Bok ljudovi i ljudice.....
Kak ste kaj... evo magdi je danas ročkas, 18. pa joj i ovim putem čestitam....
Više se i ne sećam kaj sam zadnji put pisala, znam da je bilo nekaj za buran vikend (a bil je) i za pulu...
Ima kaj novog?
Pa baš se i nebi moglo reć... sve po starom, u školi umirem od dosade, i da nema kirinovih kontrolnih „bilo bi i gore“... aha moš mislit... lik stvarno ni normalan.. dal nam je test po gimnazijskom programu, i da ga nismo imali rešenog sumnjam da bi ki i 4 pobral... ma vidi se da mare iti u penziju....
Ajmo opisivati događaje od vikenda...
Bil je đurđičin roćkas (vrag te zel, đurđa, kaj smo se namučile, nadam se da lovro i antun nebuju odapeli za par dana, ma šalim se naravno...
), i bilo je fenomenalnooooooooooo...
Najrajše više nebi opće išla u saturn kak je u red horsu zakon.... ali da znate to vredi sam za mene, vami se vjerojatno nebi sviđalo pošto su tam sam domaći ljudi u rasponu od 14 god. Do 60... tak vam je to... al mi smo zaružili kaki dugo nismo (od mog rođendana)....
E to vam je ovak izgledalo:
Prvo smo morale jele i ja iti u karlovac kupit poklon đurđi.. i tu nas je kos spasila, da ni bilo nje i njezinog auta đurđa bi imala od poklona jeno velko niš...
I uglavnom smo švrljale po gradu u potrazi za sitnicama...
Joj đurđa to bum ti naplatila, da ti znaš kaj za mene znači dignati se u 6 vur!!!! Joj, joj...
I kupile smo joj akvarij i ribice (žive, bar su ščera bile... he-he), te sve kaj ide uz te ribetine tj. pesak, neku rožu, jelo itd.
I u 7 vur navečer si smo se skupili pri đurđi, vale, jela, dada, emi, đurđa i ja... i do 15 do 10 smo se šminkale... emi je dobil sede
.. đurđi smo vale i ja delale friz, jele je frizirala vale, ja sam šišala cipurića, i ja sam našminkala moje cure...
E a da vidite kak smo bile lepe... e pa vidli bute iz priloženog... mrak...
I raspoloženje je bilo proporcionalno doživljaju.. i da znate nismo niš popile, a bile smo vesele ko nikad... ludnica... kaj da još velim? Moje lepe su si saka našle komada... hm, hm đurđe a kaj tu meni smrdi...vrag mali... A FUJJ!!!!
I kaj još?
Bila sam opet na tekmi... i opet smo igrali protiv jamnice i opet smo spušili...
a kaj da vam velim, bilo je 3:0, i to još i ni strašan poraz s obzirom na to da kad smo u gostima gubimo s 5 do 7 razlike... uvjerljivo... ali ja se ne predajem... nadam se da buju brezarci drugu sezonu išli u tu našu višu ligu tak da ne bumo jedini kaj se zgubiju... a derbiji između te dve momčadi buju najposjećenije tekme sezone... naši navijači i nisu tak vatreni... TRGNITE SE...
Moram pofaliti maria kaj je super igral i šimeta također, dali su se od sebe, naravno da je dane opet imal okršaje sa sucem i dobil po ko zna ki žuti karton(brijem da ih on više i ne broji, vjerojatno sam on ima žutih i crvenih kolko i cela momčad)... zele ni baš bil raspoložen nekaj, ni se pokazal dobrim organizatorom iako je čist dobro igral, al kapetan mora bit malo žešći(he- he, đurđe a da sad vidim tvoju reakciju na ovo, mislim da bi krepala od smeha, a jele mislim da bi to izgledalo ovak“ fuj branimira, kak si pervezna“, he he bičino moja čitam te ko knjigu....). a Šimatić je dobil crveni karton na prošloj tekmi pa ni igral.. he he sam me zanima kak je pak to uspil, a golman je... a mislim da mu je bilo žal, makar je sava obranil se kaj je mogal... i tak su nam dva dobra igrača izvan igre, kefi i mata.. ma super...
Al sve u svemu bilo je ok!!! Vikend je prošal super i još sam uspila ožegici prodat foru da sam bila na svadbi... i da se nis ispričala, pitala me bi... aha naučila sam vjerovat svojoj intuiciji, još me ni prevarala........
I ćao folks to bi bilo to otprilike....
„Kada bi me pitali, s kim bi noći noćila,
Kada bi me pitali s kim bi zore čekala,
Hej , s tobom bi, noću zvijezde brojala,
Hej, s tobom bi,zori rosu ukrala...“
Volim te ....
