandjanke.
Taman sam mislijo zaurlat od straha, al me mrtvac umiri: "Ej jarane to sam ja dr.
Jankelic, tu sam sa picom imaš dvije pljuge pa da zagovnamo."
Bijo je to inače lokalni panker koji je i inače zivijo na groblju.
/dr. Jankelic-prvi s desna(onaj niži)-slikan 18.07.2004.
nadam se da cu uspjeti odradit imtervju i snjim.
zivijooooooooo doktore/
E sad mi je već lakše kad sam prepozno spodobu i hitro vadim malboro te ga
nudim.
Uzima dvije cigarete i kaže:" Jel može cigar i za uvo?"
-"Aj uzmi!"- kažem samo da ga se riješim. On pored ove dvije sto je uzo
grabi jos četr cigare.
-"Pa reko si sa za uvo, štas uzo četr?"- pobunim se.
-"Pa imam dva uveta, a i pica ima dva uveta. Aj jarane sto se ljutiš!"- te me
potapša po ramenu.
Okrenem se da odem, a dr. Jankelić ope progovori: "Aj sad kad si mi dao
govno daj i kašiku."
-"Molim!!"- sad sam već popizdijo, diš marlboro koji sam platijo miljuni
šestodinara zvat govnom,
al se ipak nekako smirim te vadim drava šibice i prinosim mu plamen žvalama.
Čim je pripalijo oma povuče duboko dim u pluća, pol cigare pred mojim očima se pretvara u pepeo,
a on prosikta neispustajuci dim iz pluća koda mu je zadnji: "Ej jarane što to smrdi?"
-"Ma neznam niš ne osjetim!"-kažem te počnem izlazit iz groblja jer me se
više nije ni pišalo.
-"Ko neko govno da smrdi?"- ostaje zamišljen dr. Jankelić dok sam ja
nastavijo svojim putom.
sto metara od kuće, 15.07.1984. 01:36 sati
(nastavlja se....)
|
posjeta
