Price i pricice

ponedjeljak, 05.12.2005.

"Na pocetku svega bese rec"...

„Na početku svega beše reč“...reče Šicer i ostade živ kao i mnogo puta pre toga. Zaradio je taj nadimak samo zbog toga što je voleo disciplinu . Možda se zajebao što je kao primer disciplinovane populacije koristio Hitlerovu vojsku, ali jednom receno ostade u narodu i zapamceno...i ostade Dragan – Šicer. Rominjao je sneg iza njegove brzopokrecuce levo-desno, gore-dole, glave...Ja sam ga slusao i verovao sam mu. Ni biblija , ni stotine svestenika nisu uspeli da me ubede kao on, da na pocetku svega bese ...rec.
Dostojevski, Stulic, Remark i gomila drugih likova su samo face koje znaju da opisu sve to sto ja i on osecamo mrtvi pijani u noci kada pada prvi sneg. Objasnio mi je da bi sve zamenio za moc reci...Ja sam mu objasnio da sam Stulica po prvi put ukapirao kada sam naduvan na klonji slucajno naleteo na knjigu njegovih tekstova. Onako oslobodjeni od ritmova, melodije i njegovog glasa uspeli su da me zadrze dva sata na klozetskoj dasci. Tek kada sam pokusao da ustanem ukapirao sam da poezija uopste nije laka disciplina.
Pricalo se o godisnjem odmoru na Rodosu. O digitalnoj fotografiji i porodici koja je ogranicena vlastitim ogranicenjima. Sto vise piva je bilo popijeno to vise tema je bilo naceto...ali celo vece je u vazduhu visela samo jedna stvar...Drago mi je da te vidim.
Dragan je svojim iskrenim pokretima ruku rasterivao dim koji sam ja slao prema njemu, a ja sam svojim dimom punio praznine koje su njegove ruke ostavljale...Dobro smo se razumeli...
Pivska pena nam je pravila brkove, koje smo u zaru konverzacije skidali i ponovo pravili zalivajuci svaku pametno i uspesno izgovorenu recenicu – ponosno. Beli brkovi su kratkotrajni...Samo smrad kafane traje do sledeceg pranja. Ostavio sam Dragana samog za stolom...povracanje ne trpi publiku...

05.12.2005. u 16:27 • 1 KomentaraPrint#

petak, 02.12.2005.

Narandzasti neon

Narandzasta svetla u principu nisu prirodna, ali oko njih se skuplja gomila neprirodno lepih guzova. Sta sve to vredi kada Dubu opet boli glava...
Moja devojka je danas spakovala svoje stvari i srecan sam sto nisam morao da joj kazem da ostavi kljuceve, u tome je uvek bila dobra...umela je da cuje neizgovorene recenice.
Sedim u Akropolisu i pijem spricer. Ne smeta mi sto na casi pise Dzoni Voker i sto u mom spriceru plivaju tri kocke leda, jebiga takvo je mesto u pitanju. Niko se ne smara sa detaljima.
Narandzasti neon cepa mrak, i duvanski dim sasvim lezerno putuje prostorom. Vidljiv je, za promenu. Devojka je spakovala sve, pa cak i dva neraspakovana pakovanja tagljatela. Nije mi smetalo, vise volim torteline. Pokupila je dzem iz frizidera i ja sam joj spakovao domace krastavce, kad vec nosi klopu nek ponese ono sto stvarno vredi. Gomila se polako skuplja i oni odvaljeniji probijaju led. Sedim i gledam...Covek stvarno treba da zna gde pripada, nista gore od toga kada si pijan tamo gde se duva i, nedaj boze, obrnuto. Guz je guz, ovako iz perspektive tipa koji je upravo postao slobodan, pocinjem da kapiram da je zensko dupe savrseno za beg od realnosti. Bilo kako bilo, farmerke mu pomazu da ocuva svoje dostojanstvo cak i onda kada za to stvarno vise nema razloga. Zategnu ga, uoblice, zavisno od modela, i nekako mu daju dusu. Oni jeftiniji , nazovimo, stariji modeli mu daju smek velikog, dubokog i prijatnog dupeta. Ovi noviji i moderniji mu daju smek brzog, malog i tvrdog dupenceta sa kojim nema zezanja. Klasiku vise niko ne primecuje... suvise je klasicna.
Duba me je opet ostavio samog... Uvek ga boli glava kad je najbolje. On u stvari nikada nije ukapirao da tek kada pocne da te boli glava pocinje i zezanje. Imao sam jedno vreme teoriju da kada osetis da vise ne mozes da pijes spricer treba da popijes jos tri, tek onda ti se vrati investicija...Nekada mi se vratila u obliku svega sto sam taj dan pojeo a nekada u obliku dve zene u krevetu...u tome je magija, nikada ne znas na koju rupu ce popijena energija izaci...
Cevcim spricer i palim pljugu za pljugom...danas me niko nece pitati gde sam bio. Nisam siguran da mi to nece nedostajati ali sam siguran da je u pitanju navika. Sve ovo desava se u gradu u kojem je vise kafana pod zemljom nego na zemlji...Znaci sedim, u pricipu, u podrumu osvetljenom narandzastim neonom, ostavila me devojka, ostavio me drug i analiziram guzove iz perspektive tipa koji pije spricer i ne mari za detalje...svaka cast.

02.12.2005. u 09:05 • 3 KomentaraPrint#

Sljedeći mjesec >>

  prosinac, 2005 >
P U S Č P S N
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31  


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv


Komentari da/ne?

Opis bloga

Trenutna razmisljanja i impresije...

Linkovi

Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se