23.05.2006. | 09:51 | 5 K | P | # | ^
Susret mladih
Evo me opet...
Ma ljudi ja sam super....
Čudno je kako te život zna iznenaditi na najneočekivaniji način...
I kaj je bilo?
Bila sam u puli na susretu hrvatske katoličke mladeži 29.04.2006... i znate kaj, bilo je predivno... si misle da takve manifestacije prati glas pretjerane pobožnosti i klečanja na kolenima po cele dane, al to ni istina... više smo se zafrkavali neg kaj smo molili, a ak nemreš izdržat par sati na misi kaj se održava samo za mlade, onda fakat...
Ajd da sad malo napišem kak je to izgledalo i ki je se bil...
Išli smo jele, emy, vale, đurđe, marija i ja iz naše župe, a iz razreda je još bila tonx...krenuli smo u 7 vur ujutro iz jaske al ja sam već u pol 6 bila pri jeleni na čik pauzi i čaju (ni nam se kava pila)... i tak smo se malo podivanile i evo ti cipurića koji je naravno imal svoje filozofije da bu išal doma navečer... aha miki... i lagano smo mi krenuli i smjestili se u 2. bus a vale i marija su ozišle u 1. bus... zvale su nas da idemo k njimi al nam se ni dalo premještat svu prtljagu, al bilo bi nam žal da smo prešle jer je ekipa u busu bila za polizat prste...
I tak smo mi krenuli, i malo, pomalo počeli pričat s vodičima, lovrom i antunom (kojeg znamo s bistre, bil je s nami u sobi)... naravno da je glavna animatorica bila jele, kaj ćeš, to je ona, ljube moja... i malo po malo mi se počeli zagrijavat i feštati....
U našem busu je bil jen dečko kaj se je meni davno sviđal i za kega nis mislila da ga bum opet vidla, a baš mi je drago kaj sam ga vidla... al o tom potom...
Došli smo u pulu malo se prošpancirali po gradu, popile kavu i onda smo otišle u arenu... to je doživljaj... jele, đurđe i ja smo uživale i zabavljale se , upoznavale ljude, čak smo vidle i par poznatih... glavno da je jele vidla svog zaprešićanina, he-he, jele al jesu si slični, ivan & ivan, ironično... emy ni bil s nami, on je odlepršal nekam drugam, al nema beda.... mi smo feštale i bez njega...
I znate kaj je fakat bilo smešno? Mene mama zove i pita jeste jako pokisli i dal stalno pada kiša, a moj odgovor je bil, ne mama, mi smo pocrvenile kak sunce peče... celi čedan je konstantno padala kiša, a sam taj dan ni i to sam u puli... 10 km od pule pljuštilo je... e pa ne znam kaj bi to trebalo značit...
I naravno da smo popevale sve pesme, one moderne, pljeskale, zabavljale se jednom riječju... i onda je cipurić došal taman kad je počela maša (njegovih pol sata nekak se čudom pretvorilo u 6, valjda na istu foru kak i to da ni padala kiša, događala su se čudesa tog dana, ah)... a maša je bila stvarno lepa, sam kaj je bozanić ko i navek propoved rastegnal na 40 min, isto kej i u bistri, al kolko sam ga slušala(ne puno, priznajem, pa kad me njegov glas uspavljuje) lepo je propovedal... bil je i apostolski nuncij, čital je na hrvatski i fakat mu se kužilo da je talijan... i čak sam vidla vlč. tenšeka u povorci( njega fakat poštujem)....
I kaj je bilo kad je maša završila? Skoro smo se zgubili u rulji i nismo mogli najti ni jen drugega a kam pak bus ki ni bil parkiran tam gde je trebal... a uopće nismo bili umorni...
I tak smo mi došli do svoje obitelji vlahović u kašteliru koji su bili preljubazni, i naravno da ćemo im se odužiti... darko i martina su bili baš simpatični a mlađi sin sebastijan se ni tel upoznat s nami... no da duljim preveč, još smo van u la kabanu (prijevod: rupetina) i zaspale u pol 4 ujutro...
Al drugo jutro nismo bile ni najmanje umorne već potpuno budne i spremne za nove pobjede... išle smo na misu, oprostili se s našim domaćima i polako krenuli prema doma u 2 popodne... baš nam je bilo žal kaj smo morale iti, al kaj sad, moramo se veseliti kaj je bilo, a ne plakati jer je prošlo... glavno da sam imala fotić pa sam se poslikala... a znate kaj? Još je na povratku bila najbolja atmosfera, si smo se družili, pričali, popevali, zabavljali... rene i gazda su zeli istarsko vino koje je bilo malo preslatko za moj ukus...
