Samo dobre namjere ostaju…

18 lipanj 2012

Ne znam dolaziš li ikada ovdje? Potajno se nadam da to činiš. Potajno se nadam da znaš da mi užasno nedostaje razgovor s tobom. Pa makar i sve one svađa i prepirke. Pa makar da mi kažeš kako sam glup i nezreo i kako si me odavno prerasla. A prerasla me jesi svakako! I tako treba biti! Postala si prekrasna mlada žena... Vidim to, ne brini, nisam ludak. Izgledaš dobro, sretno.

Nemaš pojma koliko puta mi dođe da ti se javim, no nije u redu da ti kvarim mir. Nakon što sam uništio sve dobro teško je tražiti mrvice sa tvog stola. No, ipak, dođe mi često da ti se javim da ti kažem kako i ja odrastam. Težim nečemu većem od ovoga sad. Ne zafrkavam kao sve ove godine! Papiri su već u izradi, a moji nisu sretni… Moram to učiniti zbog sebe.

Ne pišem mnogo zadnje vrijeme, ali slabić u meni se opet nada da navratiš ponekad. Sa neodobravanjem pročitaš kako zavaravam sebe da sve je ok i kako se i dalje inatim svemu. Ne, ovo nije apel niti pružanje ruke ka spasu već jednostavno… Sjetim te se tu i tamo. Što ćeš?! Ništa loše u tome nadam se. Ti se javi ponekad ako hoćeš. Ne zbog sebe, tebi to više ne treba, već zbog mene… Treba mi to više no što misliš.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se