Drevni zapisi o Velikom Potopu

Uputivši se u Egipat, u gradu Saisu (delta Nila), helenski poeta i državnik Solon (otprilike 640.-560. g. pre ne.), pokušao je da navede tamošnje sveštenike na razgovor o drevnim vremenima, govoreći i rodoslovlju Deukaliona koji je preživeo potop. Tada mu je jedan veoma star sveštenik odgovorio, misleći na sve Helene: "Mladi ste svi, /.../, duše su vam mlade; jer u njima ne nosite nikakvo drevno verovanje, storeno na osnovu starih predanja, niti ikakvo znanje vremenom osedelo. A evo šta je tome uzrok: mnogobrojna su uništenja sustizala ljudski rod na najrazličitije načine i još će ga sustizati; v a t r o m i v o d o m ona najveća, a ona manja na bezbroj drugih načina." (Platon: 'Timaj', 22 b-c)

O pustošenjima Zemlje vatrom i vodom govori i judeohelenski filosof, Isusov savremenik, Filon Aleksandrijski u svome spisu 'O večnosti sveta': "Za uništenje zemaljskih stvari, ali ne svih ođednom, već uništenja velike množine, okrivljuju se dva glavna uzročnika: stravični udari v a t r e i v o d e. Kako nam je rečeno, oni u pohode dolaze naizmenično, u ciklusima koji broje mnogo godina. Kada je glavna sila /pustošenja/ požar, odozgo se sliva bujica nebeske vatre i širi se na mnoga mesta zahvatajući velika područja nastanjene zemlje." (Pogl. 146-147) - I u 'Tumačenju druge knjige Mojsijeve' nešto slično iznosi: "Neke /civilizacije/ su nestale u p o t o p u, dok su druge iščezle u p o ž a r u."(X, 53)

I drevna budistička knjiga Visudhi-Maga u poglavlju 'Svetski ciklusi' govori o velikim elementarnim pustošenjima: "Postoje tri razaranja: razaranje v o d o m, razaranje o g n j e m i razaranje vetrom."

Razog za velike kataklizmičke udare često se dovodi u vezu sa planetarnim konstelacijama. Tog mišljenja je bio npr. i Beros (III stoleće stare ere) iz Babilona, sveštenik Boga Marduka, koji je na grčkom jeziku napisao 'Babilonske priče' (BabylMniaka), sačuvane samo u fragmentima. Da planete, odnosno njihova konjukcija, dovodi do kataklizmičkih udara na Zemlji Beros "je u to toliko čvrsto uveren da je odredio datume opšteg p o ž a r a i p o t o p a. Beros tvrdi kako će sve na zemlji biti s p a l j e n o kada se zvezde, koje danas slede različite putanje, ponovo ujedine u znaku Raka i postave duž jedne linije, tako da se jednom crtom može proći kroz središta svih kugli. Do p o t o p a će doći kada se te planete nađu u konjukciji u znaku Jarca." (Lukije Anej Seneka: Naturales quaestiones)

Drugi narodi i mislioci velike katastrofe nisu videli u astronomskim uplivima (konjukcijama planeta, udarima asteroida, prolascima kometa, ...) već u Božijem Gnevu i Božijoj Osveti zbog ljudske iskvarenosti. Tako znameniti aleksandrijski bogoslov Origen (otprilike 185.-254. g. ne.) u svom delu 'Protiv Kelsa', platonskog filosofa koji je oštro napao hrišćanstvo u svojoj 'Istinitoj reči', iznosi: "Mi ni poplave ni požare ne pripisujemo ciklusima i planetarnim periodima; smatramo da do njih dovodi opšta prevlast zla, koje uništavaju v o d a ili v a t r a." (IV, 12)

I u Muhammedovom Al-Qur’an-u zatiranja mnogih naroda i naseobina se predstavljaju kao Božiji bič: "Oni /nevernici/ ne znaju koliko smo mi naroda prije njih uništili, kojima smo na zemlju mogućnosti davali kakve vama nismo dali i kojima smo kišu obilatu slali i učinili da reke pored njih teku, pa smo ih, zbog grehova njihovih, uništavali, i druga pokolenja, posle njih, stvarali." (Sura VI, 6)

Drevni izveštaji ponikli širom zemljine kugle govore o velikom potopu (grč.: kataklysmos); drugi pak o velikom požaru (ekryrosis). Ono što se "pripoveda kao mit" ('Timaj', 22 c) i legenda, često u sebi ima i puno istinske povesti (cp.: 26 e) - Tako Platon u svojim 'Zakonima' kroz lik Atinjanina pita: "Mislite li da se u starim pričama krije neka istina?" (Knjiga III, 667 A)

Uništenje mnogih civilizacija i naroda u velikim katastrofama, učinilo je da tragovi o tim pustošenjima ne budu tako duboki. Tako Filon zapaža: "Zbog neprestanih ponavljanja razornih pohoda v o d e i v a t r e, prethodne generacije nisu potonjima prenele sećanja na stvarni poredak i sled događaja." ('Mojsije', 2) - Platon iznosi za poslepotopno vreme "da su ljudi bili već gotovo sasvim zaboravili ono uništenje." ('Zakoni' III, 682 C) - Od velikih katastrofa koje su potresle Zemlju, ljudski rod je sačuvao tek sećanje o zadnjem Potopu. Mnoštvo izveštaja o Potopu ukazuju da on nije bio neka lokalna poplava, kako se često hoće predstaviti, već planetarna katastrofa. Pogledamo li neke potopne izveštaje, npr. Nojev potop, Deukalionov potop, Utnapištimov, Ksizutarov,... nalaze se mnoge narativno-ukazne sličnosti među njima. To delom ukazuje i na preuzimanje tuđih pripovesti: međutim kada o Potopu govore predaje naroda različitih kultura, često međusobno razdvojenih, to nam jasno ukazuje na događaj koji je imao planetarni izraz.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se