Jele je otišla u zadnji del busa divanit se sa sandijem( hm,hm,hm...), a đurđe, stipe i ja smo imali inteligentne razgovore, o autima, busevima, vjetru(?), faxu usw... poslije se u razgovor uključila i ivana... đurđa i ja smo se tak nasmijale (joj,joj, đurđa kam ti to oči bežiju, joj kaj buš dobila po riti vrag jen...) i naravno da smo puno tog ispromatrale, hm, hm, nećemo o tome... i tak je to prošlo, kratko al slatko!!! Saki put kad tak provedem vikend s mojim curama, drugi dan mi odma fale, puno puno pusa... emy je bil nekaj u banani, nismo ga htele dirati...
I kad smo došle u jasku, oprostile smo se od svih (pala je tu i koja pusa, yes baby, to miki...) i lagano otišle u kroatinu... i tam sam vidla šegu, garu, mare i mateju... i mi smo ih naravno odma udavile pričom...
I napokon ja dojdem doma al za vraga moram ja u frenki, možda dojde Mr. Dotični.. iii došal je.. a ja taman igrala kriket u pikadu i moš mislit kak sam se lepo zblamirala, nis mogla niš, NIŠ, pogodit... ono, da vas pitam : da se i vami tak desi da se skroz smotate kad je vaš gospodin dotični u blizini il to sam na mene tak djeluje... i pušil je moje cigarete, o blaženi marlboro...
Nek simi bude žal kaj niste išli, jer je bilo fakat super... meni bi bilo žal da nisam išla...
I fakat oprostite ak sam malo preopširna, kaj ću takva sam...
I evo napokon ide The End...
evo vam napokon pule, dobila ja usb... uživajte
15.05.2006. | 13:29 | 1 K | P | # | ^
Hej people
Hej people!!!!
Kak ste kaj u zadnje vrijeme…
Novosti? Pa baš i nema nekaj novog, ima al neću pisati o tome tak da ne prodirem u tuđu privatnost… mogu reć sam da je ovaj vikend bil naporan i veoma, veoma buran kaj se tiče međuljudskih odnosa… mrzim kad se ljudi naljute na istinu, neki jednostavno ne podnose iskrenost, al rađe da se posvadimo i velimo kaj mislimo neg da licemjerno šutimo… kaj ne.. al očito neki ne shvaćaju, znate istina boli, i mene bi vjerojatno iako ne toliko jer sam u priličnoj mjeri svjesna svojih pogrešaka i propusta…
No ne želim vas više zamarati glupostima neg bumo sad pripovedali o Danima Krašićkog kraja kojih ni ni bilo… jednom rječju KATASTROFA…. I to još ni dost… fakat me je bilo sram, a da to je tak kad vam je načelnik totalno neliberalna i tradicionalna osoba kojemu je šator seljački… a bože…
Od jutra na subotu sam na nogama… prvo delat k župniku (pa kvragu i hodočasnici, kaj ih mora tolko dojti), a onda u dom dvorit elitu krašića, bil je neki domjenak a gosti su bili nogometaši iz kijeva… šutljivi neki, čudno…
I tak da sam bila praktički krepana kad sam došla doma, al ne neda meni vrag mira i ajmo dalje feštat… i onda ti glupi profesori dojdu i vele kaj se niste učili prek vikenda, bili ste celi vikend doma.. a ja se pitam, ono koji vikend? Ak sam bila kojih 6 sati doma. Izuzevši spavanac…
uglavnom ni bilo loše, zabavila sam se čist dobro s obzirom da sam bila jedina trezna i ženska osoba u memu društvu… piju si, pijem i ja, a meni niš… i na kraju sam sama tancala u Red Horsu jer svi koji znaju tancati su bili totalno nesposobni za taj oblik kretanja, a i oni drugi koji ne znaju tancati nisu bili dalko… a svi koji su još uvijek sposobni za ples već imaju žensku… jebiga to je tak navek… uglavnom sam bila prilično euforična zbog razloga tog da a daaaa, tišina… no comment…
Idemo na nedjelju… evo upravo mi svira pjesma od parnog valjka, prokleta nedjelja… ma niš i vrit i nedjelja… nis prav ni zaspala, dizanje, obiteljski ručak itd… užas… jedva dojdem doma oko 2 da si bum odspala do 4, al moš si mislit… ajde pisat kirinov referat… popizdila sam, s oproštenjem… i lepo dojde tanjica a ja nis gotova, a kaj sad… niš, idemo mi na tekmu, ki jebe referat… i opet smo zgubili… a ne… kak sam bjesna.. uf glupi jamničaki! A se je bilo dobro dok ja nis došla, bilo je 0:0 a kad smo mi došle sam su golovi padali… ok ni tak strašno, ipak gubimo s manjom razlikom kad smo na domaćem terenu, zgubili smo 4:1… a kaj ćeš, opet sam se bezveze naživcirala… ali glavno da sam ja bila… i da fala bogu, napokon je dane ušal u igru, koji ni dugo igral pošto je dobil crveni karton… i opet mi se je obrana bila najzanimljivija, i kapetansko mesto… (he-he tanjica ne smej se, da se sećaš, kaj ne bi malo pojedinačno slikal.. nedo bog da se snima i zvuk, ak da, ja više nejdem van iz hiže…)…
Drugi put pišem o puli, zato jer tonx nažalost nije otišla na net da mi to stavi, al bu, uskoro…
I to bi vam bilo to… još jedno MRZIM PONEDJELJAK… zakaj, zato kaj je vikend prošal, kaj su si snovi odsanjani i kaj sam navek po mogućnosti u depri… al to ni niš, nema beda… ćao folks, do čitanja…Nikad nije da nekako nije..
Slaba je utjeha, kad malen pod zvijezdama,
Živim od sjećanja…
Vrijeme se mijenja, s lošeg na gore,
Hajde da sklopimo oči,
Da gledamo boje…
Kažite tko nam je ukrao nadu,
I zašto nikada neću vidjeti Pariz,
Kažite tko nam je odnio san,
Al kažite djeci ja odgovor znam…
I tako dani teku kroz prozor,tuga nas gleda,
A ja bi veselu pjesmu,
Al tuga mi ne da…
PS. Ovo je za prošli vikend, makar vrijedi i danas tj. ova mržnja za ponedjeljkom
o puli sljedeći put. naravno sa mjesec dana zakašnjenja... bravo ja... pusa
15.05.2006. | 13:16 | 1 K | P | # | ^
Rođendan...
Evo mene opet nakon dugo vremena... više se i ne sjećam kaj sam sve pisala ali evo, napokon sam stavila slike na blog i nadam se da vam se sviđaju... i znam da će se neki prepredeno zasmijuckati ali .... he-he! Kaj ima novog... pa neznam od kud da počnem s obzirom da sve frca od novosti (aha moš si mislit).... a kaj opet je počela škola i naravno da mi je tak dosadno kak mi već dugo ni bilo, to nemreš vjerovat kak mi je ferje brže prešlo i kak mi je super bilo na njimi.... ja bi nazad... mislim fakat ću bit bezobrazna al škola mi ni uopće falila...
Ajd da ja sad ne baljezgam gluposti pa da pišem malo o svom rođendanskom slavlju... e ljudi moji, bila mi je to jena od boljih fešti u životu, s obzirom na to da su došli si moji najdraži prijatelji i još neki mom srcu dragi... ono, predaj se srce... i fala dragom Bogu ni se niki napil, a tak i tak bi mi bilo sejeni jer ja ne bi bila medicinska sestra... no očito je da smo tu subotu, 22.04.2006. svi bili pod sretnom zvijezdom jer nam je sim bilo bolje neg kaj smo se nadali... 1. meni se ostvarila moja želja( a neću vam reć koja, ni onda više fora), 2. baš smo se zabavili, 3. raščistila sam neke stvari sa mom srcu dragim osobama koje su se malo previše bojale moje reakcije( ajoj šašavo moje), 4. apsolutno niki ni imal doma fasunga kaj smo došli u 4 i 15 doma, i 5. a nekima se i posrećilo pa su našli komada (na jenu noć, na jenu noć kaj sad)...
I naravno moram zafaliti svim šašavcima kaj su naručivali tolke pjesme u moje ime, pa kaj sam ja tak dobra? Nis baš se to zaslužila... ma volim vas moje pice i piceki...
A jeste vidle kak me je izazival, prasac jen i jeba ga vrag... grrrrrrrrrrrrrr...vrag jen lepi... a nemarem si pomoći, ni da ću... a helena moja lepo moje ćoravo...
I mislim da bi to bilo to... se knjige kaj sam dobila već sam ih pročitala, nemreš vjerovat... mislim da bu tomića zanimala ova knjiga od Browna... he-he
I naravno moram pofaliti elvisa da mi je platil pijaču, stvarno lepo od njega... on je tak smotan al zna vas iznenaditi na najbolji mogući način...
I to bi bilo to... novosti slijede....
03.05.2006. | 16:39 | 1 K | P | # | ^
